Gramatika - Nelični glagolski oblici lektira

Gramatika - Nelični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici

 

Nelični glagolski oblici (infinitiv, glagolski prilozi i glagolski pridevi) ne mogu imati vremenska značenja; ne mogu ni da iskažu govornikov stav prema radnji (ne mogu imati modalna značenja); ne mogu se slagati sa subjektom - pomoću njih ne može da se obrazuje predikatska rečenica.

 

Nelični glagolski oblici mogu da imaju svoje odredbe i dopune. Infinitiv i glagolski prilozi sa svojom odredbom i dopunama obrazuju glagolsku sintagmu.

 

Infinitiv - Infinitiv je osnovni glagolski oblik koji samo imenuje radnju, stanje ili zbivanje. Njime se ne označava lice, vreme, način, rod, broj. Nema određeno gramatičko značenje pa se zato i zove neodređeni glagolski oblik.

 

1. Može se upotrebiti u funkciji subjekta: Plivati je zdravo. U ovim slučajevima može se zameniti imenicom: Plivanje je zdravo.

 

2. Infinitiv služi kao dopuna glagolima nepotpunog značenja tipa POČETI, POKUŠATI, PRESTATI, NASTAVITI, MOĆI, MORATI, HTETI: Ja mogu doći tek sutra. - Moram odustati od ispita. - Istoga dana je počeo vežbati. Tako nastaje složeni predikat.

 

3. Služi za građenje futura 1: Ja ću putovati vozom.

 

Glagolski prilog sadašnji - Glagolski prilog sadašnji je nelični glagolski oblik koji se upotrebljava uz glagol u ličnom obliku (koji vrši predikatsku funkciju) određujući mu način vršenja radnje: Pripovedao je osmehujući se. Zato se i naziva glagolski prilog. Označava radnju koja se vrši u isto vreme kada i neka druga radnja (predikatska): Idem pevajući. - Ići ću pevajući. - Išao sam pevajući.

 

Glagolski prilog sadašnji ili glagolska sintagma u kojoj je on glavna reč mogu u predikatskoj rečenici imati više značenja.

 

1. Vremensko značenje glagolskog priloga: Razmišljao je o ispitu plivajući jezerom (... dok je plivao jezerom).

 

2. Uzročno značenje: Nastojeći da izbegne nesporazum, promenio je temu razgovora. (Promenio je temu razgovora, jer je nastojao da izbegne nesporazum. - Uzročna rečenica.)

 

3. Načinsko značenje: Slušao je raspravu smešeći se (... sa smeškom)

 

4. Popridevljenje glagolskog priloga sadašnjeg - dobija pridevsko značenje i pridevsku funkciju (određuje imenicu, odnosno ono što ona označava, po nekoj osobini): leteći tanjir, putujuće pozoršite.

 

Glagolski prilog prošli - Glagolski prilog prošli je nelični glagolski oblik koji se upotrebljava uz glagole u ličnom obliku označavajući radnju koja se izvršila pre radnje glagola u ličnom obliku (predikata): Prekrstivši se, zaora prvu brazdu (Pošto se prekrsti, zaora prvu brazdu). Zato što označava vreme vršenja radnje glagola u ličnom obliku naziva se glagolski prilog.

 

Glagolski prilog prošli ili glagolska sintagma u kojoj je on glavna reč mogu u predikatskoj rečenici imati više značenja.

 

1. Vremensko značenje: Odbrusivši im ljutito, napustio jučionicu (Pošto im je odbrusio, napustio je učionicu - vremenska rečenica).

 

2. Uzročno značenje: Ne mogavši da sluša raspravu, napustio je učionicu (Napustio je učionicu jer nije mogao da sluša raspravu - uzročna rečenica).

 

3. Načinsko značenje: Osmehnuvši se, pružila mi je knjigu (Pružila mi je knjigu uz osmeh).

 

Popridevljuje se jedino glagolski prilog prošli pomoćnog glagola BITI: Obišao sam moju bivšu školu.

 

Glagolski pridev radni - Glagolski pridev radni je nelični glagolski oblik koji služi za građenje složenih glagolskih oblika u kojima je nosilac leksičkog značenja. Ima gramatičko značenje roda (RADIO, RADILA, RADILO) kao i pridevi pa otuda i naziv radni pridev. Označava da subjekat vrši radnju, odnosno označava aktivan odnos subjekta prema radnji (aktiv): Ja sam poslao pismo.

 

Pridev radni kao pridev: opala reka, opalo lšiće, prošla godina, prošle jeseni, uspeo ogled, uspeo pokušaj.

 

Trpni pridev - Trpni pridev je nelični glagolski oblik koji označava da se na nekom ili nečemu vrši ili je vršena neka radnja odnosno da neko ili nešto trpi vršenje radnje. Ima oblike za sva tri roda (pridevska osobina te i naziv trpni pridev). Služi za građenje složenih glagolskih oblika u kojima je nosilac leksičkog značenja u pasivu (ne vrši radnju subjekat nego se na njemu vrši radnja): Jovan je udaren na pešačkom prelazu.

 

Glagolski pridev trpni kao pridev: isitnjeno voće, ljubljena osoba, mlevena kafa, pocepana odeća, popravljen televizor.

 

* * * Bliskost sinonimnih značenja glagolskih vremena i načina omogućava njihovo međusobno zamenjivanje u procesu oblikovanja rečenica.

 

Danas idem u bioskop.

Danas odoh u bioskop.

Danas ću ići u bioskop.

Juče sretnem moga prijatelja iz vojske.

Juče sretoh moga prijatelja iz vojske.

Juče sam sreo moga prijatelja iz vojske.

 

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

loading...
1 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Gramatika - Nelični glagolski oblici

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u