Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice lektira

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

 

Zavisne rečenice čine poseban sistem u sintaksičkom sistemu. Sistematisane su u vrste sa određenim značenjima, konstituentskim funkcijama i obeležjima. Posebna obeležja zavisnih rečenica su zavisni veznici i rečce, upitno-odnosne zamenice, prilozi i glagolski oblici. Reči i izrazi koji imaju funkciju pokazatelja tipa zavisne rečenice najbitnija su obeležja zavisnih rečenica i nazivaju se subordinatori.

 

Izrične: Rekao nam je da Petar uči.

 

Odnosne: Matematika je glavni predmet koji Petar redovno uči.

 

Mesne: Soba u potkrovlju je mesto gde Petar uči.

 

Vremenske: Svi se zabavljamo igricama dok Petar uči.

 

Zavisno-upitne: Nismo bili sigurni da li Petar uči.

 

Uzročne: Nismo došli jer Petar uči.

 

Uslovne: Odložićemo dolazak ako Petar uči.

 

Dopusne: Svi su se okupili premda Petar uči.

 

Namerne: Bili su tihi kako bi Petar učio.

 

Poredbene: To se očekivalo koliko je Petar učio.

 

Posledične: Tako je redovno učio da smo svi verovali u uspeh.

 

Nezavisne i zavisne rečenice, kao vrste predikatskih rečenica, sve zajedno čine kompleksni sistem - sistem predikatskih rečenica.

 

I zavisne rečenice (neke od njih) javljaju se kao naporedne konstituentske jedinice:

 

Filip kaže da Ivan ide u grad. (Izrična, objekat.)

Bio je to čovek koji kupuje kuću i nudi veliki novac, (Odnosna, atribut.).

__________________________________

 

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

 

Zavisne rečenice su predikatske rečenice koje ne mogu da stoje samostalno niti mogu same da ostvaruju komunikativnu funkciju. One su u sastavu širih (viših) sintaksičkih jedinica u funkciji nekog člana (konstituenta) zavisnosložene rečenice: objekta, subjekta, priloške odredbe. Svaka zavisna rečenica uvek objašnjava, dopunjava ili bliže određuje neku reč ili celu rečenicu od koje zavisi. Zato se kaže da su zavisne rečenice razvijeni dodaci nekom članu glavne rečenice ili njoj kao celini. Rečenica razvijena iz dodatka istog je karaktera kakav je bio dodatak: nije se promenio smisao nego samo oblik.

 

Zavisnosložena rečenica sastoji se iz najmanje dve predikativne rečenice (dva konstituentska člana): jedna rečenica je glavna, upravna, nadređena, osnovna rečenica (klauza); druga je zavisna, podređena, subordinirana rečenica (klauza).

 

Zavisnosložene rečenice su one od kojih jedna tumači drugu, jedna služi drugoj kao neki njen dodatak. Iako u zavisnosloženoj rečenici razlikujemo glavnu (upravnu), nezavisnu rečenicu i zavisnu (podređenu) rečenicu, nezavisnost i zavisnost nisu apsolutne. Među rečenicama koje su postavljene jedna za drugom prave i apsolutne nezavisnosti nema. Logički proističući jedna iz druge ili jedna za drugom, one su uvek u izvesnoj relativnoj smisaonoj zavisnosti. Jeste činjenica da zavisna rečenica ne može da opstane sama, ali je i činjenica da smisao i informativnost upravne rečenice sa zavisnom rečenicom uz sebe i bez nje nije ista. Iz rečenice: Ako završim zadatak, doći ću k tebi - jasno vidimo da radnja glavne rečenice (doći ću k tebi) zavisi od radnje zavisne, sporedne rečenice (ako završim zadatak). Ipak: prva rečenica zavisi od druge jer samostalno ne može da stoji (misao nije završena), druga može da stoji samostalno jer sadrži potpunu informaciju.

 

Posebna obeležja zavisnih rečenica jesu zavisni veznici i rečce, upitno-odnosne zamenice, prilozi i glagolski oblici. Reči i izrazi koji imaju funkciju pokazatelja tipova zavisne rečenice njena su najbitnija obeležja i nazivaju se subordinatori.

 

- Veznici: DA, KAD, DOK, ČIM, JER, POŠTO, AKO, MADA, KAKO, IAKO, KOD.

- Rečce sa vezničkom funkcijom: LI, DA LI, NEKA.

- Veznički izrazi: KAO DA, KAO ŠTO, NEGO DA, NEGO ŠTO, IZ RAZLOGA ŠTO, U SLUČAJU DA, POD USLOVOM DA, POD PRETPOSTAVKOM DA, U CILjU DA, U NAMERI DA, S OBZIROM (NA TO) ŠTO itd.

- Odnosne (relativne) i upitne zamenice: KO, ŠTA, KOJI, ČIJI, KAKAV, KOLIKI.

- Upitno-odnosni zamenički prilozi: GDE, KUDA, ODAKLE, DOKLE, OTKAD, DOKAD, KAKO.

- Prilozi sa vezničkom funkcijom: gde, kada, otkad, odakle, dokle, dokad, kako, koliko.

 

Veznik je sastavni deo zavisne klauze i uz nju ide ako joj se zameni mesto. Kad završim domaći, dolazim kod tebe. - Dolazim kod tebe kad završim domaći. To je u slučaju sindetskog vezivanja zavisne rečenice za glavnu rečenicu. Međutim, rečenice u okviru zavisnosložene rečenice (ali i naporednih, nezavisnosloženih rečenica) povezuju se smislom. bez veznika - asindetsko vezivanje. Prisustvo ili odsustvo veznika nije karakteristična crta za određivanje rečeničnog odnosa jer se koristi isti veznik za povezivanje različitih vrsta zavisnih ili nezavisnih rečenica: A, I su veznici sastavnih i suprotnih rečenica; KAD je veznik suprotne (nezavisne) i vremenske (zavisne) rečenice.

 

Zavisni karakter rečenice i priroda veze glavne i zavisne rečenice pojačava se (i ističe) fakultativnom upotrebom korelativa. U funkciji korelativa upotrebljavaju se zamenice, prilozi i rečce koji odgovaraju značenju i funkciji zavisne rečenice.

 

- Pokazne zamenice i prilozi koji odgovaraju značenjeu i funkciji zavisne rečenice: Na izletu smo uživali (onako) kako smo i očekivali. - Stigao je (onaj) majspšr o kome sam ti pričao.

- Imenički upotrebljene pokazne zamenice u jednini srednjega roda kojima se upućuje na izričnu rečenicu u širem smislu: Raspravljali su (o tome) kako da reše nastali spor.

 

Tri su podsistema zavisnih rečenica ili tri tipa konstitutivnih vrednosti. Tip konstituentske vrednosti određuje postojanje odgovarajućih vrsta reči (imenica, prideva, predloga), vrednosti padeža (imeničke, pridevske, priloške) i postojanje tri osnovne vrednosti zavisnih rečenica.

 

1. Zavisne rečenice s imeničkom vrednošću su:

 

- izrične rečenice u širem smislu kojima se izriče sadržina neke situacije; u funkciji su objekta;

- imeničke odnosne (relativne) rečenice koje mogu biti u funkciji subjekta ili objekta jer označavaju osobe, predmete i apstraktne poj- move;

 

Ko rano rani (ranoranilac), dve sreće Grabi.

Sluišo sam kako devojke pevaju (Slušao sam pevanje devojaka).

 

2. Zavisne rečenice s pridevskom vrednošću su pridevske odnosne (relativne) rečenice koje se upotrebljavaju u funkciji atributa i apozitiva. Sve ostale odnosne rečenice imaju pridevsku konstituentsku vrednost jer vrše funkciju atributa i apozitiva. One pružaju informaciju o nekom imeničkom pojmu: Razred je lepo primio Petra koji je odličan fudbaler. - Moj sused, koji je vinogradar, pozvao me na berbu.

 

3. Zavisne rečenice sa priloškom vrednošću pružaju razne informacije u vezi sa glagolima. Najčešće imaju funkciju odgovarajuće odredbe (ali ne uvek). Tu su mesne, vremenske, uzročne, dopusne, namerne, uslovne, poredbene, posledične rečenice.

 

Struktura sistema zavisnih rečenica

 

Zavisne rečenice čine poseban sintaksički podsistem koji izgleda ovako.

 

 

Na taj način sistem zavisnih rečenica omogućava da se predikatska rečenica upotrebi s različitim konstituentskim vrednostima odnosno značenjima i funkcijama.

 

Vrste zavisnih rečenica

 

Izrične rečenice

 

Izrične rečenice u širem smislu iskazuju sadržinu glagola govorenja, mišljenja, opažanja i osećanja, glagola koji su predikati glavne rečenice. Sve su to prelazni glagoli koji kao dopunu zahtevaju objekat koji se može nazvati izričnim pravim objektom.

 

Glagoli govorenja: REĆI, KAZATI, SAOPŠTITI, OBAVESTITI, GOVORITI, PITATI, ZAHTEVATI, NAREDITI itd. Petar je saopštio da ne igra na ušakmici.

 

Glagoli mišljenja: MISLITI, SMATRATI, VEROVATI, PITATI SE, ZNATI, ODLUČITI itd. Misle da je učinio dobro delo.

 

Glagoli opažanja: VIDETI, GLEDATI, PRIMETITI, ZAPAZITI, ČUTI, SLUŠATI, OSETITI itd. Petar je primetio kako Ivan streii od isiiša.

 

Glagoli osećanja: VOLETI, ŽELETI, NADATI SE itd. Dubravka je volela da gleda ušakmice.

 

Izrične rečenice dopunjavaju sve ove glagole pa zato u Zavisnosloženoj rečenici (ili višoj u odnosu na predikatsku zavisnu rečenicu) imaju konstituentsku vrednost i funkciju pravog objekta u rečenici.

 

U okviru izričnih rečenica u širem smislu razlikuju se tri uža tipa: deklarativne rečenice (izrične rečenice u užem smislu), zavisnoupitne rečenice i voljne (voluntativne) rečenice.

 

Deklarativne izrične rečenice izriču sadržinu glavne rečenice. Ove rečenice su osobene po tome što ih za glavnu rečenicu vezuju veznici DA i KAKO: Ivan se pitao kako Petar uspeva u sporšu. - Ivan je verovao da će položiti ispit.

 

Zavisnoupitne rečenice su izrične rečenice u obliku upitnih rečenica ali nemaju upitno značenje ni funkciju. Obeležja ovih rečenica su upitne rečce ILI, DA LI i upitne zamenice i prilozi KO, ŠTA, GDE, KAKO. Ovim rečenicama se dopunjavaju glagoli traženja, pružanja, sticanja i posedovanja informacija: PITATI, REĆI, PITATI SE, SAOPŠTITI, JAVITI, ČUTI, SAZNATI, ZNATI: Petar je Pitao da li je Ivan stigao iz Beograda. - Znao je ko ne igra zbog povrede. U okviru zavisnosložene rečenice zavisnoupitna rečenice imaju funkciju pravog objekta: Profesor ih pita šta misle.

 

Voljne (voluntativne) rečenice su modalnog karaktera jer dopunjuju modalni glagol glavne rečenice. One iskazuju zapovest (imperativne, zapovedne), ili molbu (željne, optativne) ili nameru subjekta glavne rečenice prema ostvarenju predikatske radnje.

 

Razredni starešina je naredio da dežuramo u učionici.

Dubravka je želela da ide na utakmicu.

Dubravka je rekla Ivanu da je Petar otšiao na ušakmicu.

 

Izričnim rečenicama se iskazuje direktni, neposredni, upravni govor (Petar reče: Sutra igram utakmicu) i neupravni, posredni ili indirektni govor (Petar reče da sutra igra utakmicu.).

 

Analiza rečenice.

 

Dubravka je rekla Ivanu da je Petar otišao na ušakmicu.

 

SUBJEKAT: Imenica DUBRAVKA, nominativ jenine.

PREDIKAT: glagol REĆI; 3. lice jednine perfekta; ženski rod.

NEPRAVI OBJEKAT: imenica IVAN; dativ jednina.

PRAVI OBJEKAT (IZRIČNI): izrična rečenica u užem smislu OTIĆI sa veznikom DA.

 

Odnosne rečenice

 

Odnosne (relativne) rečenice odnose se na ono što je u glavnoj rečenici označeno imenicom, imeničkom sintagmom ili celom rečenicom (to je ređi slučaj). Obeležja odnosnih rečenica su veznik ŠTO, odnosne zamenice KOJI, ČIJI, KAKAV, KOLIKI, KO, ŠTA, odnosni zamenički prilozi GDE, KUDA, ODAKLE, KAD, KOLIKO. Sve ove reči (odnosne, relativne) nazivaju se relativizatori.

 

Odnosne rečenice iskazuju nekoliko odnosa.

 

1. Rečenice koje određuju:

 

identitet - obeležje je zamenica KOJI: To je profesor koji je došao jesenas.

karakteristike - obeležje je zamenica KAKAV: Nema takvog profesora kakav je on,

obim, dimenzije - obeležje je zamenica KOLIKI: Našao sam stan koliki mi treba.

broj, količinu - obeležje je prilog KOLIKO: Kupio sam svezaka koliko mi treba.

 

2. Prisvojno značenje: On je razrerdni starešina čiji je razred najbolji.

3. Mesni odnos: Stanuje na kraju ulice gde se nalazi škola.

4. Vremenski odnos: Dao sam mu poklon kad je pošao u prvi razred.

5. Subjekatska funkcija: ko redovno sluša predavanja, položiće ispit.

 

Mesne rečenice

 

Mesne rečenice kazuju mesto vršenja radnje glavne rečenice te su u funkciji odredbe za mesto. Obeležje ovih rečenica su upitno-odnosni prilozi za mesto GDE, KUDA, KAMO, ODAKLE u funkciji veznika. Upotrebljavaju se i priloški korelativi za mesto OVDE, TU, TAMO, TUDA.

 

Izabrao je proplanak gde će odmarati. - Pogledao je dole odakle su se oni lagano peli. - Ulogorićemo se (tamo) gde smo bili prošle godine.

 

Vremenske rečenice

 

Vremenske (temporalne) rečenice su u funkciji priloške odredbe za vreme vršenja radnje glavne rečenice ili priloške odredbe za meru vremena: Sedeću ovde dok se ti ne vratiš. Osnovno obeležje vremenske rečenice je veznik KAD: Upoznao je Branka kad je polagao ispit iz matematike. Ostali veznici preciznije označavaju odnos radnje zavisne rečenice i radnje glavne rečenice.

 

- KAD, DOK - istovremeno vršenje radnji glavne i zavisne rečenice (simultanost): Razgovarao je sa Dubravkom dok je čekao početak ispita.

 

- ČIM, POŠTO, KAD, SAMO ŠTO, TEK ŠTO, NAKON ŠTO, - zavusnom rečenicom označava se ono što se vremenski dogodilo posle nečeg drugog: prvo radnja zavisne rečenice, potom radnja glavne rečenice (posteriornost): Umukao je žagor čim je profesor ušao.

 

- PRE NEGO ŠTO - zavisnom rečenicom označava se ono što vremenski prethodi nečemu drugom: prvo radnja glavne rečenice, potom radnja zavisne rečenice (anteriornost): Napustio je salu pre nego što se film završio.

 

Odredba vremena može se označiti na različite načine.

 

Putujemo - Odredba vremena nije označena.

Putujemo danas - Označena prilogom.

Putujemo posle ručka - Označena padežnom sintagmom.

Putujemo kad spakujemo stvari - Označena vremenskom rečenicom.

 

Uzročne rečenice

 

Uzročne (kauzalne) rečenice kazuju uzrok radnje glavne rečenice i u funkciji su odredbe uzroka vršenja radnje glavne rečenice. Prepoznatljivo obeležje ovih rečenica je veznik JER a koriste se i veznici i veznički spojevi ŠTO, POŠTO, KAKO, ZATO ŠTO, STOGA ŠTO, BUDUĆI DA.

 

Dubravka nije otputovala jer je zakasnila na voz.

Pošto nismo uspostavili vezu, odložili smo putovanje.

 

Uslovne rečenice

 

Uslovne (pogodbene, kondicionalne) rečenice označavaju uslov za realizovanje radnje (situacije) glavne rečenice. Osnovna funkcija im je odredba uslova. Za glavnu rečenicu vezuju se veznicima AKO, UKOLIKO, KAD, DA i rečcom LI. Pošto se predikativnost ovih rečenica iskazuje kao uslov, njihovo značenje je modalno.

 

1. Prvi tip uslovne rečenice označava nekoliko uslova.

 

1.1. Realni uslov (veznici su AKO, UKOLIKO i rečca LI): označava ono što je ostvarljivo:

Ako se dobro pripremim, položiću prijemni ispit.

 

1.2. Potencijalni uslov (koristi se veznik KAD s oblikom potencijala): označava ono što je ostvarljivo kao mogućnost:

 

Kad bih se dobro pripremio, položio bih prijemni ispit.

 

1.3. Irealan uslov, neostvarljiv uslov (koristi se veznik DA):

 

Da sam se dobro pripremio, položio bih prijemni ispit.

 

2. Drugi tip uslovnih rečenica označava vreme važenja uslova (sadašnji, prošli, budući, svevremeni uslov):

 

Ako primim platu, kupiću odelo.
Ako budem primio platu, idem na letovanje.

Da sam primio platu, pozajmio bih ti novac.

Ako nešto obećaš, moraš obećanje ispunipš.

 

Dopusne rečenice

 

Dopusne (koncesivne) rečenice izražavaju dopuštenje da se radnja (situacija) glavne rečenice ostvaruje uprkos onome što zavisna rečenica znači, što njena sadržina kazuje. Ima funkciju dopusne odredbe. Ove rečenice karakterišu veznici IAKO, MADA, PREMDA:

 

Iako se nije mnogo pripremao, položio je prijemni ispit.

Otputovali smo mada smo se dvoumili.

Pošli smo premda je padala kiša.

 

Namerne rečenice

 

Namerne (finalne) rečenice iskazuju cilj, svrhu, nameru vršenja radnje glavne rečenice. Karakteristični veznici su DA (upotrebljava se s glagolom u prezentu i potencijalu), KAKO (ide s glagolom u potencijalu) i rečca LI (ide s potencijalom u odričnom obliku). Pošto iskazuje radnje koje treba da se izvrše po izvršenju radnje glavne rečenice, one su po značenju modalne rečenice sa funkcijom odredbe cilja.

 

Otišao je na stanicu da sačeka goste.

Posetio je Ivana kako bi Ga ohrabrio pred ispit.

Otići ćemo u banju ne bismo li se malo odmorili.

 

Poredbene rečenice

 

Poredbene (načinske) rečenice označavaju način na koji se ostvaruje predikatska radnja (situacija) glavne rečenice. One iskazuju sličnost ili razliku onoga što se upoređuje u glavnoj i zavisnoj rečenici.

 

Za poredbene odredbe za sličnost ili jednakost koriste se veznici, veznički spojevi i prilozi: KAO ŠTO, KAO DA, KAKO, KOLIKO:

 

Položio je ispit kao što sam i očekivao.

 

Nejednakost se izražava pridevom LEP u komparativu i prilogom DRUGAČIJI u glavnoj rečenici, koji traže poredbenu dopunu zavisnom rečenicom:

 

Devojka je bila lepša nego što smo očekivali.

 

Bitna je razlika u upotrebi veznika i vezničkog spoja.

 

NEGO: poredi se sa realnom situacijom: On je bolji drug nego što misle.

NEGO DA: poredi se sa irealnom (pretpostavljenom) situacijom: Voli ga više nego da mu je brat.

 

Posledične rečenice

 

Posledične (konsekutivne) rečenice iskazuju posledicu vršenja radnje glavne rečenice ili neke osobine u njoj iskazane. Ove rečenice vezuju se za glavnu rečenicu veznikom DA s tim što se u sastavu glavne rečenice nalaze korelativne zamenice TAKAV, TOLIKI ili zamenički prilozi TAKO i TOLIKO. Ima funkciju posledične dopune. Uvek stoji posle glavne rečenice:

 

Tako MNOGO je radio da je potpuno malaksao.

On se toliko sunčao da je sav poirveneo.

 

Višestruko složena rečenica

 

Zavisne rečenice ne predstavljaju samo delove komunikativne rečenice (nezavisne predikatske rečenice) i sintagmi, nego su one zavisne rečenice koje u svom sastavu mogu imati više užih zavisnih rečenica. U tom slučaju više užih zavisnih rečenica konstituenti su šire (više) nezavisne rečenice koja je konstituent komunikativne rečenice:

 

nezavisna rečenica (glavna) + (zavisna + zavisna + zavisna) = višestruko zavisnosložena rečenica Doći ću k tebi // kad uradim zadatak // jer si me pozvao // da učimo zajedno.

 

Nelične glagolske jedinice

 

Videli smo da je predikatska rečenica formirana pomoću glagola u ličnom (finitnom) obliku i da joj on pridaje najvažnija obeležja: predikativnost, vreme i način - radnja, vreme njenog vršenja, način vršenja, vršilac.

 

Međutim, i nelični glagolski oblici (infinitiv, glagolski prilozi) formiraju glagolske jedinice specifičnih konstruktivnih i funkcionalnih karakteristika.

 

Infinitivne jedinice imaju imeničku konstituentsku vrednost jer se upotrebljavaju samostalno da iskažu sadržinu neke situacije ili da je imenuju. U funkciji su subjekta, objekta, dopunskog dela predikata.

 

Pevati je glagol. - Lepo je pevati.

Brzo čitati knjigu nije dobro. (Brzo čitanje nije dobro.)

Nije poželjno brzo čitati knjigu. (= Nije poželjno brzo čitanje knjige.)

Otišao je spavati. (- Otišao je da spava.)

Ivan je naučio plivati. (= ...da pliva.)

Trener je Petra naučio skijati. (= ...da skija.)

 

Glagolske jedinice s glagolom u obliku glagolskog priloga sadašnjeg i glagolskog priloga prošlog obično imaju prilošku konstituentsku vrednost određujući okolnosti (vreme, uzrok) ili način realizacije glavne situacije u rečenici.

 

Odredbe vremena: Šetajući parkom, sreo je profesora. (Dok je šetao...) - Plivajući jezerom, Petar je razmšiljao o utakmici. (Dok je plivao...) - Legavši na krevet, odmah je zaspao. (Čim je legao...).

 

Odredba načina: Sedeli su ćuteći. (... ćutke.) - Napustio je društvo ne progovorivši ni reč. (... bez reči.).

 

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

Gramatika - Zamenice

loading...
3 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u