Gramatika - Sintaksa lektira

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa i sintaksičke jedinice srpskog jezika

 

Sintaksa grč. syntaksis - slaganje, sređivanje, uređivanje, ustrojstvo, je deo gramatike 

 

Sintaksa (grč. syntaksis - slaganje, sređivanje, uređivanje, ustrojstvo) je deo gramatike (i nauke o jeziku) koji je vrlo obuhvatan po predmetu proučavanja pa se govori o sintaksi vrsta reči, sintaksi padeža i glagolskih oblika, sintaksi rečenice i njenih elemenata (članova i konstituenata). Proučava sklop i sastav rečenice, pravila kombinovanja reči u rečenici, uzajamne odnose među elementima rečenične strukture, pravila nizanja rečenica u sledovima, sintaksičke jedinice kao elemente sintaksičkog sistema (sintakseme, sintagme, klauze, rečenice), pravila povezivanja sintaksičkih jedinica u procesu komunikacije.

Sintaksičke jedinice su jezičke jedinice (reč, sintagma, rečenica), koje čine sintaksički sistem srpskog književnog jezika. Hijerarhijski poredak sintaksičkih jedinica ima sledeći redosled.

 

REČI su najmanje govorne i sintaksičke jedinice: KAMEN.

 

SINTAGME su sklopovi reči, povezanost reči u skupove koje objedinjuje jedinstvo značenja i / ili funkcije: STANAC KAMEN.

 

REČENICE su oblikovane od reči i sintagmi, koje su međusobno vezane smislom kao nove jedinice u kojima se razlikuju subjekat i predikat, odnosno subjekatska i predikatska sintagma: STANAC KAMEN JE TVRD.

 

Sve sintaksičke jedinice iznad reči same po sebi su sintaksičke konstrukcije ali su istovremeno i sintaksičke jedinice u jedinicama višega reda od sebe, koje odlikuje raznovrsnost i složenost strukture, značenja i funkcije. Složenost je izraženija kod jedinica na višem hijerarhijskom nivou:

 

Knjiga.

Nova knjiga.

Nova knjiga je izložena.

Nova knjiga je izložena na sajmu knjiga.

Nova knjiga je izložena na sajmu knjiga, koji je otvoren juče.

 

Od imenice "knjiga" i prideva "nova" nastala je sintagma "nova knjiga" kao najmanja sintaksička konstrukcija. U subj ekatsko-predikatskoj rečenici Nova knjiga je izložena sintagma "nova knjiga" je sintaksička jedinica u funkciji subjekta (atribut + subjekat = subjekatska sintagma), koja sa drugom sintaksičkom jedinicom "je izložena" (predikat) čini višu sintaksičku konstrukciju i sintaksičku jedinicu. U predikatskoj rečenici Nova knjiga je izložena na sajmu knjiga prosta rečenica je proširena odredbom za mesto (novom sintagmom "na sajmu knjiga" = priloška odredba). Razvijanje iskaza ide dalje: ono što je rečeno u predikatskoj rečenici konkretizovano je odredbom za vreme sadržanom u zavisnoj odnosnoj rečenici "koji je otvoren juče" - tako je nastala komunikativna zavisno-složena rečenica. Primećujemo da smo za sintagme upotrebili nekoliko naziva (termina) i još više za rečenicu: predikatska, subjekatsko-predikatska, prosta, zavisna, komunikativna, zavisno-složena.

 

Struktura sintaksičkog sistema - Sintaksički sistem srpskog književnog jezika ima sledeću strukturu.

 

1. REČI su najmanja i osnovna sintaksička jedinica. Reč upotrebljena u sintaksičkoj funkciji, kao konstituent viših sintaksičkih jedinica, naziva se morfosintaksička reč ili sintaksema. U ovoj funkciji koriste se:

a) pune (punoznačne) reči kao konstituenti: imeničke, pridevske, priloške, glagolske reči;

b) pomoćne (relacione) reči: predlozi, veznici, rečce.

 

2. SINTAGME su grupe od dve ili više reči (sintaksema), koje povezuje jedinstvo značenja ili funkcije. Sintagma je najmana sintaksička konstrukcija. Njena priroda i funkcija zavisi od toga kojoj gramatičkoj vrsti pripada glavni član sintagme: imeničke, pridevske, priloške, glagolske sintagme.

 

3. PREDIKATSKE REČENICE (rečenice u užem smislu, klauze), koje mogu biti dvojake:

a) nezavisne (obaveštajne, upitne, zapovedne, željne, uzvične),

b) zavisne (izrične, odnosne, mesne, vremenske, uzročne, uslovne, dopusne, namerne, poredbene, posledične).

 

4. KOMUNIKATIVNE REČENICE (rečenice u širem smislu), koje su istovremeno sintaksičke jedinice i jedinice komunikacije.

 

Funkcije sintaksičkih jedinica - Sintaksičke jedinice imaju dvojake funkcije.

 

1. Komunikativna funkcija: služe za formiranje komunikativnih rečenica (obaveštenje, pitanje, zapovest...). Ovu funkciju vrše kad su nezavisna predikatska rečenica:

 

Radim. - Okopavam baštu

 

2. Konstituentska funkcija: služe za formiranje (oblikovanje) širih (viših) sistemskih jedinica - funkcija člana rečenice (subjekat, predikat, objekat, atribut..,). Ovu funkciju vrše kada su članovi komunikativne rečenice:

 

Radiću domaći zadatak kad okopam baštu.

 

Izriču se rečima, sintagmama, zavisnim rečenicama.

To su dve osnovne sintaksičke funkcije sintaksičkih jedinica. Glagol "okopavati" u primeru Okopavam baštu ima dve funkcije: komunikativnu (informacija) i konstituentsku funkciju (predikat u prostoj predikatskoj rečenici). U primeru Radiću domaći zadatak kad okopam baštu glagol "okopavati" vrši samo konstituentsku funkciju: odredba za vreme u rečenici "raditi" i predikat u zavisnoj predikatskoj rečenici.

 

Funkcionalni sistem sintaksičkih jedinica čine konstituentske jedinice, nezavisne predikatske rečenice i komunikativne rečenice.

 

1. Konstituentske jedinice (konstituentske reči, sintagme i zavisne rečenice) imaju konstituentske funkcije - služe za obrazovanje sintagmi mlad čovek, vrlo mlad čovek, dobar profesor, vrlo dobar profesor i predikatskih rečenica

 

To je mlad čovek. - To je vrlo mlad čovek. - On je dobar profesor. - On je mnogo dobar profesor koje su istovremeno i komunikativne rečenice.

 

2. Nezavisne predikatske rečenice (rečenice u užem smislu), koje samostalno vrše komunikativnu funkciju (Dolazim posle predavanja) i služe za obrazovanje komunikativnih rečenica (Dolazim kad se završi predavanje).

 

3. Komunikativne rečenice (rečenice u širem smislu) iskazuju celovitu i završenu poruku. One su istovremeno i sintaksičke jedinice i jedinice komunikacije.

 

Konstituentske jedinice čine sintagme i predikatske rečenice; nezavisne predikatske rečenice čine komunikativne rečenice; komunikativne rečenice obrazuju tekst.

 

Naporedni odnosi među funkcionalno paralelnim sintaksičkim jedinicama

 

Među funkcionalno paralelnim sintaksičkim jedinicama uspostavljaju se naporedni odnosi.

U širim sintaksičkim jedinicama javljaju se sintaksičke jedinice nižega reda u paralelnim funkcijama i naporednim (koordinativnim) sintaksičkim odnosom.

 

Petar i Ivan uče.

Petar i Ivan odmaraju se i pevaju.

Petar i Ivan uče biologiju i hemiju. U ovim primerima javljaju se

 

1. dva subjekta,

2. dva subjekta i dva predikata,

3. dva subjekta i dva objekta.

 

Među naporednim jedinicama uspostavljaju se različite vrste naporednih odnosa (sastavni, rastavni, suprotni), koji se obeležavaju naporednim (koordinativnim) veznicima I, ILI, NEGO:

 

Ivan uči hemiju i biologiju.

Ivan uči hemiju ili biologiju.

Ivan ne uči hemiju nego biologiju.

 

Za razumevanje načina koordiniranja naporednih jedinica u govoru su važne intonacija i pauza a u pisanju zarez.

 

U funkciji naporednih konstituentskih jedinica javljaju se reči i sintagme:

 

Ivan polaže hemiju i biologiju.

Ivan polaže matematiku, biologiju i fizičku hemiju.

Ivan polaže fizičku hemiju i nacrtnu geometriju.

 

Kao naporedni konstituenti javljaju se zavisne rečenice:

 

Filip kaže da Ivan uči hemiju.

Filip kaže da Petar čita roman koji obrađuju na sledećem času.

 

Iz drugog primera vidimo da se kordiniraju više zavisnih rečenica: "da Petar čita roman", "koji obrađuju na sledećem času". Koordiniraju se i nezavisne predikatske rečenice sa naporednim komunikativnim funkcijama:

 

Ivan uči hemiju a Petar čita lektiru.

Da li Ivan uči hemiju i da li Petar čita lektiru?

Neka Ivan uči hemiju i neka Petar čita lektiru.

 

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

Gramatika - Zamenice

loading...
2 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Gramatika - Sintaksa

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u