Gramatika - Padeži u srpskom jeziku lektira

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

 

Da odmah na početku razjasnimo: nauka koja se bavi proučavanjem jezika kojima ljudi govore, naziva se lingvistika. Dalje, u okviru lingvistike se izdvajaju različite nauke, poput: morfologije, fonetike, fonologije, sintakse i drugih.

 

A pod pojmom gramatika se podrazumevaju određena pravila, odnosno "sistem pravila koja definišu jezički izraz ljudskog govora".

 

U okviru srpskog jezika postoje padeži, kao posebna gramatička kategorija. Padeži su uvek vezani uz imenske reči, a to su: imenice, zamenice, pridevi i brojevi. A ove imenske reći, zajedno sa još jednom vrstom reči – glagolima, spadaju u grupu takozvanih promenljivih vrsta reči.

 

Da pokušamo da pojednostavimo, uzevši u obzir da su padeži lekcija koja je namenjena za peti razred. Pod terminom "padež" se u srpskom jeziku, zapravo smatraju različiti nastavci određene imenske reči (imenice, zamenice, pridevi ili brojevi), a pomoću kojih se označavaju različiti odnosi u kojima se imenska reč nalazi u odnosu na ostale reči u rečenici.

 

U srpskom jeziku postoji ukupno sedam padeža. Svaki od njih se dobija postavljanjem određenog pitanja. Takođe, padeži, kao i imenske reči za koje su vezani, razlikuju dva broja, to jest i jedninu i množinu.

 

Sama promena imenskih reči po padežima se naziva deklinacija.

 

Osnovna podela padeža je na: zavisne i nezavisne. Nezavisni padeži su oni koji mogu da se nalaze samostalno u rečenici, dok su zavisni oni koji zahtevaju neki predlog ili prilog.

 

Padeži u srpskom jeziku su:


Nominativ

 

Nominativ je prvi padež u srpskom jeziku, a njegov naziv potiče od latinskog glagola nominare, u značenju imenovati.

 

Da biste saznali da li je neka imenica, na primer u nominativu, dovoljno je da postavite pitanje: ko? ili šta?

 

Ovaj padež služi da imenuje vršioca radnje ili pak nosioca stanja ili zbivanja. Nominativ spada u takozvane nezavisne padeže, jer može da se nalazi potpuno samostalno u rečenici.

 

Reč koja se nalazi u nominativu, u rečenici može biti: subjekat, atribut, imenski deo predikata, apozicija ili, pak priloška odredba za način, ukoliko se nalazi uz veznike kao i nego.

 

Kako je nominativ nezavistan padež, on je u rečenici uvek bez predloga.

 

Primeri za nominativ:

 

- Vrata su zatvorena.
- Jelena je otišla kod svoje prijateljice.
- Milenina sestra je baš pametna.

 

Genitiv

 

Drugi padež srpskog jezika, genitiv spada u takozvane zavisne padeže. Ujedno, ovaj padež ima najviše različitih značenja, jer uz tri osnovna, smatra se da postoji još oko 40 – ak različitih značenja genitiva.

 

Da biste saznali da li je nema imenica u genitivu, trebalo bi da postavite sledeća pitanja: (od) koga? (od) čega? ili čiji.

 

Tri osnovna značenja genitiva u srpskom jeziku su:

 

1 - prisvojni ili posesivni genitiv ( njime se označava pripadnost, čije je nešto, kome pripada )
2 - partitivni ili deoni genitiv ( njime se označava deo ili količina nečega i u ovom slučaju su prisutni prilozi poput: mnogo, malo, nešto i slični )
3 - ablativni genitiv (njime se označava poreklo nečega, odnosno odakle, to jest od čega nešto potiče)

 

Ovaj padež je, kao što smo već rekli zavistan, jer se koristi uvek uz neki prilog. A prilozi koji se koriste uz genitiv su brojni, pa ćemo navesti samo neke od njih: od, do, s ili sa, malo, mnogo, osim, umesto, dosta, nešto, između, zbog, bez, osim i mnogi drugi.

 

Primeri za reči koje su u genitivu su:

 

- Lopta je izašla van terena.
- Pojela sam tanjir supe.
- Bilo me je strah kada je počelo da grmi.

 

Dativ

 

Treći padež srpskog jezika, dativ je kao i genitiv zavistan padež. Njime se izražava objekat neke radnje, odnosno na kome ili čemu se vrši radnja rečenice, ali i pravac kretanja i mesto. Ali, treba ga razlikovati od lokativa, kojim se takođe označava mesto i objekat.

 

Ova dva padeža ćete najlakše razlikovati po pitanjima.

 

Ukoliko želite da saznate da li je neka reč u dativu, trebalo bi da postavite pitanje kome? ili čemu?

Dativ se koristi i sa predlozima, ali može i bez njih. Ukoliko se koristi uz predloge, onda se njime označava pravac ili mesto. A ukoliko se koristi bez predloga, njime se označava logički subjekat ili priloška odredba za mesto.

 

Uz dativ se, obično koriste sledeći predlozi: k ili ka, prema, blizu, daleko, uprkos, protiv, nasuprot i slični.

 

- Primeri za reči koje su u dativu:

- Mojoj mami je baš naporno na poslu.
- Kupila sam mu sve što je tražio.
- Kupio sam Mileni knjigu koju voli za rođendan.

 

Akuzativ

 

Još jedan zavistan padež je i akuzativ. Njime se označava objekat radnje, ali i pravac kretanja i mesto.

 

Pitanja pomoću kojih ćete saznati da li je neka reč u akuzativu ili ne su koga? i šta?

 

Kao i dativ, tako i akuzativ može da se koristi sa i bez predloga. Kada se koristi sa predlozima, njime se označava pravac ili mesto. A kada se koristi bez predloga, njime se označava objekat ili vreme.

 

Što se funkcije u rečenici tiče, akuzativ može biti: logički subjekat, objekat ili, pak priloška odredba za mesto, priloška odredba za vreme, priloška odredba za način i priloška odredba za uzrok.

 

Između ostalih, uz akuzativ se koriste sledeći predlozi: uz, na, u, po, za, među, kroz, niz i slični.

 

Primeri za reči koje su u akuzativu:

 

- Juče sam video tvoju drugaricu.
- Mama mi je kupila novu pernicu.
- Vidimo se u nedelju.

 

Vokativ

 

Među mnogim mališanima koji prvi put dolaze u dodir sa učenjem padeža u srpskom jeziku, ovo je omiljeni padež. Razlog za to je vrlo jednostavan: lokativ je nezavistan padež, a koristi se za dozivanje, odnosno direktno obraćanje.

 

Iako se pravopisna pravila, na žalost ili na sreću vrlo često menjaju, pravilo da se lokativ odvaja zarezima, odnosno zapetama je, čini se jedno od retkih koje se nije promenilo.

 

Peti padež u srpskom jeziku se uvek koristi bez predloga, kao i nominativ.

 

Primeri za reči u vokativu su:

 

- Doviđenja, kolega!
- Nikola, pravi si drug!
- Nemoj sine, da žuriš toliko!

 

Instrumental

 

Šesti padež je još jedan zavistan padež, a koristi se za označavanje društva ili oruđa, to jest sredstava za rad.

 

Ako želite da budete sigurni da li je neka reč u instrumentalu, u tome će vam pomoći pitanja s ili sa kime? i čime?

 

Može se koristiti i uz predloge, ali i bez njih. Ukoliko se koristi uz predloge, onda se njime označava društvo, a ukoliko se koristi bez predloga onda se njime označava sredstvo, to jest oruđe.

 

Uz instrumental se, između ostalih koriste sledeći predlozi: s, sa, za i drugi.

 

Primeri za reči u instrumentalu su:

 

- Ideš li sa devojkom na žurku?
- Vikendom uvek odmaram.
- Moja mama se bavi dizajnom.

 

Lokativ

 

I sedmi padež, lokativ spada u zavisne padeže. Njime se označava objekat o kome se govori i mesto na kome se nešto nalazi.

 

Da biste bili sigurni da li je neka reč u lokativu ili ne, pomoći će vam pitanja gde? o kome? ili o čemu?

Lokativ u rečenici vrlo često ima ulogu takozvanog "nepravog objekta".

 

Između ostalih, uz lokativ se koriste sledeći predlozi: o, u, pri, na i drugi.

 

Primeri za reči u lokativu su:

 

- Moja sestra je sada u Americi.
- Prepoznala sam je po smehu.
- Mama i danas često priča o svojoj najboljoj prijateljici.

________________________________

 

Pojam padežnog sistema i predloško-padežnih konstrukcija

 

Padeži su oblici imenskih reči kojima se označavaju različiti odnosi među rečima u rečenici. Padež je gramatička morfološka kategorija jer imenica mora da bude u jednom od sedam padeža, koji označavaju odnose među rečima u rečenici. Padež je i sintaksička kategorija jer reguliše upotrebne vrednosti imeničkih reči. Zato je padež jedna od morfosintaksičkih kategorija imeničkih reči. Druga morfosintaksička kategorija je broj - jednina i množina: imenička reč u rečenici uvek mora biti u nekom padežnom obliku u jednini ili množini. I jedna i druga su opšte morfosintaksičke kategorije u okviru kojih su posebne morfosintaksičke kategorije svakog člana sistema - svaki od sedam padeža, jednina, množina.

 

Padežni sistem srpskog književnog jezika čini sedam posebnih kategorija u jednini i množini. Svaki padež ima svoj oblik, karakteristično značenje i funkciju rečeničnog člana (konstituenta). Svoje puno značenje padeži (s predlogom ili bez predloga) dobijaju u rečenici.

 

Padežni sistem, kao podsistem jezičkog sistema. ima funkciju ostvarivanja komunikativne uloge jezika. Padeži i predloško-padežne konstrukcije konstituišu rečenice kao komunikativne jedinice.

 

Značenje padeža iskazuje vrstu odnosa imenice u datom padežnom obliku prema predikatu i drugim rečima u rečenici. Padež istovremeno, kao sintaksička kategorija, obeležava ne samo značenje imeničke jedinice nego i njenu sintaksičku funkciju u rečenici.

 

Svaki padež ima svoju konstituentsku vrednost u rečenici (član rečenične konstrukcije) pa samim tim označava strukturnu, semantičku i komunikativnu vrednost imeničke jedinice u rečenici.

 

Strukturna vrednost je u sintaksičkoj funkciji, u službi padežnog oblika u rečenici (subjekat, objekat, priloška odredba). Ona identifikuje sintaksičku funkciju konstituenta:

 

Plivao je s naporom. (Odnos prema predikatu, odredba za način.)

 

Sintaksička vrednost je u značenju imeničke reči (imenička, pridevska i priloška značenja). Ona identifikuje značenje sintaksičke funkcije:

 

Dobio je kutiju za pribor s poklopcem.. (Odnos prema objektu, atribut.).

 

Komunikativna vrednost je u tipu odnosa datog padeža prema situaciji (dozivanje, skretanje pažnje):

 

Ovo nije u redu, Petre!

 

Kada se govori o padežima koriste se dva termina: padež i predloško-padežna konstrukcija. Padež je naziv za padežni oblik bez predloga (Nabavio je knjige), dok je predloško-padežna konstrukcija naziv za padežni oblik sa predlogom (Razgovarali su o knjigama).

 

Oblicima padeža upravljaju druge reči ili njihovi drugi oblici (imenice, glagoli, pridevi, prilozi).

 

- Genitivom upravljaju imenice (komad hleba, čovek visoka rasta), nomina agentis (lovac ljudi, lovac riba), nomina akcionis (kopanje zemlje, klesanje kamena).

- Akuzatatvom upravlja glgol (pisati pismo, čitati novine).

- Genitivom upravlja pridev (pun vode, želja i čokolade) prilog (malo hleba, puno siromaha).

- Glagoli kretanja ili mirovanja upravljaju istim predlogom i istom imenicom: U, SOBA (Sedi sam u sobi,

- Ušao je u sobu.).

 

Padeži su nezavisni i zavisni. Nezavisni padeži su nominativ i vokativ. Nominativ je padež naziva, imenovanja; on je nezavisni oblik sa glavnom funkcijom u rečenici (subjekat). Vokativ ima značenje dozivanja, skretanja pažnje, divljenja, čuđenja, uzvika, eksklamacije. Naknadno je došao u rečenicu, labavo je vezan za nju, labavost se označava znacima za razdvajanje. Zavisni (kosi) padeži su svi ostali. Oni označavaju da imenica stoji u nekom zavisnom odnosu prema drugim rečima u rečenici. Zato nezavisna.reč (imenica) preko svog zavisnog oblika, funkcionalno (u upotrebi u rečenici), prelazi u priloško, pomoćno značenje. Tako su od zavisnih padeža s predlogom ili bez predloga nastajali mnogi prilozi (s mukom, na brzu ruku, subotom, nedeljom, danju, noću, zorom, zimi, leti, ujutro, napolju, namrtvo, izjutra, napamet) i predloški izrazi.

 

Zavisni padež i upravna reč čine padežnu sintagmu: leteti avionom, zid od kamena, bogat rudama.

 

Struktura padežnog sistema

 

Padežni sistem srpskog književnog jezika čini sedam padežnih oblika: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental i lokativ. Kada se imenica upotrebi u rečenici ona mora da bude u jednom od sedam padeža, kojim će se označiti njen odnos prema drugim rečima u rečenici. Za označavanje tog odnosa, značenja i funkcije imenice u rečenici nije dovonjan samo padežni oblik; te relacije preciziraju se upotrebom predloga i predloških izraza. Nominativ i vokativ uvek su bez predloga, lokativ je uvek sa predlozima, ostali zavisni padeži idu bez predloga i sa predlozima. Genitiv je padež sa najvećim brojem predloga i predloških izraza; uz dativ idu samo tri predloga. Mnogi predlozi idu sa dva ili tri padeža: akuzativ i lokativ (O, U, NA); akuzativ i instrumental (ZA, POD, PRED, MEĐU, NAD); genitiv, akuzativ, instrumental (PRED).

 

1. Nominativ (Dobija se na pitanje Ko? Šta?), oblik koji označava ko je vršilac radnje ili kome/čemu se pripisuje osobina ili stanje: Moj profesor je otšiao u penziju.

 

2. Genitiv (Koga? Čega?), označava od koga/od čega što potiče, od čega se uzima deo, kome/čemu nešto pripada: Usuo je malo šećera. - Plaši se zmije. - Pozajmio sam auto moga prijatelja.

 

Predlozi: OD, DO, ISPRED, IZNAD, ISPOD, IZA, SA, KOD, OKO, PRED, IZ, KRAJ, PRE, POSLE, ZBOG, PROTIV, RADI, ISPRED.

 

3. Dativ (Kome? Čemu?), označava kome/čemu je nešto namenjeno, dato, upućeno: Pomogao je Jovanu da uradi domaći rad.

 

Predlozi: K(A), PREMA, UPRKOS.

 

4. Akuzativ (Koga? Šta?), označava koga/šta obuhvata glagolska radnja: Upoznali su većinu sela u okolini grada. - Rano su stigli u Grad.

Predlozi: NA, O, PO, U, KROZ, NIZ, NAD, POD, PRED, MEĐU, ZA.

 

5. Vokativ služi za dozivanje, skretanje pažnje, obraćanje: Gospodine profesore, doneo sam vam knjigu.

 

6. Instrumental (S kim? Čime?), označava čime se vrši radnja (oruđe) i s kim/ s čim je što u zajednici: Najradije pšiem olovkom. - Putovao sam sa drugovima iz odeljenja.

 

Predlozi: S(A), NAD, POD, PRED, MEĐU, ZA.

 

7. Lokativ (O kome? O čemu?), označava o kome/o čemu se govori ili gde se što vrši, čini ili nalazi: Razgovarali smo o ekskurziji. - Najradije je živeo u svojoj planinskoj kućici.

 

Predlozi: U, NA, O, PO, PRI, PREMA.

 

Uz padežne oblike idu i predloški izrazito su imenice u zavisnom padežu sa ili bez predloga: U IME, POVODOM, PRILIKOM, BEZ OBZIRA NA, S OBZIROM NA, U VEZI SA, U ZAVISNOSTI OD.

 

Glavna značenja padeža

 

Isti padež često može imati različita značenja koja su specifičnost i nekog drugog padeža. Množina različitih značenja jednog padeža s predlogom ili bez predloga ukazuje na velike mogućnosti u razvijanju sinonimike i bogatstva izražajnih mogućnosti srpskog književnog jezika.

 

Nominativ je padež imenovalja nekog pojma, vršioca radnje, nosioca stanja ili osobine. Gost otvori kapiju. - Ivan je bolestan.

 

Genitiv je padež snajširim značenjem i najraznovrsnijom upotrebom bez predloga i sa predlozima. Opšte značenje mu je poticanje:

 

- Posesivni (prisvojni) genitiv označava potpuno ticanje (pripadanje i slično): Ovo su deca moje sestre.

 

- Partitivni (deoni) genitiv označava delimično ticanje, deo nečega: Uzmi malo čaja.

 

- Ablativni genitiv označava ticanje po poreklu, odvajanje: Nosi bundu od skupocenog krzna, -  Pojeo je komad sira.

 

- Kvalitativni geneitiv označava osobinu: Ušla je devojka plavih očiju.

 

- Priloška značenja (mesto, vreme, način itd): Ubrzo je skrenuo sa puta. - Sledeće srede počinje raspust. - Došao je drage volje.

 

Dativ označava namenu, upravljenost, pravac ili cilj kretanja, dopusno stanje: Podeljene su nagrade odličnim učenicima. - Krenuli su prema školi. - Spava mu se. - Otišao je uprkos nevremenu. - Jesi l' mi se umorio, sine? Poslednji primer je etički dativ.

 

Akuzativ označava predmet radnje, nosioca stanja, prostorni odnos, niz priloških značenja (vreme, mesto, način, meru, količinu): Piše pismo. - Plaše me ispiti. - Prošetali smo kroz park. - Doručkovao je na brzinu

 

Vokativ je padež dozivanja, skretanja pažnje, divljenja, čuđenja, uzvika, eksklamacije: Ivane, dođn. - Slušaj, sine, svoju majku.

 

Instrumental ima opšte značenje zajednice sa dva uža značenja:

 

1. sredstvo (instrumentalno značenje, instrumental bez predloga): Uvek piše grafitnom olovkom.

2. društvo (socijativno značenje, instrumental s predlogom S(A): Na letovanje idem s roditeljima.

 

Pored toga instrumental ima i značenja osobine (kvalifikativni instrumental), načina, mesta, vremena: Ušla je devojka s plavom kosom. - Recitovao je zvonkim glasom. - Lutali smo planinom. - Subotom idemo u vinograd.

 

Lokativ ima glavno značenje mesta, predmeta razgovora i razmišljanja, vremena i načina: Ostavili smo prtljag u garderobi. - Ostao je na selu. - Diskutujemo o najnovijem romanu. - Po dolasku je podneo izveštaj. - Auto je prodao u delovima.

 

Glavne funkcije padeža

 

Nominativ:

subjekat: Ivan studira na Fakultetu organizcionih nauka;

predikativ: Ivan je student

atributiv: Postavio je kamen temeljac

apozicija: Petar, moj brat, polaže diplomski.

 

Genitiv:

logički subjekat: Njega ne zanima izlet;

nepravi objekat: Oni se boje istine;

varijanta pravog objekta: Popio sam čašu vode

atribut: Obukla je bluzu od svile

apozicija: Ivana, mog brata, nisam dugo video.

priloške odredbe: Turci te jeseni dođu na Moravu.

Došao je drage volje.

 

Dativ:

logički subjekat: Ivanu je hladno

nepravi objekat: Raduju se uspehu;

priloška odredba: Vratio se svome poslu.

Pogledao je prema voćnjaku.

 

Akuzativ:

pravi objekat: Petar piše pismo;

logički subjekat: Ivana boli glava

priloška odredba: Dogovoren je sastanak u subotu.

Krenuo je kroz šumu.

Kazivala je kroz plač.

 

Vokativ:

skretanje pažnje: Petre, tebe čekam.

 

Instrumental:

nepravi o bjekat: On se bavi plivanjem

atribut: Ušla je devojka s plavom kosom

priloška odredba: Krenuli su kosom.

Organizovali su putovanje brodom.

Subotom nemamo nastavu.

 

Lokativ:

nepravi objekat: Govorili smo o muzici;

atribut: Bio je to čovek u punoj snazi

priloška odredba: Opisao je boravak u bolnici.

Po jutru se dan poznaje.

Radio je po savesti.

 

Osnovne imeničke, pridevske i priloške vrednosti

 

Prethodni pregledi značenja i funkcija padeža omogućavaju uočavanje osnovnih imeničkih, pridevskih i priloških vrednosti padežnih odnosno predloško-padežnih konstrukcija. Da izbegnemo ponavljanje već rečenog, ovde rezimiramo samo neke bitne vrednosti.

 

Imeničke vrednosti

 

Imenica i imenička sintagma imaju funkciju glavnog rečeničnog konstituenta (subjekta) i funkciju zavisnih rečeničnih članova: pravog i nepravog objekta, dopunskog predikativa

Subjekat - gramatički: Petar uči. - logički: Petru se spava.

 

Objekat - pravi: On piše roman. - Ivan sprema ispit.

Petar je pio vode. - On nema ni dinara.

- nepravi: On se bavi prozom.

Oni raspravljaju o utakmici.

 

Predikativ: Ivan je student.

 

Pridevske vrednosti

 

Imenički konstituenti sa pridevskom vrednošću u službi su neke odredbe dopunjujući imeničku reč uz koju stoje. To može biti:

 

 

opisno značenje: Prođe čovek sede kose;

gradivno značenje: Dobio je prstlen od zlata;

prisvojno značenje. Sreo sam majku moga prijatelja. Tako upotrebljen padež ima funkciju atributa. To su obično funkcije.

 

atributa: Uišo je čovek sa kačketom; Vojnik bez noge

apozitiva: Razred je lepo primio Petra, odličiog fudbalera;

predikativa: Petar je fudbaler.

 

Priloške vrednosti

 

Priloške funkcije:

 

- mesto: Reka izvire ispod planine; Ćaskali su pred kapijom

- vreme: Sreli su se u martu; U grad izlazi subotom -,

- način: Rastali smo se bez reči; govorio je tihim glasom;

- uzrok: Izostao je zbog bolesti.

 

Predikativni adverbijal (priloški predikat): Rečnik je kod profesora.

 

Polivalentnost

 

Polivalentnost podrazumeva polisemiju (isti padež izražava različita značenja) i polifunkcionalnost (isti padež ima više funkcija) u rečenici. Po tome su karakteristični genitiv, akuzativ i instrumental.

 

Upotrebna vrednost padeža zavisn od semantičkog tipa imenice ili imeničke sintagme. Tako instrumental bez predloga ima kod pet imenica pet različitih funkcija (i adverbijalnih značenja):

 

NOŽ-EM = sredstvo PETK-OM = vreme

ŠAPAT-OM = način SAT-IMA = mera

ULIC-OM = mesto

 

Sinomanija

 

Sinonimija se javlja kada dva padeža odnosno dve predloško-padežne konstrukcije imaju isto ili slično značenje. Akuzativ: Pio je vodu.

 

Partitivni genitiv: Pio je vode.

 

Genitiv, akuzativ, instrumental: Sunce greje svaki dan. - Sunce greje svakog dana. - Sunce greje svakim danom.

 

Instrumental i akuzativ: Petra su proglasili najboljim fudbalerom. - Petra su proglasili za najboljeg fudbalera.

Akuzativ i lokativ: Ušao je u sobu. - Sedi sam u sobi.
Genitiv i unstrumental: Sedeli su ispred kuće. - Sedeli su pred kućom.

 

Kvalitativni instrumental može se zameniti kvalitativnim genitivom: Ušla je devojka s plavim očima: Ušla je devojka plavih očiju.

 

NB!

U mnogim slučajevima zamena nije moguća:

Ušao je mladić s plavim odelom

ali ne: Ušao je mladić plavog odela!

 

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici  

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

Gramatika - Zamenice

loading...
6 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u