Gramatika - Padežni sistem lektira

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Padežni sistem

 

Pojam padežnog sistema i predloško-padežnih konstrukcija

 

Padeži su oblici imenskih reči kojima se označavaju različiti odnosi među rečima u rečenici. Padež je gramatička morfološka kategorija jer imenica mora da bude u jednom od sedam padeža, koji označavaju odnose među rečima u rečenici. Padež je i sintaksička kategorija jer reguliše upotrebne vrednosti imeničkih reči. Zato je padež jedna od morfosintaksičkih kategorija imeničkih reči. Druga morfosintaksička kategorija je broj - jednina i množina: imenička reč u rečenici uvek mora biti u nekom padežnom obliku u jednini ili množini. I jedna i druga su opšte morfosintaksičke kategorije u okviru kojih su posebne morfosintaksičke kategorije svakog člana sistema - svaki od sedam padeža, jednina, množina.

 

Padežni sistem srpskog književnog jezika čini sedam posebnih kategorija u jednini i množini. Svaki padež ima svoj oblik, karakteristično značenje i funkciju rečeničnog člana (konstituenta). Svoje puno značenje padeži (s predlogom ili bez predloga) dobijaju u rečenici.

 

Padežni sistem, kao podsistem jezičkog sistema. ima funkciju ostvarivanja komunikativne uloge jezika. Padeži i predloško-padežne konstrukcije konstituišu rečenice kao komunikativne jedinice.

 

Značenje padeža iskazuje vrstu odnosa imenice u datom padežnom obliku prema predikatu i drugim rečima u rečenici. Padež istovremeno, kao sintaksička kategorija, obeležava ne samo značenje imeničke jedinice nego i njenu sintaksičku funkciju u rečenici.

 

Svaki padež ima svoju konstituentsku vrednost u rečenici (član rečenične konstrukcije) pa samim tim označava strukturnu, semantičku i komunikativnu vrednost imeničke jedinice u rečenici.

 

Strukturna vrednost je u sintaksičkoj funkciji, u službi padežnog oblika u rečenici (subjekat, objekat, priloška odredba). Ona identifikuje sintaksičku funkciju konstituenta:

 

Plivao je s naporom. (Odnos prema predikatu, odredba za način.)

 

Sintaksička vrednost je u značenju imeničke reči (imenička, pridevska i priloška značenja). Ona identifikuje značenje sintaksičke funkcije:

 

Dobio je kutiju za pribor s poklopcem.. (Odnos prema objektu, atribut.).

 

Komunikativna vrednost je u tipu odnosa datog padeža prema situaciji (dozivanje, skretanje pažnje):

Ovo nije u redu, Petre!

 

Kada se govori o padežima koriste se dva termina: padež i predloško-padežna konstrukcija. Padež je naziv za padežni oblik bez predloga (Nabavio je knjige), dok je predloško-padežna konstrukcija naziv za padežni oblik sa predlogom (Razgovarali su o knjigama).

 

Oblicima padeža upravljaju druge reči ili njihovi drugi oblici (imenice, glagoli, pridevi, prilozi).

 

- Genitivom upravljaju imenice (komad hleba, čovek visoka rasta), nomina agentis (lovac ljudi, lovac riba), nomina akcionis (kopanje zemlje, klesanje kamena).

- Akuzatatvom upravlja glgol (pisati pismo, čitati novine).

- Genitivom upravlja pridev (pun vode, želja i čokolade) « prilog (malo hleba, puno siromaha).

- Glagoli kretanja ili mirovanja upravljaju istim predlogom i istom imenicom: U, SOBA (Sedi sam u sobi, - Ušao je u sobu.).

 

Padeži su nezavisni i zavisni. Nezavisni padeži su nominativ i vokativ. Nominativ je padež naziva, imenovanja; on je nezavisni oblik sa glavnom funkcijom u rečenici (subjekat). Vokativ ima značenje dozivanja, skretanja pažnje, divljenja, čuđenja, uzvika, eksklamacije. Naknadno je došao u rečenicu, labavo je vezan za nju, labavost se označava znacima za razdvajanje. Zavisni (kosi) padeži su svi ostali. Oni označavaju da imenica stoji u nekom zavisnom odnosu prema drugim rečima u rečenici. Zato nezavisna.reč (imenica) preko svog zavisnog oblika, funkcionalno (u upotrebi u rečenici), prelazi u priloško, pomoćno značenje. Tako su od zavisnih padeža s predlogom ili bez predloga nastajali mnogi prilozi (s mukom, na brzu ruku, subotom, nedeljom, danju, noću, zorom, zimi, leti, ujutro, napolju, namrtvo, izjutra, napamet) i predloški izrazi.

 

Zavisni padež i upravna reč čine padežnu sintagmu: leteti avionom, zid od kamena, bogat rudama.

 

Struktura padežnog sistema

 

Padežni sistem srpskog književnog jezika čini sedam padežnih oblika: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental i lokativ. Kada se imenica upotrebi u rečenici ona mora da bude u jednom od sedam padeža, kojim će se označiti njen odnos prema drugim rečima u rečenici. Za označavanje tog odnosa, značenja i funkcije imenice u rečenici nije dovonjan samo padežni oblik; te relacije preciziraju se upotrebom predloga i predloških izraza. Nominativ i vokativ uvek su bez predloga, lokativ je uvek sa predlozima, ostali zavisni padeži idu bez predloga i sa predlozima. Genitiv je padež sa najvećim brojem predloga i predloških izraza; uz dativ idu samo tri predloga. Mnogi predlozi idu sa dva ili tri padeža: akuzativ i lokativ (O, U, NA); akuzativ i instrumental (ZA, POD, PRED, MEĐU, NAD); genitiv, akuzativ, instrumental (PRED).

 

1. Nominativ (Dobija se na pitanje Ko? Šta?), oblik koji označava ko je vršilac radnje ili kome/čemu se pripisuje osobina ili stanje: Moj profesor je otšiao u penziju.

 

2. Genitiv (Koga? Čega?), označava od koga/od čega što potiče, od čega se uzima deo, kome / čemu nešto pripada: Usuo je malo šećera. - Plaši se zmije. - Pozajmio sam auto moga prijatelja.

Predlozi: OD, DO, ISPRED, IZNAD, ISPOD, IZA, SA, KOD, OKO, PRED, IZ, KRAJ, PRE, POSLE, ZBOG, PROTIV, RADI, ISPRED.

 

3. Dativ (Kome? Čemu?), označava kome/čemu je nešto namenjeno, dato, upućeno: Pomogao je Jovanu da uradi domaći rad.

 

Predlozi: K(A), PREMA, UPRKOS.

 

4. Akuzativ (Koga? Šta?), označava koga/šta obuhvata glagolska radnja: Upoznali su većinu sela u okolini grada. - Rano su stigli u Grad.

 

Predlozi: NA, O, PO, U, KROZ, NIZ, NAD, POD, PRED, MEĐU, ZA.

 

5. Vokativ služi za dozivanje, skretanje pažnje, obraćanje: Gospodine profesore, doneo sam vam knjigu.

 

6. Instrumental (S kim? Čime?), označava čime se vrši radnja (oruđe) i s kim/ s čim je što u zajednici: Najradije pšiem olovkom. - Putovao sam sa drugovima iz odeljenja.

 

Predlozi: S(A), NAD, POD, PRED, MEĐU, ZA.

 

7. Lokativ (O kome? O čemu?), označava o kome/o čemu se govori ili gde se što vrši, čini ili nalazi: Razgovarali smo o ekskurziji. - Najradije je živeo u svojoj planinskoj kućici.

 

Predlozi: U, NA, O, PO, PRI, PREMA.

 

Uz padežne oblike idu i predloški izrazito su imenice u zavisnom padežu sa ili bez predloga: U IME, POVODOM, PRILIKOM, BEZ OBZIRA NA, S OBZIROM NA, U VEZI SA, U ZAVISNOSTI OD.

 

Glavna značenja padeža

 

Isti padež često može imati različita značenja koja su specifičnost i nekog drugog padeža. Množina različitih značenja jednog padeža s predlogom ili bez predloga ukazuje na velike mogućnosti u razvijanju sinonimike i bogatstva izražajnih mogućnosti srpskog književnog jezika.

 

Nominativ je padež imenovalja nekog pojma, vršioca radnje, nosioca stanja ili osobine. Gost otvori kapiju. -Ivan je bolestan.

 

Genitiv je padež snajširim značenjem i najraznovrsnijom upotrebom bez predloga i sa predlozima. Opšte značenje mu je poticanje:

 

- Posesivni (prisvojni) genitiv označava potpuno ticanje (pripadanje i slično): Ovo su deca moje sestre.

 

- Partitivni (deoni) genitiv označava delimično ticanje, deo nečega: Uzmi malo čaja.

 

- Ablativni genitiv označava ticanje po poreklu, odvajanje: Nosi bundu od skupocenog krzna,- Pojeo je komad sira.

 

- Kvalitativni geneitiv označava osobinu: Ušla je devojka plavih očiju.

 

- Priloška značenja (mesto, vreme, način itd): Ubrzo je skrenuo sa puta. - Sledeće srede počinje raspust. -Došao je drage volje.

 

Dativ označava namenu, upravljenost, pravac ili cilj kretanja, dopusno stanje: Podeljene su nagrade odličnim učenicima. - Krenuli su prema školi. - Spava mu se. - Otišao je uprkos nevremenu. - Jesi l' mi se umorio, sine? Poslednji primer je etički dativ.

 

Akuzativ označava predmet radnje, nosioca stanja, prostorni odnos, niz priloških značenja (vreme, mesto, način, meru, količinu): Piše pismo. - Plaše me ispiti. - Prošetali smo kroz park. - Doručkovao je na brzinu.

 

Vokativ je padež dozivanja, skretanja pažnje, divljenja, čuđenja, uzvika, eksklamacije: Ivane, dođn. - Slušaj, sine, svoju majku.

 

Instrumental ima opšte značenje zajednice sa dva uža značenja:

 

1. sredstvo (instrumentalno značenje, instrumental bez predloga): Uvek piše grafitnom olovkom.

2. društvo (socijativno značenje, instrumental s predlogom S(A): Na letovanje idem s roditeljima.

 

Pored toga instrumental ima i značenja osobine (kvalifikativni instrumental), načina, mesta, vremena: Ušla je devojka s plavom kosom. - Recitovao je zvonkim glasom. - Lutali smo planinom. - Subotom idemo u vinograd.

 

Lokativ ima glavno značenje mesta, predmeta razgovora i razmišljanja, vremena i načina: Ostavili smo prtljag u garderobi. - Ostao je na selu. - Diskutujemo o najnovijem romanu. - Po dolasku je podneo izveštaj. -Auto je prodao u delovima.

 

Glavne funkcije padeža

 

Nominativ:

subjekat: Ivan studira na Fakultetu organizcionih nauka;

predikativ: Ivan je student

atributiv: Postavio je kamen temeljac

apozicija: Petar, moj brat, polaže diplomski.

 

Genitiv:

logički subjekat: Njega ne zanima izlet;

nepravi objekat: Oni se boje istine;

varijanta pravog objekta: Popio sam čašu vode

atribut: Obukla je bluzu od svile

apozicija: Ivana, mog brata, nisam dugo video.

priloške odredbe: Turci te jeseni dođu na Moravu.

Došao je drage volje.

 

Dativ:

logički subjekat: Ivanu je hladno

nepravi objekat: Raduju se uspehu;

priloška odredba: Vratio se svome poslu.

Pogledao je prema voćnjaku.

 

Akuzativ:

pravi objekat: Petar piše pismo;

logički subjekat: Ivana boli glava

priloška odredba: Dogovoren je sastanak u subotu.

Krenuo je kroz šumu.

Kazivala je kroz plač.

 

Vokativ:

skretanje pažnje: Petre, tebe čekam.

 

Instrumental:

nepravi o bjekat: On se bavi plivanjem

atribut: Ušla je devojka s plavom kosom

priloška odredba: Krenuli su kosom.

Organizovali su putovanje brodom.

Subotom nemamo nastavu.

 

Lokativ:

nepravi objekat: Govorili smo o muzici;

atribut: Bio je to čovek u punoj snazi

priloška odredba: Opisao je boravak u bolnici.

Po jutru se dan poznaje.

Radio je po savesti.

 

Osnovne imeničke, pridevske i priloške vrednosti

 

Prethodni pregledi značenja i funkcija padeža omogućavaju uočavanje osnovnih imeničkih, pridevskih i priloških vrednosti padežnih odnosno predloško-padežnih konstrukcija. Da izbegnemo ponavljanje već rečenog, ovde rezimiramo samo neke bitne vrednosti.

 

Imeničke vrednosti

 

Imenica i imenička sintagma imaju funkciju glavnog rečeničnog konstituenta (subjekta) i funkciju zavisnih rečeničnih članova: pravog i nepravog objekta, dopunskog predikativa

Subjekat - gramatički: Petar uči.

- logički: Petru se spava.

 

Objekat - pravi: On piše roman. - Ivan sprema ispit.

Petar je pio vode. - On nema ni dinara.

- nepravi: On se bavi prozom.

Oni raspravljaju o utakmici.

 

Predikativ: Ivan je student.

 

Pridevske vrednosti

 

Imenički konstituenti sa pridevskom vrednošću u službi su neke odredbe dopunjujući imeničku reč uz koju stoje. To može biti:

opisno značenje: Prođe čovek sede kose;

gradivno značenje: Dobio je prstlen od zlata;

prisvojno značenje. Sreo sam majku moga prijatelja. Tako upotrebljen padež ima funkciju atributa. To su obično funkcije.

 

atributa: Uišo je čovek sa kačketom; Vojnik bez noge

apozitiva: Razred je lepo primio Petra, odličiog fudbalera;

predikativa: Petar je fudbaler.

 

Priloške vrednosti

 

Priloške funkcije:

 

- mesto: Reka izvire ispod planine; Ćaskali su pred kapijom

- vreme: Sreli su se u martu; U grad izlazi subotom-,

- način: Rastali smo se bez reči; govorio je tihim glasom;

- uzrok: Izostao je zbog bolesti.

 

Predikativni adverbijal (priloški predikat): Rečnik je kod profesora.

 

Polivalentnost

 

Polivalentnost podrazumeva polisemiju (isti padež izražava različita značenja) i polifunkcionalnost (isti padež ima više funkcija) u rečenici. Po tome su karakteristični genitiv, akuzativ i instrumental.

 

Upotrebna vrednost padeža zavisno od semantičkog tipa imenice ili imeničke sintagme. Tako instrumental bez predloga ima kod pet imenica pet različitih funkcija (i adverbijalnih značenja):

 

NOŽ-EM = sredstvo PETK-OM = vreme

ŠAPAT-OM = način SAT-IMA = mera

ULIC-OM = mesto

 

Sinomanija

 

Sinonimija se javlja kada dva padeža odnosno dve predloško-padežne konstrukcije imaju isto ili slično značenje. Akuzativ: Pio je vodu.

 

Partitivni genitiv: Pio je vode.

 

Genitiv, akuzativ, instrumental: Sunce greje svaki dan. - Sunce greje svakog dana. - Sunce greje svakim danom.

 

Instrumental i akuzativ: Petra su proglasili najboljim fudbalerom. - Petra su proglasili za najboljeg fudbalera.

Akuzativ i lokativ: Ušao je u sobu. - Sedi sam u sobi.

Genitiv i unstrumental: Sedeli su ispred kuće. - Sedeli su pred kućom.

 

Kvalitativni instrumental može se zameniti kvalitativnim genitivom: Ušla je devojka s plavim očima. : Ušla je devojka plavih očiju.

 

NB!

U mnogim slučajevima zamena nije moguća:

Ušao je mladić s plavim odelom

ali ne: Ušao je mladić plavog odela!

 

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

loading...
0 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Gramatika - Padežni sistem

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Alber Kami - Stranac

Alber Kami - Stranac Albert Camus - Stranac   Književna vrsta - Moderni roman lika Mjesto radnje - Alžir   Kompozicija djela - Roman se sastoji od… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u