Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice lektira

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

 

Kongruencija je slaganje (lat. congruentia - slaganje, podudarnost, saglasnost) međusobno poveznih reči u sintagmi i slaganje međusobno povezanih delova rečenice. To je slaganje promenljive nesamostalne reči sa upravnom samostalnom reči u elementima koji su im isti: rod, broj, padež, lice. Samostalne (imeničke) reči i njihove odredbe slažu se na dva načina: po leksičkom značenju (smisaono slaganje) pa je to semantička kongruentnost ; po gramatičkom značenju (slaganje po obliku) i to je gramatička kongruentnost.

 

Slaganje po značenju ili semantička kongruencija je slaganje sa prirodnim rodom

 

Naš komšija je zakasnio.

 

Slaganje po obliku ili gramatička kongruencija je slaganje sa gramatičkim rodom imenice:

 

Naše komšije su zakasnile.

 

Semantička kongruencija podrazumeva slaganje leksičkog značenja rečeničnih delova koji stupaju u međusobne odnose obrazujući iskaz koji je nosilac poruke u jezičkoj komunikaciji.

 

Pridevske reči (pridevi, pridevske zamenice, redni brojevi i brojevi JEDAN, DVA, OBA, TRI, ČETIRI) i pridevske sintagme pripisuju imeničkoj reči uz koju stoje svoje značenje. To se ostvaruje kongruencijom u rodu, broju i padežu. Značenje glagola u funkciji predikata pripisuje se imeničkoj reči u funkciji subjekta. To se ostvaruje kongruencijom u licu i broju a ako je u glagolskom obliku sadržan radni ili trpni pridev, onda je slaganje i u rodu,

 

Slaganje u rodu: mirno dete, srećna majka, dobar učitelj.

Ivan je uradio zadatak. - Jovana je uradila zadatak. - Dete je uradilo zadatak.

Slaganje u padežu: mirnog deteta, srećnom majkom, o dobrom učitelju.

 

Slaganje u licu: Ja pišem pismo. - Ti čitaš novine. - On kuva kafu

 

Slaganje u broju: Jovan čita. - Dečaci skijaju.

 

Zato su pridevske reči i glagoli u ličnom (finitnom) obliku kongruentne reči a njihove kategorije roda, broja, lica i padeža su kongruentne kategorije. Rod, broj i padež nesamostalnih reči zavisi od roda, broja i padeža imeničkih reči ili sintagme - zato se imenička reč ili sintagma zove kontrolor kongruencije. Izbor lica zavisi od toga da li je subjekat govornik, sagovornik ili lice izvan situacije.

 

Subjektovi dodaci upravljaju se prema subjektu, predikatovi prema predikatu, objektovi prema objektu. Razmotrimo slaganje rečeničnih konstituenata u primeru:

 

Vredni đaci su redovno učili školske lekcije.

 

Vredni đaci je subjekatska sintagma: glavna (upravna) reč je imenica ĐAK u nom. mn. u funkciji subjekta; VREDNI je atribut subjekta u nom. mn. Su redovno učili je predikatska sintagma: upravna reč je glagol UČITI u 3. licu množine perfekta; prilog REDOVNO je u funkciji priloške odredbe za način. Školske lekcije je objekatska sintagma: upravna reč je imenica LEKCIJA u akuz. mn. i u funkciji pravog objekta; pridev ŠKOLSKI je u akuzativ množine i u funkciji objektovog atributa.

 

Kongruencija predikata sa subjektom

 

1. Glagolski predikat prema subjektu kongruira u rodu, broju i licu: Ja slušam muziku, on piše zadatak. - Čovek je došao. - Žena je otišla. -Dete je zaspalo.

 

2. Kada je imenski predikat nesamostalna reč, slaže se sa subjektom u rodu i broju: Petar je vredan. - Učionice su lepe.

 

3. Ako je imenica u predikatu, on se ne slaže sa subjektom ni u rodu ni u broju: Voda je najzdravije piće. - Ivan je velika šaljivčina.

 

4. Više subjekata u jednini, predikat je u množini (= rod, broj, padež): Petar, Ivan i Filip su došli (... su vredni, su pobednici).

 

5. Više subjeka različitih rodova u jednini,predikat je u množini u najstarijem rodu (muškom): Muž, žena i dete došli su prvi. - Ovca i jagnje su zdravi.

 

6. Predikat se slaže sa najbližim subjektom: Tako se smrzne baba i njeni jarići i Tako se smrznu baba i njeni jarići. - Tako dođe Milovan s nekoliko stotina ljudi. - Vlast im se i gospodstvo umalilo.

 

7. Dva subjekta srednjeg roda, predikat je u množini muškog roda: Jagnje i jare trče (su trčali).

 

8. Imenice muškog roda na - A (sluga, starešina, vladika)

- u jednini, predikat je u muškom rodu: Sluga je došao. - Starešina je poručio

- u množini, predikat je u ženskom rodu: Sluge su došle. - Starešine su poručile.

 

9. Istorodne imenice u naporednoj subjekatskoj konstrukciji, predikat je u jednini ili množini:

Stigla je moja koleginica i njena drugarica.

Stigle su moja koleginica i njena drugarica.

Kada je predikat posle subjekta, uobičajenije je da ima oblik množine:

Moja koleginica i njena drugarica su stigle.

 

10. Uz zbirne imenice na - AD predikat je obično u množini:

Moja unučad su otišla na letovanje. - Jagnjad su išla za ovcama.

 

11. Uz zbirne imenice DECA i BRAĆA predikat je uvek u množini: Deca su stigla juče. - Braća se slažu.

 

12. Kada zbirne imenice GOSPODA i VLASTELA označavaju stalež, predikat je u množini muškoga roda: Gospoda uvek živi dobro.

 

Pri razmatranju pitanja kongruencije u vezi sa kategorijom broja operiše se terminima gramatički broj i realan broj.

 

Gramatički broj zavisi od oblika imenice (jednina, množina):

 

gramatička jednina: reka, knjiga, ruka, ovca, jabuka;
gramatička množiva: reke, knjige, ruke, ovce, jabuke.

 

Realan broj je zasnovan na broju označenih pojmova. To je slučaj kod imenica sa supletivnom množinom DECA (od DETE) i BRAĆA (od BRAT) i kod zbirnih imenica na - AD: UNUČAD (od UNUK), PILAD (od PILE), ČELjAD (od ČELjADE).

 

13. Uz osnovne brojeve PET i veće od pet predikat je u jednini srednjeg roda: Pet učenika je položilo ispit. - Pet učenkia je položilo ispit. Pravilan je i oblik množine predikata i njegovo slaganje sa rodom imenice na koju se broj odnosi: Pet učenika su položili ispit. - Pet učenica su položile ispit.

 

14. Uz brojeve DVA, TRI, ČETIRI:

 

- kad brojevi označavaju muški i srednji rod, predikat je u srednjem rodu množine: Tri jagnjeta su prodata;

- kad brojevi označavaju ženski rod, predikat je u ženskom rodu množine: Dve lisice su ubijene.

 

15. Uz zbirne brojeve predikat je u jednini srednjeg roda (slaganje po obliku): Desetoro je ostalo. - Dvadesetoro jagnjadi je prodato.

 

16. Uz brojne imenice na - ICA koje označavaju broj muških osoba, predikat je u jednini ženskoga roda (gramatička kongruencija): Trojica učenika je položila ispit; kad razlikuje rod slaže se i po obliku i po značenju - predikat je u množini muškoga roda (semantička kongruencij a): Trojica učenika su položili ispit.

 

17. U bezsubjekatskim (bezličnim) rečenicama i u rečenicama bez gramatičkog a sa logičkim subjektom predikat uvek stoji u trećem licu jednine (ako razlikuje rod - u srednjem rodu): Ceo dan je Grmelo. - Počelo je da se razdanjuje.

 

Kongruencija članova sintagme

 

1. U odredbenoj sintagmi slaganje u rodu, broju i padežu: hladan vetar, bela haljina, mutne reke, nov kaput.

 

2. Atribut se slaže sa imenicom u rodu, broju i padežu: plavo nebo, crvenim bojama, odličan učenik, slomljena Grana.

 

3. Dvojaka kongruencija atributa sa imenicom:

 

- kod imenica nepodudarnog gramatičkog i prirodnog roda: veliki vođa (jednina, muški rod), velike vođe (množina, ženski rod)

- uz dvorodne imenice: prava lutalica i pravi lutalica (kada se odnosi na osobu muškog roda);

- uz zbirne imenice: hrabra braća, draga unučad (jednina, ženski rod);

- uz brojne imenice: najvrednija trojica (jednina, ženski rod).

 

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

loading...
1 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u