Gramatika - Sintaksa - Reč

Reči su predmet proučavanja u morfologiji i leksikologiji, ali se njima bavi i sintaksa: ovde su reči osnovna, najmanja i najuža sintaksička jedinica i kao takva ona je za sintaksu nedeljiva (neraščlanjiva) jedinica*. Reč upotrebljena u sintaksičkoj funkciji, kao konstituent viših sintaksičkih jedinica, naziva se morfosintaksička reč ili sintaksema.

Za sintaksu su bitne supstantivne, adjektivne, verbalne i adverbijalne kategorije reči. Njihovom kombinacijom dobijaju se sintaksičke konstrukcije.

Sa sintaksičkog aspekta (sa aspekta sintaksičke funkcije) sve reči se dele na pune reči i pomoćne reči. Pune reči (konstituentske reči) su imeničke (imenice i imeničke zamenice), pridevske, priloške i glagolske reči. One ostvaruju ključne funkcije u rečenici (subjekat, predikat, objekat, apozicija, atribut, priloške odredbe) i predstavljaju leksičko jezgro sintaksičkih jedinica.

Službu subjekta ili objekta primarno mogu vršiti supstantivne reči (imenice i imeničke zamenice):

Jabuka je rodila. - Vinogradi su poneli. - Pešar uči. - Grad se budi. -Ivan piše pismo. - On predaje istoriju. -Neko otvara kapiju.

Službu predikata primarno vrši glagol u ličnom glagolskom obliku:

Petar uči. - Ja stigoh na vreme. - Dubravka je položila. - Sneg je pokrio ogradu. - Filip dolazi za rođendan.

Službu atributa vrši adjektivna kategorija reči (pridevi, pridevske zamenice, redni brojevi, broj jedan):

Sutra se proglašava najbolja škola. - Naš razred ide na izlet.

- Osvojili smo prvo pesto. -Jedan roditelj nije bio zadovoljan.

Službu priloške odredbe (adverba) vrše prilozi:

On stanuje gore. - Zimus idemo na skijanje. - Ivan odlično recituje.

- Svi oni mnogo rade.

Pomoćne reči (predlozi, veznici, uzvici i rečce) uz pune reči vrše funkciju sintakseme povezujući ih, ukazujući na odnose među njima, obeležavajući njihovo gramatičko značenje i konkretizujući njihove funkcije. U pomoćne reči (u sintaksičkoj funkciji) spadaju pomoćni glagoli i povratna zamenica SE.

Kombinovanjem odgovarajućih oblika reči nastaju sintaksičke konstrukcije kao sintaksičke jedinice višega reda - sintagme i rečenice.

Sintaksa ne posmatra reči pojedinačno, kao leksem, nego kao vrsne skupine: pravila sintakse odnose se na vrste - kaže se da funkciju subjekta vrši imenica a funkciju predikata glagol. Sintaksa, dakle, ne bavi se gramatičkim oblikom reči (to je predmet morfologije) nego upotrebom gramatičkog oblika u sintaksičkim konstrukcijama. Zato se i kaže da su predmet pažnje (i izučavanja) sintakse ne lekseme nego morfosintaksičke reči.

Reč u sintaksičkim jedinicama višega reda ima dve funkcije:

- leksema: nosilac određenog semantičkog značenja;

- semantema, morfosintaksička reč: određeni morfološki oblik i gramatičko značenje.

U sintagmi i rečenici reč se nalazi u semantičkim i gramatičkim relacijama (odnosima) sa drugim rečima. Gramatičko značenje, proisteklo iz pripadanja određenoj vrsti, i morfološke kategorije omogućavaju rečima da samostalno ili u sintaksičkoj konstrukciji vrše funkciju konstituenta rečenice (subjekta, predikata i drugih članova) - one su uvek u nekom gramatičkom obliku koji odgovara funkciji koju reč vrši u rečenici. Zato kažemo da se rečenica Brat poštuje brata sastoji iz dve lekseme (imenica BRAT i glagol POŠTOVATI), ali iz tri morfosintaksičke reči:

imenica BRAT, nom. jd, subjekat'

glagol POŠTOVATI, 3. lice jd, prezent, predikat'

imenica BRAT, akuz. jd, pravi objekat.

Reč tek u rečenici dobija lepezu funkcija i značenja. Uzmimo primer imenice KAMEN.

Subjekat: Kamen je tvrd. Objekat: Uzeo sam kamen. Atribut: Kuća od kamena je hladna. Predikat: Granit je kamen.

Sredstvo: Povredio se kamenom.

Prostor: Razgleda od kamena do kamena.

Metafora: Njeno je srce od kamena.

Figurativno: Nije ostao ni kamen na kamenu.

Reč funkcijom menja prirodu: nezavisna reč u predikatu postaje zavisna; zavisna reč u subjektu postaje nezavisna (poimeničuje se):

Na je predlog. - Ovde je prilog. - Ma devojci sreću gubi. - Ako je nesiguran čnovek

Naravno, reč je raščlanjiva jedinica sa morfološkog aspekta (raščlanjuje se na morfeme), ali je to predmet proučavanja u morfologiji.

- ADVERB (lat. adverbium) - prilog.

- VERBUM (lat. verbum) - glagol.

- ADJEKTIV (lat.adjectivum) - pridev; adjektivni = pridevni.

- SUPSTANTIV (n.l supstantivum = imenica; supstantivan = imenički, samostalan; supstantivirati = poimeničiti, načiniti imenicom).- Termin za označavanje klase imenica odnosno imeničkih reči. To su pre svega imenice, ali i reči koje funkcionišu kao imenice (pridevi, imeničke zamenice): Dežurni je zaspao. - Stara poboljeva.

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

Gramatika - Zamenice