Gramatika - Brojevi lektira

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Brojevi

 

Brojevi se dele na:

 

- Osnovni brojevi

- Zbirni brojevi

- Redni brojevi

 

Brojevi su promenljive nesamostalne odredbene reči koje označavaju koliko ima onoga što označava imenica uz koju stoje, u kojem se redu među drugim predmetima ili pojavama nalazi ono što je označeno imenicom. Prema značenju brojevi se dele na osnovne, redne i zbirne.

 

Osnovni brojevi

 

Osnovni brojevi (prosti, glavni, kardinalni) kazuju koliko nečega, označenog imenicom, ima na broju: JEDAN učenik, PET prstiju, DVANAEST predmeta, TRIDESET učionica, PEDESETŠEST godina, PETSTOTINA kilometara.

 

Promenljivi su samo brojevi JEDAN, DVA, TRI, ČETIRI. Brojevi od PET nadalje spadaju u nepromenljive reči. Brojevi STOTINA, HILjADA, MILION, MILIJARDA samo su po službi brojevi a po ostalim osobinama su imenice i imaju promenu imenica: milion, miliona, milionu... - kao imenice muškoga roda na suglasnik; hiljada, hiljade, hiljadi... - kao imenice ženskog roda na -A.

 

Broj JEDAN ima oblike za sva tri roda i menja se po zameničk-pridevskoj promeni.

 

Muški rod: jedan, jednog(a), jednom(e/u), jedan/jednog(a); jednim, jednom

Ženski rod: jedna, jedne, jednoj, jednu; jednom, jednoj

Srednji rod: jedno, jednog(a), jednom(e/u), jedno; jednim, jednom.

 

Nema oblika množine osim kada se upotrebe uz imenice koje oblikom množine označavaju jedan predmet (pluralia tantum): JEDNE gusle, JEDNA vrata.

 

Broj DVA ima jedan oblik za muški i srednji rod i drugi oblik za ženski rod:

 

Muški i srednji rod: dva, dvaju, dvema, dva, dva, dvama, dvama

Ženski rod: dve, dveju, dvema, dve, dve, dvema, dvema.

 

Isti obrazac promene imaju brojevi OBA, OBE.

 

Brojevi TRI i ČETIRI imaju istu promenu (nekadašnje dvojine) i isti oblik za sva tri roda: TRI, TRIJU, TRIMA..., ČETIRI, ČETIRIJU, ČETIRMA... Međutim, retko se dekliniraju, posebno u govornoj praksi. Obično se mesto padežnog oblika koristi brojna imenica: Pisao je trima drugovima: Pisao je trojici drugova.

 

Zbirni brojevi

 

Zbirni brojevi označavaju skup mladih bića (dvoje dece, petoro jagnjadi, troje teladi, desetoro pilića), odnosno skup osoba muškog i ženskog roda (troje učenika, petoro radnika). Kada sintagmu čine zbirni broj i imenica, imenica je uvek u obliku partitivnog genitiva. Zbirni brojevi određuju po broju zbir predmeta koji znače neku celinu - tada imaju oblik množine: petora vrata.

 

Kada je zbirni broj višečlan (trocifren, na primer) samo poslednji član je u obliku zbirnog broja, a ostali članovi su u obliku osnovnog broja: dvesta pedeset četvoro.

 

Retka je upotreba zbirnih brojeva u padežnim oblicima.

 

Brojne imenice na -ICA izvedene su od zbirnih brojeva. Označavaju skup muškaraca i upotrebljavaju se uz zajedničke imenice u množini: trojica radnika, dvojica momaka, trojica braće (ovde određuje zbirnu imenicu), sedmorica mladih. Imenica koju određuje brojna imenica stoji u obliku partitivnog genitiva.

 

Od brojeva nastaju brojni pridevi. Oni zvuče kao množina osnovnog ili zbirnogbroja (JEDNI od, JEDAN, DVOJI, TROJI od DVOJE, TROJE). Kao i pridevi, imaju tri roda i dekliniraju se. Sa imenicom koju određuju kongruiraju se u rodu, broju i padežu. Brojni pridevi upotrebljavaju se uz imenice pluralia tantum (dvoje pantalone, troje sanke) i uz imenice koje označavaju funkcionalnu celinu (troje rukavice = tri para rukavica, dok sintagma tri rukaviie označava tri pojedinačne rukavice). Umesto brojnih prideva češće se upotrebljava reč par: tri para rukavica.

 

Redni brojevi

 

Redni brojevi (ordinalni) kazuju koji je po redu predmet ili pojava (pojam) označen imenicom uz koju stoji: prvi čovek škole, druga nagrada, sedmi razred, četrnaesti kilometar, druga munja.

 

U višečlanim brojevima samo je poslednji član redni broj, dok su ostali članovi u obliku osnovnog broja: sto trideset peti kilometar.

 

Redni brojevi imaju oblike za sva tri gramatička roda i za oba gramatička broja.

 

Dekliniraju se po promeni prideva određenog vida, kongruiraju sa imenicama uz koje stoje:

 

deveti grad, devetog grada, devetom gradu...

treće selo, trećeg sela, trećem selu...

druga reka, druge reke, drugoj reci...

 

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

loading...
0 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Gramatika - Brojevi

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Alber Kami - Stranac

Alber Kami - Stranac Albert Camus - Stranac   Književna vrsta - Moderni roman lika Mjesto radnje - Alžir   Kompozicija djela - Roman se sastoji od… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u