Gramatika - Zamenice

Zamenice (lat. pronomen), upućivačka vrsta reči, upućuju na lica, predmete i pojave ili na njihove osobine, odnosno na reči koje te pojmove označavaju. Naziv zamenica potiče iz sintaksičke funkcije: umesto imenice, prideva ili broja upotrebi se zamenica. Funkcija zamene (i upućivanja) očigledna je iz konteksta i smisla rečenice.

Karakteristika zamenica kao klase reči jeste zatvorenost: njihov broj u jeziku je konačan, ne može se povećavati.

Zamenice se dele na dve osnovne grupe: imeničke zamenice i pridevske zamenice.

Imeničke zamenice

Imeničke zamenice mogu se upotrebiti samostalno i tada vrše imeničku funkciju u rečenici. To su službe subjekta (gramatičkog i logičkog) i objekta (pravog i nepravog). Ne zavise od drugih reči nego se te reči na njih naslanjaju i od njih zavise.

Imeničke zamenice dele se na lične (personalne) i nelične zamenice.

1. Lične imeničke zamenice:

- lične zamenice 1, 2. i 3. lica: JA, TI, ON,A, O, MI, VI, ONI, E, A;

- lična zamenica svakog lica: SEBE, SE.

2. Nelične imeničke zamenice:

- upitno-odnosne zamenice za lica i predmete: KO, ŠTA;

- neodređene: NEKO, NEŠTO;

- odrične: NIKO, NIŠTA;

- opšte: SVAKO, SVAŠTA.

Lične (personalne) imeničke zamenice

Jednina / množina

1. lice: ja / mi

2. lice: ti / vi

3. lice: on, ona, ono / oni, one, ona

Za svako lice: sebe, se

1. Lične zamenice prvog, drugog i trećeg lica

Lične zamenice 1. i 2. lica upućuju na učesnike u razgovoru (govorno lice i sagovornik) dok zamenica 3. lica upućuje na lice koje nije prisutno u govornoj situaciji, lice o kome se govori.

Ja sam u ekipi odeljenja.

Mi igramo kao tim.

Ti si u protivničkoj ekipi.

Vi ste danas naši protivniii.

A Nikola? - On ne igra, bolestan je

Zato oni ne mogu pobediti.

Lične zamenice imaju oblike jednine i množine. Zamenice prvog i drugog lica jednine i množine imaju jedan oblik za sva tri roda: o rodu se zaključuje iz konteksta ili iz govorne situacije: Ja sam došao. -Ja sam došla. Kod lične zamenice 3. lica rod je morfološka kategorija - ima oblike za sva tri roda jednine i množine: ON, ONA, ONO, ONI, ONE, ONA.

Lične zamenice 1. i 2. lica imaju posebnu zameničku promenu. Ova promena slična je promeni imenica ženskog roda tipa ŽENA.

Ja

mene, me

meni, mi

mene, me

---

mnom(e)

meni

mi

nas, nas

nama, nam

nas, nas

---

nama

nama

ti

tebe, te

tebi, ti

tebe, te

ti

tobom

tebi

vi

vas, vas

vama, vam

vas, vas

vi

vama

vama

Prvo lice jednine i množine nema oblik vokativa. Zapažamo da lične zamenice 1. i 2. lica u genitivu, dativu i akuzativu jednine i množine imaju dvojake oblike: duže (akcenatske) i kraće (nenaglašene) enklitičke oblike.

Uobičajena je upotreba neakcentovanih (enklitičkih) oblika: Sećam te se. - Poseti me ponekad. - Pišu nam često. Naglašeni oblici ličnih zamenica 1. i 2. lica upotrebljavaju se:

- na početku rečenice: Vama verujem na reč. - Tebi skrećem pažnju. - iza veznika: Potreban si njima i nama (Inače bi išlo: Potreban si NAM).

- pri isticanju i naglašavanju: Hvala tebi! (Uobičajeno: Hvala ti!). - Oni će tebe obavestiti.

Instrumental jednine zamenice 1. lica ima dva oblika: MNOME (puni) i MNOM (kraći).

- Kraći oblik je uvek s predlogom: Našao se preda mnom. - Pođite za mnom! - Doputovaće sa mnom.

- Duži oblik je bez predloga: Ponosi se mnome. - Zadovoljan je mnome.

Lična zamenica 3. lica u promeni ima oblike pridevskih zamenica.

On, ono

njega, ga

njemu, mu

njega, ga, nj

---

njim

njemu

ona

nje, je

njoj, joj

nju, ju, je

---

njom

njoj

oni, ona, one

njih, ih

njima, im

njih, ihž

---

njima

njima

U zavisnim padežima nema razlike između muškog i srednjeg roda. Nema vokativa.

U genitivu, dativu i akuzativu ima nenaglašenih (enklitičkih) oblika: GA, MU, GA, Nj; JE, JOJ, JU, JE: Sećam ga se. - Nisam mu verovao. - Uputio joj je hitnu poruku.

Akuzativ jednine ima dva enklitička oblika:

- za muški i srednji rod GA, Nj;

- za ženski rod JU, JE: Ko ju je sreo? - Sećam je se odlično.

Oblik nj upotrebljava se uz predloge: NA Nj, PO Nj, ZA Nj, PREDA Nj, UZA Nj, NADA Nj: Iznenada je banuo preda nj. - Uza nj se osećao najsigurnije.

Instrumental ima kraće oblike NjIM i NjOM koji se upotrebljavaju s predlozima S, PRED: S NjIM, S NjOM, PRED NjIM, PRED NjOM: S njim ili na njemu.

2. Lična zamenica svakog lica

Lična zamenica svakog lica SEBE, SE upućuje na ono što je označeno subjektom u bilo kom licu da je iskazan: Ne mogu sebi to dozvoliti (Ja... sebi). - Kupila je sebi knjigu (Ona... sebi). Oblici ove zamenice upotrebiće se onda kada se subjekat rečenice ponovo vraća na sebe, ponovo izriče. Zato se ova zamenica zove povratna zamenica.

Menja se po zameničkoj deklinaciji kao i lične zamenice 1. i 2. lica.

sebe (sebe), se

sebi (sebi)

sebe (sebe), se

---

sobom

sebi (sebi)

Ova zamenica se upotrebljava samo za označavanje odnosa prema subjektu rečenice, ali nikad kao subjekat, pa se zato i ne upotrebljava u obliku nominativa, nego samo u oblicima zavisnih padeža.

Nema oblik vokativa. Nema oblike množine i ne razlikuje rodove. Zamenicu SEBE, SE treba koristiti obazrivo: Nabavi sebi knjigu (Pogrešno: Nabavi tebi knjigu). Pogrešno je i: Nabavi si knjigu i Kupio sam si knjigu (Treba: Nabavi sebi knjigu i Kupio sam sebi knjigu) jer u dativu nema enklitičkog (kraćeg, nenaglašenog) oblika. Takođe: Poštuje sebe... ali Seća se... Češlja se... Trudi se...

Nelične imeničke zamenice

Za bića:

Upotno-odnosne: ko

Neodređene: neko

Odrične: niko

Opšte: svako, iko, mako, bilo ko, ko god

Za predmete:

Upitno-odnosne: šta, što

Neodređene: neko, nešto

Odrične: ništa

Opšte: svašta, išta, ma šta, bilo šta, šta god.

Nelične imeničke zamenice KO, ŠTA koriste se u upitnim rečenicama i tada su upitne zamenice: Koje upalio svetlo? - Ja sam upalio svetlo. - Šta se dogodilo? - Sijalica je pregorela.

Iz upitnih neličnih zamenica KO, ŠTA razvile su se ostale nelične zamenice.

Neodređene: Neko je prošao putem. - Nešto se čuje u dvoršitu.

Odrične: Niko nije došao. - Nišita se važno nije desilo.

Opšte: Svako ima svoju muku. - Svašta se prodaje na buvljaku.

Sve ove zamenice (upitno-odnosne, neodređene, odrične i opšte) ne razlikuju rod i nemaju oblike množine.

KO, ŠTA, NEKO, NEŠTO, NIKO, NIŠTA, SVAKO, SVAŠTA menjaju se kao pridevske zamenice, po pridevskoj promeni.

ko / šta

koga (kog) / čega (čeg)

kome (kom) / čemu

koga (kog) / šta

kime (kim) / čime (čim)

kome (kom) / čemu (čem)

Padežni oblici zamenica KO i ŠTA koriste se kao pomoćna pitanja za prepoznavanje padežnih oblika imenica i imenskih reči (Ko? - Jelen; Koga? - Jelena; Kome? - Jelenu...).

Oblici iz obrasca promene služe za oba broja. U zavisnim padežima (genitivu, dativu, instrumentalu i lokativu) javljaju se pokretni vokali A, E, U.

Kraći (enklitički) oblici instrumentala (KIM) i lokativa (KOM, ČEM) upotrebljavaju se s predlozima: Nije rekao s kim putuje.

- Ne rene o kom predavanju je ren.

VAŽNO! - Kada se odrične zamenice složene sa prefiksima I- i NI- upotrebljavaju s predlozima, razdvajaju se na dve reči a predlog se umeće među njih: Ne brine se ni za koga. (Ne: ...za nikoga.) Ne veruje ni u šta. (Ne:... u ništa.) I dalje: NI OD KOGA, NI O KOME, NI PRED KIM, NI ZA KIM, NI SA KIM, NI SA ČIM, NI ZA ŠTA, NI ZBOG ČEGA, NI O ČEMU.

Pridevske zamenice

Pridevske zamenice su odredbene (zavisne) reči koje stoje uz imenice i bliže ih određuju vršeći pridevsku funkciju atributa ili imenskog dela predikata.

Kongruiraju sa imenicama koje određuju preuzimajući od njih sva tri roda i oba broja.

Dele se na podvrste prema tome po čemu određuju imenice uz koje stoje. Osnovne su dve vrste pridevskih zamenica: pokazne (demonstrativne) i prisvojne (posesivne). Od njih se u obe grupe izvode odnosne (relativne), upitne (interogativne), neodređene (indefinitne), odrične i oište (ili određene),

1. Pokazne (demonstrativne) zamenice upućuju:

- na identitet, odnosno na ono što pripada prostoru 1. lica (OVAJ, OVOLIKI), prostoru 2. lica (TAJ, TOLIKI), prostoru 3. lica (ONAJ, ONOLIKI);

- na kvalitet (kakvoću): OVAKAV, TAKAV, ONAKAV;

- na količinu (kvantitet): OVOLIKI, TOLIKI, ONOLIKI.

2. Prisvojne (posesivne) zamenice označavaju pripadanje 1, 2. i 3. licu jednine i množine: MOJ, TVOJ, NjEGOV, NjEN, NAŠ, VAŠ, NjIHOV; povratna prisvojna zamenica za svako lice SVOJ, A, E. Kada se označava da u istoj rečenici nešto pripada subjektu, upotrebljava se odgovarajući oblik prisvojne zamenice svakog lica: Ja sam rešavam svoje probleme. - Vi ste uspešno završili svoj posao.

3. Odnosno-upitne zamenice KOJI, KAKAV, KOLIKI, ČIJI upotrebljavaju se u upitnim i odnosnim rečenicama: Koji je unenik došao iz Kragujevca? - U kojoj knjizi to piše? - Ovo je knjiga u kojoj to piše.

U zavisnim odnosnim rečenicama pridevska zamenica KOJI ima funkciju veznika: Ušao je unenik koji je došao iz susednog grada.

4. Neodređene zamenice: NEKI, NEKAKAV, NEČIJI. Nečiji roditelj razgovara sa razrednim. - Izbio je nekakav spor.

5. Odrične zamenice: NIKOJI, NIKAKAV, NIJEDAN, NIČIJI. Nije u pitanju nikakav spor. - Ničija nije dovijeka.

6. Opšte zamenice: SVI, SVAKI, IKOJI, MA KOJI, BILO KOJI, KOJI GOD, SVAKAKAV, SVAČIJI, IČIJI, MA ČIJI, BILO ČIJI, ČIJI GOD. Svako ima svoje mišljenje. - Svačija se ne može poslušati.

INDEFINITAN (lat. indefinitus) - neodređsn, nejasan, nerazumljiv.

INDEFINITUM (lat. indefinitum) - neodređena zamenica.

INTEROGATIVAN (nl. interrogativus) - uiitni, koji ima oblik pitanja.

Deklinacija pridevskih zamenica

Pridevske zamenice imaju dvojaku promenu - pridevsku i zameničku.

1. Pridevska promena

Muški rod:

vak-i

svak-og(a)

svak-om(e)

svak-i, svak-og(a)

---

svakim

svak-om(e)

svak-i

svak-ih

svak-im(a)

svak-e

---

svak-im(a)

svak-im(a)

Srednji rod:

svak-o

svak-og(a)

svak-om(e)

svak-o

---

svak-im

svak-om(e)

svak-a

svak-ih

svak-im(a)

svak-a

---

svak-im(a)

svak-im(a)

Ženski rod:

svak-a

svak-e

svak-oj

svak-u

---

svak-om

svak-oj

svak-e

svak-ih

svak-im(a)

svak-e

svak-im(a)

svak-im(a)

Po pridevskoj promeni kao SVAKI menjaju se NEKI, TAKVI, ONAKVI, OVOLIKI, ONOLIKI i s njima složene zamenice.

2. Zamenička (pronominalna) promena

Muški rod:

ov-aj

ov-og(a)

ov-om(e/u)

ov-aj / ov-om(e/u)

ov-im

ov-om(e/u)

ov-i

ov-ih

ov-im(a)

ov-e

---

ov-im(a)

ov-im(a)

Srednji rod:

ov-o

ov-og(a)

ov-om(e/u)

ov-o

---

ov-im

ov-om(e/u)

ov-a

ov-ih

ov-im(a)

ov-a

---

ov-im(a)

ov-im(a)

Ženski rod:

ov-a

ov-e

ov-oj

ov-u

---

ov-om

ov-oj

ov-e

ov-ih

ov-im(u)

ov-e

---

ov-im(a)

ov-im(a)

Po ovoj promeni menjaju se:

1. nelične imeničke zamenice KO, ŠTA;

2. lična zamenica za 3. lice ON;

3. prisvojne zamenice MOJ, TVOJ, NAŠ, VAŠ;

4. pokazne zamenice OVAJ, TAJ, ONAJ i s njima složene zamenice.

Razlika između pridevske i zameničke promene:

- pridevska: u genitivu i dativu jednine prvi vokal u nastavku je dug: svak-og(a), svak-om(e); nek-og(a), nek-om(e);

- zamenička: isti vokal je kratak: ov-og(a), ov-om(e); tolik-og(a), tolik-om(e).

Neke pridevske zamenice menjaju se i po pridevskoj i po zameničkoj deklinaciji: MOJ, TVOJ, NAŠ, VAŠ, KOJI, ČIJI, NIČIJI;

moj / moj

mojega / mojega

mojemu / mojemu

Zamenice MOJ, TVOJ, SVOJ imaju u zavisnim padežima dva lika: duži i kraći oblik.

moj - moj

mojega - moga

mojemu - mome/u

moj/mojega - moj/moga

mojim - mojim

mojemu - mome/u

U drugom liku promene oblici genitiva, dativa i lokativa dobijeni su kao rezultat ispadanja sonanta J između O i E, potom su sledili asimilacija i sažimanje vokala: MOJEGA > MOEGA > MOOGA > MOGA.

Zamenica KAKAV ima sve tri deklinacije: imeničku, zameničku i pridevsku.

kakav

kakva

kaku

kakav

---

kakvim

kakvu

kakav

kakvog

kakvom

kakvog

---

kakvim

kakvom

kakav

kakvoga

kakvome

kakvoga

---

kakvima

kakvome

U oblicima genitiva, dativa i lokativa jednine i množine muškog i srednjeg roda stalni samoglasnik u nastavku je O ili E (-OGA, -EGA; -OME, -EMU). Koji će od njih biti zavisi od završnog suglasnika osnove.

- Ako se osnova završava na prednjonepčann suglasnik, nastavak će biti -EGA, -EMU: MOJEGA, MOJEMU; NAŠEGA, NAŠEMU; ČEGA, ČEMU.

- Ostale zamenice (sem SAV, SVEGA, SVEMU) imaju nastavke -OGA, -OME(U): TOGA. TOME: SVAKOGA, SVAKOME; OVOLIKOGA, OVOLIKOME.

Promena službe i značenja

Zamenice (lične i pridevske) vrše svoju osnovnu funkciju (službu) u jeziku, ali se upotrebljavaju i u drugim službama. U tim slučajevima zamenice menjaju značenje i prelaze u druge vrste reči. Evo nekoliko primera.

1. KO, ŠTA kao veznik: Javlja se onaj ko zna. - Skočio je u čamac što ga brod vuče za sobom.

- neodređena zamenica: Može ko saznati i prijaviti. - MNOGO je potrošio što na hranu, što na knjige. - Da li je kogod video događaj? - Uzmite štoGod nađete.

- prilog za količinu: Šta je sveta došlo!

2. KOJI, ČIJI kao veznik: To je bio prvi luksuzni fijaker koji je Travnik video. - Još ne dolazi konzul, o čijem dolasku se Govorilo.

3. KAKAV kao veznik: A oko usta je igrao smešak kakav je samo u ljudi svesnih svoje duševne premoći.

4. KOLIK kao veznik: Još nikom nisam svoju ljubav dala / koliku bih mogla i koliku htela.

5. SVOJ kao pridev: Drugo ti je, brate, svoja žena, svoj drug.

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički