Gramatika - Lični glagolski oblici lektira

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Lični glagolski oblici

 

Vremena

 

Tri su osnovna značenja glagolskih oblika: indikativno, relativno i modalno. Kada glagolski oblik kazuje ono što mu ime znači, to je pravo, indikativno značenje glagolskog oblika odnosno apsolutno značenje:

 

prezent: Evo čitam roman Seobe

perfekat: Petar je čitao roman Seobe.

futur: Ivan će čitapš roman Seobe.

 

Izmenjeno, preneseno, relativno značenje dobija se kad oblik izjave stoji upravljen prema nekoj drukčijoj situaciji od one u kojoj je govorno lice:

 

Ja volim da on čita.

ind. prez. - rel. prez.

 

Ja sam voleo da ti čitaš.

ind. perf. - rel. prez.

 

Ja ću voleti da ti čitaš.

ind. fut. - rel. prez.

 

Prezent

 

Osnovno i glavno, pravo značenje prezenta je kada neposredno izriče radnju koja se dešava u vremenu kada se o njoj govori.

 

1. Indikativni, pravi ili apsolutni prezent obeležen je istovremenošću radnje i govornja o njoj:

Evo, učim gramatiku. - Sunce sija. Eno, stižu gosti.

 

2. Kvalifikativni prezent (trajna, svevremena naporednost; radnja sledi po prirodnom redu):

Južna i Zapadna Morava sastaju se kod Stalaća. - On zna matematiku. - Posle zime nastupa proleće.

 

3. Perfektni, pripovedački (narativni), istorijski prezent:

Juče učim i mislim o ispitu. - Te godine on upisuje fakultet.

 

4. Prezent za budućnost, futurski prezent (naporednost sa budućim vremenom):

Dogodine završavam fakultet. - Odsad idem svojim putem.

- Sutra gubimo matematiku. - Sutra putujem.

 

5. Modalna značenja

- namera za vršenje radnje: On se dvoumi, ja krećem:

- uverenost da će se radnja vršiti: Mi pobeđujemo.

- uslov za vršenje radnje: Ako uspem, slavićemo.

- s veznikom DA: Moraš sam sebi da priznaš

- imperativni: Vi da ćutite!

 

Aorist

 

Aorist označava radnju, stanje ili zbivanje koji su se izvršiliu bliskoj prošlosti, neposredno pred trenutak govora. Gradi se od svršenih i nesvršenih glagola: Dođoh vrlo rano. - Govorih im, ali ne poslušaše.

 

1. Indikativni aorist označava radnju izvršenu u neposrednoj prošlosti u odnosu na vreme govorenja o njoj: Evo, tek što stigoh.

 

2. Relativni aorist: Tada krenusmo na put.

 

3. Istorijski ili pripovedački (narativni) aorist: Ustadosmo i pozdravismo vođu ustanka. Ovaj aorist ostvaruje živost radnje i samog kazivanja, dinamiku razvijanja priče. Snažno deluje na slušaoca koji kazivanje doživljava kao da se radnja odigrala u neposrednoj prošlosti, bliskoj trenutku pripovedanja.

 

4. Futurski aorist: A ja odoh Smederevu Gradu. - Ako im ne pomogosmo, oni se potopiše.

 

5. Poslovični ili gnomski aorist: Dva loša ubiše Miloša.

 

6. Modalni: Tražite vode pomresmo od žeđi.

 

Perfekat

 

Radnja, stanje ili zbivanje perfekta vrši se u prošlosti pre vremena u kome se o njoj govori. U ovom glagolskom obliku upotrebljavaju se glagoli oba vida. To je oblik opšte prošlosti koja nije precizno definisana - od onoga što se dogodilo juče do onoga što se dogodilo bilo kad u prošlosti.

 

1. Indikativni perfekat označava radnju koja se vršila ili izvršila pre vremena kazivanja o njoj: Stigao je sa malim zakašnjenjem. Pravi indikativni perfekat označava radnju izvršenu neposredno pre trenutka govora o njoj: Došao je položajnik, otvori mu vrata. To je apsolutni perfekat koji kazuje radnju što prethodi sadašnjem trenutku.

 

2. Relativni perfekat označava radnju koja se vršila u prošlosti pre neke druge radnje: Petar je kazivao kako je Ivan spremao ispite. Dva su momenta ovde: prvo se događalo Ivanovo spremanje ispita a potom Petrovo kazivanje o tome - i jedno i drugo smešteni su u prošlost. Glagol SPREMATI je u relativnom perfektu.

 

3. Kvalifikativni perfekat označava radnju koja subjektu pripisuje neko stalno svojstvo: Iznad puta dizale su se strme stene.

 

4. Modalni perfekat označava govornikov stav:
Da niste progovorili o tome. (Zapovest.)

Da smo stigli na vreme, bilo bi u redu. (Uslov.)

 

5. Krnji perfekat, bez pomoćnog glagola, javlja se u pripovedanju:

Dani okraćali i sve hladniji.

Počeo upis u srednje škole. (Indikativno značenje.)

O Čupiću, žalost dočekao! (Modalni - želja, kletva.)

 

6. Gnomski, poslovički perfekat: Brada narasla a pameti ne donela

 

Imperfekat (pređašnje nesvršeno vreme) označava radnju, stanje i zbivanje neograničenog trajanja, koji su se vršili u prošlosti naporedo sa nekom drugom radnjom ili bilo kakvom vremenskom situacijom. Retko se koristi u savremenom književnom jeziku, ima ga u pripovedanju.

 

1. Ne upotrebljava se u indikativu već samo u relativnim značenjima pa ga najviše ima u pripovedanju - pripovedački imperfekat: Kasno legasmo, rano ustajasmo.

 

2. Imperfektom se označavaju stalna stanja koja iz prošlosti traju u vremenu kada se govori o njima: Pred nama se prostiraše nepregledna ravnica. To je kvalifikativni imperfekat.

 

3. Gnomski, poslovički imperfekat: Kad se sinovac ženjaše, ni strica ne pitaše.

 

Pluskvamperfekat

 

Označava radnju koja se vršila ili izvršila pre neke druge prošle radnje. Ovaj glagolski oblik uvek ima relativno značenje, ne i indikativno. Ređe se upotrebljava.

 

Kad sam ustao, sunce beše visoko odskočilo. - Ja uđem u kuću, ali oni već behu izašli. - Dobrano se bio zaneo borbom.

 

Futur prvi

 

Futur prvi označava radnje koje će se vršiti posle vremena govorenja o njima, u budućnosti.

 

1. Indikativni futur prvi - radnja, stanje ili zbivanje vrši se u budućnosti koja sledi za sadašnjim trenutkom - apsolutno značenje: Brzo će doneti knjige. - Posle ćete predati prijavu.

 

2. Relativni futur prvi označava radnje, stanja ili zbivanja koji su budući u odnosu na neko drugo vreme, a ne u odnosu na vreme kada se govori o njima: Uradiću esej koji ću čitati na času lektire.

 

3. Istorijski (pripovedački) futur prvi označava radnju koja je buduća u odnosu na neko prošlo vreme: Dugo je ćutao pa će reći: "Dobro, pokušajte".

 

4. Modalna upotreba futura prvog označava stav govornog lica prema radnji koja treba da se realizuje. Tada on izražava želju, nameru, uslov, zapovest: Odnećeš ovo sestri. - Preplivaćemo jezero u podne. - Ako ćeš igrati, pobeda je naša. - Igraćeš utakmicu.

 

5. Gnomski, poslovički futur prvi: Ko prst da, i ruku će dati.

 

Načini

 

Imperativ

 

Imperativ (zapovedni način) označava zapovest, želju ili molbu da se vrši ili izvrši radnja, stanje ili zbivanje.

Zapovest: Uzmi i idi!

Želja: Reci mu neka ide.

Molba: Molim te uzmi i dođi.

 

1. Pripovedački (narativni) imperativ označava radnju koja se vršila i izvršila u prošlosti. Uvek je u obliku drugog lica jednine bez obzira na to u kome licu je subjekat:

Iskopaše jednu grdnu panjinu na onome mestu, kopaj dalje. - A on ti skini motiku s ramena, zabij je u zemlju, ostavi fenjer kraj sebe i sedi na lađu.

 

U književnom jeziku zastarela je ovakva upotreba imperativa.

 

2. Gnomski (poslovički) imperativ: Čini dobro, ne kaj se, čini zlo, nadaj se.

 

Potencijal

 

Potencijal je glagolski oblik kojim se izražava mogućnost vršenja i izvršenja njim označene radnje (mogući način).

 

1. Osnovno značenje: mogućnost vršenja radnje: Rekao bih ti kad bih znao.

 

2. Potencijal za budućnost: radnja bi mogla da se desi u budućnosti: Bi li bilo i za mene mesta?

 

3. Pripovedni potencijal označava radnje koje su se u prošlosti ponavljale: Svakog dana bi odlazio ocu na selo. - Dete bi mu svagda odgovaralo da se ono ne boji.

 

4. Želja: Čarne oči, da bi me gledale! - Rado bih otišao na more.

 

5. Cilj, namera: Starac je redovno nosio štap da bi se pomagao u hodu.

 

6. Uslov vršenja neke radnje: Kad bi čovek znao gde će vrat. slomiti, on tamo nikad ne bi išao.

 

Futur drugi

 

Futur drugi, predbuduće vreme, futur egzaktni, označava radnju, stanje ili zbivanje koji će se vršiti ili izvršiti pre neke druge buduće radnje. Predstavlja više način (modus) nego vreme.

 

Ako me budu pozvali, pevaću u horu. (Prethodna radnja) (Potonja radnja)

 

Vremensko značenje: Dok budem ovde, javljaću se. - Ako on bude želeo, stanovaće kod mene.

 

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Nelični glagolski oblici

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

loading...
1 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Gramatika - Lični glagolski oblici

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u