Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica lektira

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

 

Sistem nezavisnih rečenica čine predikatske komunikativne rečenice koje mogu da stoje samostalno i da same sačinjavaju neku poruku, odnosno imaju komunikativnu funkciju. Pošto nezavisne predikatske rečenice ispunjavaju različite komunikativne funkcije, konstituiše se više tipova nezavisnih rečenica.

 

- Obaveštajne (izjavne) rečenice: Petar je stigao.

- Upitne (interogativne) rečenice: Da li je Petar položio?

- Zapovedne (imperativne) rečenice: Odmori se, Petre!

- Željne (optativne) rečenice: Zdravo bio, Petre.

- Uzvične (eksklamativne) rečenice: Bravo Petre!

 

Nezavisne rečenice imaju specifična gramatička svojstva.

 

1. Posebni glagolski oblici: imperativ, krnji perfekat (modalni).

 

2. Posebne pomoćne reči:

- upitne, imperativne i uzvične rečce: LI, DA LI, ZAR, NEKA, DA, ALA;

- upitne zamenice i prilozi: KO, ŠTA, KOJI, ČIJI; KUDA, KADA, GDE, KAKO, KOLIKO, ZAŠTO.

 

3. Odsustvo posebnog obeležja takođe služi kao obeležje kod obaveštajnih rečenica - to odsustvo obeležja razlikuje ih od svih ostalih tipova nezavisnih rečenica.

 

Obaveštajne rečenice

 

Obaveštajne (izjavne) rečenice sadrže informaciju o nečemu a njihova je funkcija da tu informaciju prenesu. Obaveštajne rečenice imaju dvojaku intonaciju. Ona je neutralna, mirna - samo obaveštenje: Jovan je zaspao. Ali intonacija može imati i ekspresivni karakter i time otkriti govornikovo raspoloženje:

 

Petar je pao na ispitu.

Petar je položio!

 

Razlike se izražavaju intonacijom u govoru i interpunkcijom u pisanju.

 

Upitne rečenice

 

Upitne (interogativne) rečenice su komunikativne predikatske rečenice kojima se traži informacija pa im je osnovna funkcija pitanje. Njihova obeležja su upitna intonacija u govoru, upitne rečnice (DA LI, LI, ZAR), upitne zamenice i zamenički prilozi (KO, ŠTA, KOJI, KAKAV, KOLIKI; KAD, GDE, KUDA, ODAKLE, DOKLE, KOLIKO itd), upitnik u pisanju.

 

Dolazi li Petar?

Zar Petar nedolazi?

Kuda je Petar otišao?

Petar otišao na more?

 

Za isticanje upitnosti rečenice dovoljni su u govoru samo intonacija, u pisanju samo upitnik.

 

Zapovedne rečenice

 

Zapovedne (imperativne) rečenice izražavaju podsticanje (kao zapovest, molbu, dozvolu, zahtev) ili zabranu (prohibitivne rečenice) da se realizuje ono što rečenica kazuje. Osnovna funkcija ovih rečenica je zapovest, naredba, zabrana. Obeležje ovih rečenica je imperativ u funkciji predikata (zapovest) i odrični oblik imperativa ili konstrukcije NEMOJMO, NEMOJTE + infinitiv, odnosno konstgrukcija DA + prezent (zabrana) i DA + perfekat (za stroge zapovesti i zabrane).

 

Sedi!

Neka Petar danas odmara.

Nemoj ići!

Nemoj da ideš!

Nemojmo komplikovati!

Da se niste usudili.

Mogu li da uđem?

Uđi!

 

Željne rečenice

 

Željne (optativne) rečenice iskazuju želju (to im je funkcija) da se ostvari ono što one znače. Obeležja ovih rečenica su modalni krnji perfekat ili konstrukcije NEKA + prezent i DA + prezent u funkciji predikata. U govoru imaju uzvičnu intonaciju a u pisanju se obeležavaju uzvičnikom.

 

Živeli!

Dobro došli!

Srećan put!

Neka vas sreća prati!

 

Uzvične rečenice

 

Uzvične (usklične, eksklamativne) rečenice iskazuju emocionalni stav u vidu oduševljenja, zadivljenosti, čuđenja, prezira, zgražanja prema onome što rečenioca znači. Obeležja ovih rečenica su upitne zamenice i prilozi KAKO, ŠTA, rečca LI i uzvik ALA na početku rečenice. Imaju uzvičnu intonaciju, u pisanju se označavaju uzviičnikom.

 

Polako!

Ala ga je sredio!

Kako te nije stid!

Umeš li da ućutiš!

 

Retorsko pitanje je poseban tip uzvične rečenice. To nije pitanje jer se podrazumeva odgovor suprotan onome što je iskazano. Odlika ovih rečenica je upitnost, potvrdnost/odričnost, uzvična intonacija:

 

Ko to ne zna! (- To svako zna.)

Ko to može da uradi! (- Niko.)

 

O negaciji

 

Glagolom označena radnja ili situacija u predikatskoj rečenici može imati dva oblika: potvrdni koji ukazuje na realizovanje označene radnje ili situacije i odrični koji ukazuje na nerealizovanje označene radnje ili situacije. Po tome se nezavisne i zavisne predikatske rečenice dele na potvrdne i odrične rečenice.

 

Obeležje odrične rečenice je rečca NE sa ličnim glagolskim oblikom ili odrični oblik pomoćnog glagola JESAM i HTETI - to je finitna negacija. Negacija se postiže i upotrebom odričnih zamenica i priloga (NIKO, NIŠTA, NIGDE, NIKAKO) - to je dvostruka negacija...

 

Petar je uradio zadatak. - Petar nije uradio zadatak.

Zar je Petar uradio zadapšk? - Zar Petar nije uradio zadatak?

Ko je uradio zadatak? - Ko nije uradio zadatak?

Dobijamo utakmicu jer Petar igra. - Gubimo utakmicu jer Petar ne iGra

Dobijamo utakmicu ako Petar tra. - Gubimo utakmicu ako Petar ne iGra.

 

Odrične rečenice razlikuju se po obimu negiranja: opšte negiranje (potpuno negiranje) obuhvata radnju u celini:

 

Ivan NIJE kupio knjigu.

 

Posebno negiranje sužava obim negiranja na jedan konstituent, recimo objekat (fokalizovano negiranje):

 

Ivan nije kupio KNjIGU. - Ivan nije kupio KNjIGU nego SVESKU.

Ivan je kupio SVESKU a ne KNjIGU.

Ivan je kupio ne KNjIGU nego SVESKU.

 

Ove konstrukcije negacije razlikuju se po tome što je u prvoj negaciji istaknuta intonacijom (kontrastivnim akcentom); u drugoj je oblik suprotne naporedne konstrukcije; u trećem slučaju je reč o specijalnoj sintaksičkoj konstrukciji u kojoj je potvrdni oblik negiran pojačanim rečeničnim akcentom i rečcom NE.

 

Dvostruko negiranje:

 

On ništa ne Govori. - On nikad ne kasni.

 

Specijalni tipovi nezavinih rečenica

 

Specijalni tipovi nezavisnih rečenica svojom sintaksičkom konstrukcijom prilagođavaju formulisanje poruke komunikativnoj situaciji, govornom kontekstu i emotivnim i ekspresivnim potrebama govornika. One su sažete, bez suvišnih (redundantnih) jezičkih elemenata, ekonomičnog izraza, naglašena je ekspresivnost kao izraz govornikovih osećanja i stavova prema onome o čemu se kazuje.

 

Voz! (= Stiže voz!)

Auto! (= Čuvaj se auta!)

Ne! (= Ne čini to!)

Lopove! (= Ti si lopov!)

Nevaljalac! (= On je nevaljalac!)

Velikog li nevremena! (= Veliko je nevreme!)

 

To su nezavisne rečenice koje služe za formiranje komunikativne rečenice. Po svojoj sintaksičkoj konstrukciji one su potpune rečenice. Njihova poruka se shvata pomoću konteksta govorne situacije.

 

Predikatske rečenice, koje su glavni tip rečenica u užem smislu, i specijalne nezavisne rečenice kao sporedni tipovi, funkcionalno se skladno dopunjavaju. Pojedini tipovi specijalnih rečenica ustvari su eliptični izraz predikatske rečenice:

 

Glupak! (= On je Glupak!)

Voz! (= Čuvaj se voza!)

Tišina! (= Prestanite da Galamite!)

 

Leksičko jezgro siecijaliih rečenica ne čini glagol u ličnom obliku - to je obično imenica, pridev ili prilog (ređe), pojedine rečce (ili sintagme formirane s ovim rečima). Ako se kao jezgro pojavi glagol, on je u infinitivu.

 

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

loading...
1 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u