Gramatika - Imenice lektira

Gramatika - Imenice

Gramatika - Imenice

 

Imenice su promenljive reči koje označavaju:

 

1. bića: ČOVEK, ŽENA, DETE

2. životinje: SLON, ORAO, KOKOŠ

3. predmete: STO, KNjIGA, ČAŠA

4. objekte predmetne stvarnosti: PLANINA, REKA, PUT, MOST

5. materiju: VODA, KAMEN, PESAK

6. pojave u prirodi: SVITANjE, ZORA, BURA

7. pojave u društvu: SARADNjA, POBUNA, ŠTRAJK

8. apstraktne pojmove: SREĆA, TUGA, MISAO, REČENICA.

 

Kategorije imenica

 

Imenice poznaju klasifikacionu kategoriju roda i gramatičke kategorije broja i padeža.

 

Rod kod imenica je klasifikaciona kategorija: svaka imenica sama po sebi je nekoga roda i po tome se klasifikuje u grupe imenica muškog, ženskog i srednjeg roda. Klasifikacija je zasnovana na razlici polova u ljudskom svetu: muški pol i ženski pol. Imenica menja svoj oblik zavisno od toga u kom broju i padežu stoji (u rečenici), ali je u svim tim oblicima uvek istog roda.

 

Imenice ČOVEK, BRAT, DEČAK, SIN, OTAC, MLADEN imaju prirodni muški rod.

Imenice ŽENA, SESTRA, MAJKA, DEVOJČICA, KĆER, MARIJA imaju prirodni ženski rod.

Imenice KAMEN, HRAST, ZUB, JAVOR, VODA, LIPA, RUKA, GOLIJA označavaju bespolne predmete pa imaju gramatički muški ili ženski rod.

 

Gramatički rod imaju imenice koje označavaju životinje (KOS, SLAVUJ, GUŠTER, RODA, RIBA, ŽABA) kod kojih nije raspoznatljiv rod za razliku od imenica KRAVA, KOZA, KOKOŠKA, PETAO, BIK, JARAC koje imaju prirodan muški ili ženski rod.

 

Imenica SLUGA je gramatičkog ženskog roda jer ima deklinaciju imenica prirodnog ženskog roda (ŽENA, MAJKA), ali je po značenju prirodnog muškog roda.

 

Imenice koje označavaju mlada bića bez dovoljno uočljivih polnih razlika imaju gramatički srednji rod (srednji rod u značenju pola ne postoji u stvarnosti): PILE, DETE, LANE, JARE.

 

Srednjeg roda su i imena iz neživog sveta: ŠILO, SREBRO, ZLATO, POLjE, SELO, NEBO (uz ove imenice uvek ide pridev u srednjem rodu: MALO ŠILO, ŠIROKO POLjE, VISOKO NEBO).

 

Razmotrimo dva primera:

 

Prirodni ženski rod:

DEVOJČICA, ženski rod (prirodni)

DEVOJČE, srednji rod (gramatički)

DEVOJČURAK, muški rod (gramatički)

 

Prirodnoi muški rod:

MUŠKARAC, muški rod (prirodni)

MUŠKARČE, srednji rod (gramatički)

MUŠKARČINA, ženski rod (gramatički)

 

Značenje prirodnog roda vezano je za karakteristične nastavke.

 

1. Imenice muškog roda u najvećem broju završavaju na suglasnik: ČOVEK, BRAT, SIN.

2. Imenice ženskog roda u najvećem broju završavaju na -A: ŽENA, SESTRA, MAJKA.

3. Imenice srednjeg roda u najvećem broju završavaju na -E i -O: DETE, ČEDO, TELE.

 

Analogno tome, imenice sa značenjem predmeta i pojava i završecima kao u navedenim slučajevima (pod 1, 2 i 3.) imaju gramatički muški rod: KAMEN, ZUB, JAVOR, ženski rod: VODA, TRAVA, RUKA, srednji rod: POLjE, SELO, NEBO.

 

Od ovog modela ima odstupanja kod mnogih imenica koje su po oblicima promene jednoga roda, a po atributu uz njih drugoga roda:

 

- TATA, SUDIJA, AGA imaju gramatički ženski rod i menjaju se kao imenice ŽENA i MAJKA, ali su prirodnog muškog roda: DOBAR TATA kao DOBAR ČOVEK;

 

- MARKO, IVO, MILE prirodnog su muškog roda kao ČOVEK i BRAT, ali je i atribut uz njih muškog roda: DOBAR MILE kao DOBAR ČOVEK;

 

- imenice STVAR, LjUBAV, RADOST imaju gramatički ženski rod (LEPA STVAR kao LEPA ŽENA) pa imaju sopstvenu promenu - imenice četvrte vrste.

 

Broj je gramatička kategorija zasnovana na uočavanju jedne ili više jedinki ili predmeta, odnosno jednine (singular, od lat. singularis = pojedinačan) ili množine (plural, od lat. pluralis od plures = mnogi): SIN

 

- SINOVI, GRAD - GRADOVI, ŠKOLA - ŠKOLE, KNjIGA - KNjIGE. Nije moguće da se iskaže jedna imenica i da ona funkcioniše u rečenici a da nije u jednom od ta dva oblika: Moj Grad je nastao oko reke Morave.

 

- Naši gradovi su nastajali oko reka. Neke imenice imaju samo jedninu (singularia tantum): vlastite imenice SRBIJA, KRAGUJEVAC, DUNAV. Neke imenice imaju samo oblik množine (pluralia tantum) kojim iskazuju i jedninu: NOVINE, VRATA, NAOČARI, PANTALONE, JASLE, KARLOVCI, KATIĆI.

 

Padež je gramatička kategorija. Imenica mora da bude u jednom od sedam padeža, koji označavaju odnose među rečima u rečenici.

 

1. Nominativ je oblik koji označava ko je vršilac radnje ili kome / čemu se pripisuje osobina ili stanje: Moj profesor je otišao u penziju.

 

2. Genitiv označava od koga / od čega što potiče, od čega se uzima deo, kome / čemu nešto pripada: Usuo je malo šećera - Plaši se zmije - Pozajmio sam auto moga prijatelja.

 

3. Dativ označava kome / čemu je nešto namenjeno, dato, upućeno: Pomogao je Jovanu da uradi domaći rad.

 

4. Akuzativ označava koga / šta obuhvata glagolska radnja: Upoznali su većinu sela u okolini Grada. - Rano su stigli u Grad.

 

5. Vokativ služi za dozivanje, skretanje pažnje, obraćanje: Gospodine profesore, doneo sam vam knjigu.

 

6. Instrumental označava čime se vrši radnja (oruđe) i s kim / s čim je što u zajednici: Najradije pišem olovkom. - Putovao sam sa drugovima iz odeljenja.

 

7. Lokativ označava o kome / o čemu se govori ili gde se što vrši, čini ili nalazi: Razgovarali smo o ekskurziji. - Najradije je živeo u svojoj planinskoj kućici.

 

Funkcije imenica 

 

Imenice kao samostalne reči označavaju bića, predmete, pojave. Njima po funkciji koje vrše u rečenici pripada najvažnije mesto među rečima deklinacije jer se sve one upravljaju prema imenicama primajući od njih rod, broj i padež. Svoje funkcije u rečenici imenice vrše same ili uz svoje odredbe i dopune. Sa odredbama i dopunama imenica sačinjava imeničku sintagmu. U rečenici: Drug Marko poslao mi je gomilu knjiga. "Drug Marko" je subjekatska sintagma a "gomilu knjiga" je objekatska sintagma. Dakle, osnovna funkcija imenica je imenička funkcija: subjekat (gramatički i logički) i objekat (pravi i nepravi).

 

Gramatički subjekat je u nominativu jednine ili množine: Grad je osvanuo pod snegom. - Učenici su krenuli na izlet.

 

Logički subjekat je subjekat ne po gramatičkom određenju (da je nominativ) već po smislu. On je samo u genitivu, dativu i akuzativu: Mene je sram. Milanu se jede. Devojku je bilo stid.

 

Pravi objekat, direktni ili bliži, nalazi se u akuzativu bez predloga: Pročitao je knjtu.

 

Nepravi, indirektni ili dalji objekat nalazi se u bilo kom zavisnom padežu bez predloga i s predlozima: Sin veruje ocu. Najzad se dočepao vlasti.

 

Imenice mogu da vrše i funkcije koje su specifične za zavisne reči - prideve i priloge. To su funkcije atributa, predikativa i priloške odredbe.

 

Atribut: Lepota devojka povede kolo.

Predikativ: On je zanatlija.

Prilog: Voćnjak je iza kuće.

 

Vrste imenica po značenju

 

Prema značenju imenice se dele na nekoliko vrsta: zajedničke, vlastite, zbirne, gradivne i apstraktne.

 

Zajedničke ili opšte imenice imenuju bića, predmete, pojave kao predstavnika cele vrste (grupe, kategorije) sa zajedničkim osobinama. Pišu se malim početnim slovom, imaju jedninu i množinu: ČOVEK, DETE, BRAT; LIST, PARK, KLUPA; REKA, PLANINA, MORE; KNjIGA, ZVONO, VRETENO; TELO, RUKA, POGLED; SREĆA, UZLET, STRAH; REČ, STRUKA, MISAO.

 

Oblici množine zajedničkih imenica mogu biti pravilni (ili sistemski) ili nepravilni (supletivni, dopunski).

 

Pravilni: REKA ; REKE, KNjIGA : KNjIGE, ZVONO : ZVONA, RUKA : RUKE.

Supletivni (lat. suplere = dodati, zameniti) oblici su različitog korena a istog značenja: ČOVEK : LjUDI, JARE : JARIĆI : JARAD, PILE : PILIĆI : PILAD.

 

Neke zajedničke imenice imaju samo oblike množine (pluralia tantum): VRATA, MAKAZE, NAOČARI, NOVINE, USTA, PANTALONE, VILE (oruđe), SANKE, LEĐA.

 

Da su ove imenice uvek u množini otkriva glagol koji se sa njima slaže: Ulazna vrata su se otvorila. Bole me leđa.

 

Vlastite (osobne) imenice jesu u pravom smislu imena pojedinačnih pojmova ljudi, životinja, geografskih pojmova (gradova, zemalja, oblasti, reka, planina, mora, jezera), nebeskih tela:

PETAR, BRANKO, NIKOLA, IVAN

JABLAN, ŠARAC, JABUČILO, KARAMAN

BEOGRAD, FRANCUSKA, VOJVODINA, SAVA, KOPAONIK, JADRANSKO MORE, OHRIDSKO JEZERO

ZEMLjA, MARS, JUPITER, DANICA, SUNCE, MESEC.

 

Kako ovakve imenice označavaju pojmove koji su po pravilu jedini, one nemaju oblike za množinu. Izuzetno u slučajevima: U mom odeljenju ima dva Gorana. Morave se sastaju kod Stalaća. Vlastito ime ima množinski oblik kao simbol: Bilo je u našoj prošlosti puno Miloša. I u ovoj skupini ima oblika pluralia tantum: BOŽETIĆI, VREOCI, KARLOVCI, STRAGARI, KUŠIĆI.

 

Zbirne (kolektivne) imenice označavaju skup više pojedinačnih bića ili predmeta iste vrste uzetih u neodređenom skupu ili prirodnoj celini: LIŠĆE, CVEĆE, KAMENjE, ŽBUNjE; MOMČAD, TELAD, PRASAD; DECA, GOSPODA, OMLADINA. Ove imenice oblikom jednine kazuju množinu.

 

Gradivne imenice označavaju celinu ili neku količinu materije koja može služiti kao građa: VODA, ZEMLjA, DRVO, KAMEN, MLEKO, VINO, ŠEĆER, PESAK, SNEG, OLOVO, ZLATO. Ove imenice oblikom jednine označavaju bilo koju količinu materije i nemaju oblike množine. Kada označavaju više vrsta jedne materije, dobijaju oblik množine: Franiuska je poznata po dobrim vinima. Vode su nadošle zbog kiše. Reč je o raznim vrstama vina, koje imaju i svoja posebna imena; o raznim vrstama voda: rečna, podzemna, od padavina.

 

Apstraktne (mislene) imenice označavaju nešto nematerijalno, neopipljivo, nešto što se misli, zamišlja ili oseća, apstraktne pojave.

 

1. Osećanja: TUGA, RADOST, ČEŽNjA, SREĆA, NADA, BRIGA, SLUTNjA, STREPNjA.

2. Osobine: SNAGA, MLADOST, HRABROST, SLABOST, SVEŽ INA, LEPOTA, NEŽNOST.

3. Stanja: MALAKSALOST, BOLOVANjE, STARENjE, TUGA, MRZOVOLjA, BLAŽENSTVO, VEDRINA, STRAH.

4. Glagolske imenice: PISANjE, ČITANjE, ZAMIŠLjANjE, TRAGANjE, TUGOVANjE.

5. Apstraktni pojmovi: MISAO, SLOBODA, BRATSTVO, SMRT, BESKRAJ, KOSMOS, VEČNOST.

 

Deklinacija imenica

 

Sve imenice srpskog jezika mogu se svrstati u četiri vrste promene.

 

Prva vrsta

 

Po ovoj vrsti menjaju se:

 

1. imenice muškog roda čiji je nominativ jednine bez nastavka (nula morfema) a genitiv jednine ima nastavak -A: GRAD (GRAD-A), KONj (KONj-A), MIŠ (MIŠ-A), UČENIK (UČENIK-A), PROZOR (PROZOR-A), KAMEN (KAMEN-A);

 

2. imenice muškog roda na -O i -E: MARK-O (MARK-A), PAVLE (PAVL-A), SLAVK-O (SLAVK-A), ĐORĐ-E (ĐORĐ-A), MIRKO (MIRK-A);

 

3. imenice srednjeg roda na -O i -E: SEL-O (SEL-A), POLj-E (POLj-A).

 

 

 

Sugestije za analizu obrasca promene.

 

1. Imenice muškog roda na suglasnik tipa UČENIK (živo) i GRAD (neživo) razlikuju se u akuzativu jednine. U čemu je razlika?

 

2. Koji padežni oblici jednine imaju isti nastavak?

 

3. Koji padežni oblici množine imaju isti nastavak?

 

4. Kako objašnjavate razlike u nastavku instrumentala jednine:

 

GRAD-OM; POLj-EM; JEŽ-OM; NOŽ-EM.

 

5. Odakle razlika u infiksima -OV i -EV u primerima GRAD-OV-I i PANj-EV-I?

 

6. U obrascu promene imenice UČENIK primećujemo različite glasovne promene u osnovi vokativa jednine (UČENIČ-E) i vokativa množine (UČENIC-I). Objasnite o kojim se morfonološkim alternacijama radi.

 

Druga vrsta

 

Po drugoj imeničkoj vrsti menjaju se imenice srednjeg roda koje se u nominativu jednine završavaju na - E a svoju gramatičku osnovu u svim padežima osim u akuzativu i vokativu jednine proširuju suglasnikom N i T: IME, DUGME, KUBE, TEME, RAME, VREME, UŽE.

 

 

Analizujte obrasce promene (paradigme) imenica IME i DUGME. Koji su padežni oblici istovetni? Pogledajte oblike množine kod obe imenice. Šta primećujete?

 

Imenice DUGME, ŽDREBE, i JAPBE imaju supletivne oblike množine: DUGMAD, ŽDREBAD i JAGNjAD. Razmislite u kom se još supletivnom obliku množine upotrebljavaju ove imenice.

 

Paradigma (grč. paradeigma = primer, uzor). - Niz oblšsa kojima se ilustruje obrazac (uzor) promene neke vrste reči. Ovde smo dali paradigme padežnih oblika.

 

Treća vrsta

 

Po trećoj imeničkoj vrsti menjaju se imenice koje se u nominativu jednine završavaju na -A. To su imenice prirodnog ženskog roda tipa ŽENA, SESTRA, DEVOJKA i prirodnog muškog roda LjUBA, ILIJA, NIKOLA, SUDIJA, PAPA te imenice gramatičkog ženskog roda RUKA, NOGA, KUĆA, ZVEZDA.

 

 

Iz obrasca promene (paradigme) vidimo da vokativ jednine imenice SUDIJA može da ima nastavak -O ili -A (kao nominativ). Tako i:

- vokativ = nominativ: MARIJA, JOVANKA, NIKOLA

- ali: STANO, ZORO, BOŽO, LjUBO.

 

Odstupanja od obrasca ove promene javlja se u vokativu imenica na - ICA: DRUTARICE, UČITELjICE, ZORICE. U genitivu množine varira:

 

- A: ŽENA, KUĆA, SUDIJA;

- A-: suglasnički skupiz osnoverazbij a se nepostoj anim A: DEV O JK A: DEVOJAKA. ZEMLjA: ZEMALjA, PRIIOVETKA: PRIPOVEDAKA;

 

- I: RADNjA: RADNjI, MOLBA: MOLBI. PRETNjA: PRETNjI. Kod morfonoloških alternacija KGH u CZS ima odstupanja: RUKA: RUCI, NOGA: NOZI, SNAHA: SNASI,

ali

ZAGA: ZAGI, LUKA: LUKI, JOVANKA: JOVANKI, BAKA: BA- KI, SEKA: SEKI, AGA: AGI.

 

Četvrta vrsta

 

Po četvrtoj imeničkoj vrsti menjaju se imenice ženskog roda koje se u nominativu jednine završavaju suglasnikom (0 : nultim nastavkom): STVAR, MLADOST, MAST, PAMET, NOĆ, LjUBAV. stvar-0 stvar-i

 

 

U instrumentalu jednine javljaju se dva nastavka: -I: MLADOSTI, LjUBAVI, STVARI; -JU: MLADOŠĆU, LjUBAVLjU, STVARJU. Dvojaki nastavci javljaju se i u genitivu množine: -I: KOKOŠI, VAŠI, KOSTI -IJU: KOKOŠIJU, VAŠIJU, KOSTIJU.

 

Imenice KOKOŠ, KĆER, VAŠ sufiksacijom dobijaju oblik imenica treće vrste pa se po toj vrsti i menjaju: KOKOŠKA (KOKOŠKE), VAŠKA (VAŠKE), KĆERKA (KĆERKE).

 

Sufiksacija - Dodavanjem sufiksa na imsnicu četvrte vrste VAŠ+ KA dobija se imenida treće vrste VAŠKA.

 

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice 

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

Gramatika - Zamenice

loading...
1 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Gramatika - Imenice

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Alber Kami - Stranac

Alber Kami - Stranac Albert Camus - Stranac   Književna vrsta - Moderni roman lika Mjesto radnje - Alžir   Kompozicija djela - Roman se sastoji od… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u