Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Atribut je oznaka privremenog ili stalnog svojstva predmeta čijem se imenu dodaje (lat. atribuere = pridavati, pripisivati). Zavisni je član rečenice odnosno imeničke sintagme. Atribut odgovara na pitanja KOJI, KAKAV, ČIJI, OD ČEGA, KOJE VRSTE kazujući materiju (sto od mermera, šipka od gvožđa), oblik (okruglo lice, dežmekast mladić), boju (crne oči, plava haljina), veličinu, količinu (visok mladić, dve knjige), pripadanje (školsko dvorište, učiteljev šešir), mesto (proplanak u šumi, povreda na radu), vreme (jutarnja kafa, zimski raspust), osobinu (odgovoran čovek, čovek od reči), poreklo (GOST iz Smedereva, od mora hećim) itd.

Atribut se nađe uz imenicu kako u subjekatskom delu rečenice tako i u predikatskom delu rečenice: odredba subjekta (Mlađi bratje upisao studije filozofije.), odredba atributa (Moj mlađi brat je upisao studije filozofije.), odredba imena u predikatu (On je vredan učenik), odredba objekta (Video sam novog profesora.), atribut u priloškoj odredbi (...na kraju male ulice.).

Atribut nije isključivo odredba imenice. Nađe se on uz pridev (Stigao je vrlo poštovani gospodip.) ili prilog (To se još juče desilo.).

Suštinska razlika postoji između apozicije i atributa: dok apozicija pokazuje ono što znači ime uz koje stoji, atribut bliže određuje nepoznato značenje imenice.

Različito je mesto atributa u odnosu na reč koju određuje. Mesto pridevskog atributa je u prepoziciji (plava pučina) ali se iz stilskih (izražajnih) razloga nađe i u postpoziciji (pučina plava). I padežni atribut se javlja u obe pozicije - prirodnoj, propoziciji (vrh planine) i stilskoj, prepoziciji (planine vrh).

Atributi su po sastavu i obliku pridevski, padežni i imenički.

Pridevski atributi su pridevske reči koje stoje uz imenicu i određuju unutrašnje osobine predmeta i pojava označenih imenicom (kvalifikativni atribut) ili pripadanje onoga što imenica označava (posesivni atribut). Konkruentni su sa imenicom u rodu, broju i padežu. U funkciji pridevskih atributa koriste se pridevi (Novi profesor predaje matematiku.), pridevska sintagma (Bio je neverovatno brz trkač.), pridevska zamenica (Njegov brat je moj vršnjak.), redni brojevi (gubili smo drugi čas.), broj jedan (Na klupi se odmarao jedan čovek.).

Padežni atributi su imenice u zavisnim padežima i imeničke sintagme u zavisnom padežu i u funkciji zavisnog člana imeničke sintagme.

Padežni atributi s pridevskim značenjem imaju isto značenje kao i pridevski atributi: određuju ono što znači imenski pojam iskazan glavnom rečju sintagme. Dobijaju se kao odgovor na pitanja: KAKAV, KOJI, ČIJI, OD ČEGA, KOJE VRSTE:

Ivan je čovek prosede kose. - Dao sam mu knjigu moje sestre. - Kupio je vinograd moga brata. - Obukla je bluzu od svile. - Kupio je mlin za kafu.

Rekcijski padežni atributi su u funkciji dopune glavne reči imeničke sintagme. Gramatički oblik rekcijskog atributa zavisi od rekcije imenice čije se značenje dopunjava, od toga koji oblik ona zahteva:

Mala je bila korist od prodaje. - Posvetio se izradi plakata.

Pokazivao je pažnju prema deci. - Ukazao je pomoć drugarici.

Ostvario je saradnju sa sredinom. - Podneo je referat o sukobu u školi.

Padežni atributi s priloškim značenjem su zavisni članovi imeničke sintagme u funkciji označavanja mesta, načina, vremena, uzroka, uslova, cilja. Glavna reč sintagme je apstraktna (misaona) imenica: Opisao je boravak u bolnici. - Izrazio je žalost zbog nesreće.

- Organizovali su putovanje brodom. - Dogovoren je sastanaku subotu.U istoj funkciji mogu se naći i prilozi: Planirali su putovanje noću.

Imenički atribut (atributiv) je imenica sa pridevskom funkcijom u imeničkoj sintagmi. Ova imenica (atributiv) (1) određuje kojoj vrsti pripada ono što označava glavna reč sintagme i (2) određuje kakvoću ili svojstvo (kvalifikaciju) predmeta koji imenuje glavna reč sintagme. Atributivna (kvalifikativna) imenica sužava značenje glavne reči sintagme: Neguje se šljiva madžarka. - Lako se zapaža zvezda severnjača

- Predsednik je postavio kamen temeljac.

Atributiv uvek dolazi iza imenice koju određuje. Međutim, u usmenoj poeziji i prozi atributiv je ispred imenice. Ovi atributivi imaju stilsku vrednost, a usled stalnog ponavljanja nazivaju se stajaći epiteti: lepota devojka, rumenika vino, soko ptica.

Atributivi su titule, zvanja, kurtoazni izrazi, izrazi poštovanja: profesor Petar, sestra Gorica, kuma Slađana, čika Milan, Gospođa Javorka, akademik Pavlović, major Cvetić.

Atributivi su i nazivi knjiga, novina, slika, književnih dela, objekata: pripovetka "Vetar", I "Devojka u plavom", hotel "Slavija".

Paukalni atribut (lat. paucus= mali, malobrojan) jeste deo paukalne sintagme u čiji sastav ulaze "mali" brojevi DVA, OBA, TRI, ČETIRI. Ovi brojevi su kongruentni atributi imenice koja je glavna reč sintagme: dva đaka, dva čoveka, dve žene, tri žene - glavni članovi sintagme su imenice ĐAK, ČOVEK, ŽENA.

PAŽNJA - U zavisnim padežima nekih sintagmi ne menja se oblik atributa nego samo oblik glavne reči sintagme: deda - Jovan, deda - Jovana, deda - Jovanu: ali:

gospđa Javorka, gospođe Javorke, gospođi Javorki

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

Gramatika - Zamenice