Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Šta je rečenica? - Ovako postavljeno pitanje traži kratak i jasan odgovor koji bi ponudio definiciju rečenice. Pitanje se nametalo filolozima još od Aristotela ali odgovori na njega bili su toliko različiti da se nakupilo stotine definicija. Neki elementi iz tih definicija preživeli su vreme i stalnim ponavljanjem nametali se kao valjana zapažanja:

Misao iskazana rečima (Aristotel).

Završen, potpun, gramatički uobličen izraz.

Veza dvaju pojmova, subjekta i predikata.

Najmanja govorna jedinica saopštavanja ili opštenja.

Jedinstvena veza nastala spajanjem dveju predstava ili dveju skupina predstava u jedno logičko i misaono jedinstvo. U toj vezi predstava lični glagolski oblik organizuje rečenicu.

Razmatranja reči i sintagmi kao sintaksičkih jedinica upućuje na sagledavanje rečenice kao jezičke i sintaksičke jedinice u jezičkom i sintaksičkom sistemu. Ona je najviša po rangu u sistemu, najobuhvatnija po strukturi i najinformativnija sintaksička jedinica.

Kada se govori o rečenici (i njenom definisanju), ona se posmatra na dva načina.

1. Komunikativni aspekt zna za komunikativnu rečenicu (ili iskaz), koju određuje kao rečenicu u širem smislu, minimalnu jedinicu kojom se može preneti potpuna informacija.

2. Gramatički aspekt zna za predikatsku rečenicu (ili klauzu), koju određuje kao rečeniocu u užem smislu. Rečenica je minimalna predikativna jedinica, odnosno minimalna jedinica sa ličnim glagolskim oblikom koji je nosilac predikativnosti. Ovde smo došli do suštinskog obeležja rečenice: lični glagolski oblik organizuje rečenicu i predikativnost je njeno najbitnije svojstvo:

Piše. - On piše. - On piše pismo On piše pismo ocu. - On piše pismo svome ocu. - On piše pismo svome ocu na selu. - On piše pismo svome ocu koji živi na selu.

Glagol PISATI je jezgro svih ovih rečenica. Pošto rečenice sa ličnim glagolskim oblikom podrazumevaju nosioca situacije, koji se iskazuje subjektom, one imaju aktivnu subjekatsko - predikatsku konstrukciju. U nekim slučajevima funkciju komunikativne jedinice (iskaza, rečenice) može vršiti nepredikativna jedinica:

Jutro. Tišina. Ponegde šušanj, zvuk, glas. Selo se budi. Istu funkciju može obavljati i "rečenični fragment":

- Kada putujete?

- Sutra.

- Kuda ste pošli?

- U grad.

Naravno, ovi "fragmenti" imaju smisao samo u kontekstu razgovorne situacije. U govoru i pisanju javljaju se "sporedni", neproduktivni tipovi rečenica, kao delovi dijaloške situacije:

Da. Hvala. Nema na čemu.

Ne. Drugi put. Svakako.

Znaci predikativnosti - Nije se moglo govoriti o rečenici a da se više puta ne upotrebe reči i izrazi predikat, predikativna jedinica, predikativnost. Ove reči vode poreklo od latinske reči praedicatum (= oglašeno, objavljeno). Predikat je centralni rečenični član koji i sam može da bude rečenica (Pšie. - Ćuti. -Tuguje). Rečenica je minimalna predikativna jedinica; glagol u ličnom glagolskom obliku nalazi se u funkciji predikata i nosilac je predikativnosti, koja je najbitnije svojstvo rečenice.

Predikativnost je sposobnost označavanja (1) vremena u kome se nešto pripisuje subjektu, (2) lica kome se predikatom nešto pripisuje i (3) ličnog odnosa prema onome što se pripisuje - sve to jedino može lični glagolski oblik.

Znaci predikativnosti su lice, vreme i način (modus), To su svojstva predikatske rečenice kojima ona vrši komunikativnu funkciju kao osnovna jedinica govora i ispoljava svoje značenje.

Predikat je u ličnom glagolskom obliku jer se njime situacija pripisuje nekom od lica - prvom, drugom, trećem (Čitam. - Čitaš. - Čita.). Lični oblik konkretizuje subjekat predikativnim vremenom- sadašnjost, prošlost, budućnopst (Čitam. - Čitah. -Čitaću.) ili predikativnim načinom koji iskazuje stav prema situaciji iskazanoj u rečenici - zapovest, želja, sumnja, uverenost, mogućnost (Čita. - Neka čita. - Čitaj. - Zar čita?). Glagol u ličnom obliku uspostavlja predikativni odnos sa subjektom pripisujući mu glagolsku radnju, stanje, proces, kvalifikaciju, identifikaciju.

Glagolska sintagma je veza između glagola u neličnom glagolskom obliku kao glavnog člana i odredbene reči kao zavisnog člana sintagme: SLUŠAJUĆI PAŽLJIVO. Ovde je glagol u obliku glagolskog priloga sadašnjeg (neličnog glagolskog oblika). Glagolska sintagma može biti član predikatske rečenice (Posmatrao ga je slušajući pažljivo) ali u funkciji odredbe za način vršenja radnje iskazane predikatom. "Slušajući pažljivo" je sintagmatska veza neličnog glagolskog oblika i odredbene reči a SLUŠAM PAŽLJIVO je rečenica, veza subjekta JA (izostavljen) i predikata SLUŠAM uz koga stoji odredba za način PAŽLjIVO. Razmotrimo nekoliko primera.

Glagolska sintagma: plivajući jezerom.

Predikatska rečenica: Pliva jezerom.

Glagol SILAZITI u funkciji predikata: Ivan silazi stepenicama.

Glagol SILAZITI u funciji priloške odredbe za vreme: Ivan je šaputao silazeći stepenicama,

Dakle, konstrukcije tipa PISATI PISMO, PIŠUĆI PISMO, NAPISAVŠI PISMO nisu rečenice nego glagolske sintagme jer je u njima glagol u neličnim oblicima (infinitivu, glagolskom prilogu sadašnjem i glagolskom prilogu prošlom). Konstrukcija PIŠEM PISMO jeste rečenica jer je glagol u ličnom obliku:

1. lice jednine prezenta; subjekat je izostao ali se sagledava (podrazumeva) iz glagolskog oblika (JA pišem pismo).

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

Gramatika - Zamenice