Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica lektira

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

 

Subjekatsko - predikatska rečenica je konstrukcija imeničke i glagolske jedinice. Imenička jedinica je u nominativu i vrši funkciju subjekta; glagolska jedinica je u ličnom (finitnom) obliku koji ima funkciju predikata. U vezi glagola i imeničke reči uspostavlja se predikativni odnos subjekta i predikata kao glavnih članova rečenične konstrukcije. Predikativni odnos je jezgro predikativne rečenice jer je u njenom središtu glagol od čijeg značenja zavisi struktura predikatske rečenice, njena funkcija i značenje. Glagolska jedinica je nosilac predikativnosti, najbitnijeg svojstva rečenice. Predikativnost je sposobnost glagola da označava vreme u kome se nešto pripisuje subjektu, lice kome se predikatom nešto pripisuje i lični odnos prema onome što se pripisuje. A sve to može samo lični glagolski oblik.

 

Sintaksički sistem srpskog književnog jezika uređuje formiranje sintakisčkih konstrukcija (sintagme, predikatske rečenice i komunikativne rečenice) utvrđivanjem modela ili obrazaca prema kojima se formiraju tipovi sintagmi i tipovi rečenica i utvrđivanjem rečnika tipiziranih reči kao elementarnih jedinica (vrsta reči: imenica, pridev, glagol...; oblik reči: padežni oblik, glagolski oblik...) od kojih se obrazuju sintaksičke jedinice. Sintaksičke jedinice svojom konstituentskom funkcijom obrazuju strukturu (konstrukciju) sintagme, predikatske rečenice i komunikativne rečenice. Svaka od vrsta ovih konstrukcija ima odgovarajući model i rečnik.

 

Osnovne vrste predikatske rečenice su subjekatsko - predikatska rečeiica (Petar odmara) i bezlična (impersonalia) rečenica (Sviće). Posebna vrsta su specijalne rečenice, koje su bez predikata i upotrebljavaju se u posebnim uslovima (Eno društva!).

 

Centralno mesto pripada glagolu: on okuplja oko sebe i povezuje rečenične konstituente organizujući strukturu rečenice. Svojstvo glagola da za sebe "vezuje" rečenične članove naziva se valenca (nl valentia= vrednost, važnost). Ona označava broj veza koje sintaksički elementi rečenice uspostavljaju između sebe. Tako glagol kao osnovni element rečenice okuplja oko sebe (vezuje) neki broj zavisnih elemenata (konstituenata) - broj veza zavisi od valence glagola, a njegova valenca zavisi od prirode glagola (glagolskog roda). Neprelazni glagoli su jednovalentni - obuhvataju samo subjekat (Ivan sedi.); prelazni glagoli su dvovalentni jer obuhvataju subjekat i objekat (Petar piše pismo.); kada glagol uz subjekat obuhvata i dva objekta (pravi i nepravi) reč je o trovalentnom glagolu (Petar je poklonio bratu patike.). Ima glagola koji ne primaju nikakve dopune, koji imaju nultu valencu, avalentni su.

 

U subjekatsko - predikatskoj rečenici postoji mogućnost raznolikih sinteza: jednim članom se izražava drugi član, odnosno oba člana kazuju se jednom formom, jednom rečju određenog oblika. Sažimanje rečenice na jedan član omogućeno je gramatičkim oblikom subjekta ili predikata:

 

Subjekat u predikatu: GovoriM = Ja govorim.

Predikat u subjektu: Vatra! = Gori vatra!

Sažimanje je uslovljeno i govornom situacijom:

 

-Ko je govorio?

-Ja, Miloš i Petar.. (= govorili smo ja, Miloš i Petar.).

 

Raspored rečeničnih konstituenata formira rečeničnu perspektivu koja omogućava da se sadržina rečenice iskazuje postepeno (progresivno) i da tešnje povezani konstituenti stoje jedan uz drugi. Rečenična perspektiva se formira rasporedom rečeničnih konstituenata u odnosu na glagol.

 

Ivanov brat Petar kupuje namirnice u samoposluzi.

 

Glavni članovi (konstituenti) rečenice okupljaju oko sebe zavisne, drugostepene članove - tako nastaju sintagme. S obzirom na to da glagol organizuje rečeničnu strukturu okupljajući oko sebe i povezujući rečenične konstituente, glagol u predikatskoj funkciji vidimo u centru rečenice. Levo od njega je subjekat oko koga se okupljaju zavisni konstituenti u funkciji atributa; desno od glagola su zavisni konstituenti značenjski i funkcionalno upućeni na predikat. Zato se kaže da se rečenica sastoji iz dve sintagme: subjekatske (subjekat + dopune) i predikatske (predikat + dopune).

 

Osnovne rečenične konstrukcije oblikovane od glavnih rečeničnih konstituenata i dopuna proširuju se odredbama koje pružaju dodatne informacije o vremenu, mestu, načinu vršenja radnje. U gornjem primeru to je odredba za mesto U SAMOPOSLUZI. Rečenica se proširuje i aktuelnim kvalifikativom subjekta ili objekta, koji sadrže neobaveznu dodatnu informaciju.

 

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

Gramatika - Zamenice

loading...
0 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u