Gramatika - Sintagma lektira

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintagma

 

Sintagma je skup dveju ili više reči od kojih je jedna glavna reč, a ostale zavise od nje. Ove reči su povezane zajedničkim značenjem i kao celina imaju istu službu u rečenici.

 

Za razliku od zavisnih članova glavna reč sintagme se ne može izostaviti iz rečenice, jer bez nje ne bi bilo sintagme, niti bi ta rečenica imala smisla.

 

Naš poznati pisac predstavio se publici.

 

Sintagma: naš poznati pisac

Glavna reč sintagme: pisac

Zavisne reči sintagme: naš poznati

 

Ako se iz rečenice izostavi reč pisac rečenica ne bi imala smisla.

 

Zavisno od toga kojoj vrsti reči pripada njena glavna reč (imenica, pridev, prilog ili glagol) sintagma može biti:

 

- imenička (Maja mi je poklonila malu drvenu kutiju)

- pridevska (Pre mojim očima je neobično lep prizor)

- priloška (Stigli su kući veoma brzo) i

- glagolska sintagma (Zaspao je gledajući film)

 

U okviru jedne sintagme u rečenici može da se nađe neka druga sintagma, tako da razlikujemo pojmove šire i uže sintagme. U okviru šire sintagme uvek se nalazi uža sintagma.

 

Primer 1: U to vreme Egipat je imao veoma jaku mornaricu.

 

Šira sintagma je imenička sintagma: veoma jaku mornaricu u kojoj je glavna reč mornaricu.

Uža sintagma koja se nalazi u okviru šire je pridevska sintagma : veoma jaku u kojoj je glavna reč jaku.

 

Primer 2: Maja je kupila džemper boje zlatnog peska.

 

Šira sintagma: džemper boje zlatnog peska (imenička sintagma u kojoj je glavna reč sintagme džemper, a atribut imenička sintagma boje zlatnog peska)

 

Uža sintagma: boje zlatnog peska (imenička sintagma u kojoj je glavna reč sintagme boje, a atribut imenička sintagma zlatnog peska)

 

Uža sintagma: zlatnog peska (imenička sintagma u kojoj je glavna reč sintagme peska, a atribut pridev zlatnog)

 

IMENIČKA SINTAGMA

 

Imenička sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme imenica. Svaki zavisni član imeničke sintagme ima funkciju atributa.

 

Zavisni članovi, odnosno atributi u imeničkoj sintagmi mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.

Atributi koji se nalaze ispred glavne reči su najčešće pridevi (ili pridevske sintagme) i pridevske zamenice.

 

Medvedi su zaspali dubokim zimskim snom.

 

Atributi koji se nalaze iza glavne reči su najčešće imenice (ili imeničke sintagme) u nekom zavisnom padežu (s predlogom ili bez njega)

 

Moja majka je napravila džem od kajsija.

 

U imeničkoj sintagmi atributi se mogu istovremeno nalaziti i ispred i iza glavne reči.

 

Na nebu se video zažareni vatromet boja.

 

Glavna reč sintsgme je imenica vatromet.

 

Zavisni član u funkciji atributa koji se nalazi ispred glavne reči je pridev: zažareni.

 

Zavisni član u funkciji atributa koji se nalazi iza glavne reči je imenica boja.

 

Imeničke sintagme u rečenici mogu imati službu: subjekta (Crna mačka šeta po krovu), objekta (Napisao je odličan roman), priloških odredbi (Završio je školu prošle godine), imenskog dela predikata (Marko je dobar učenik)

 

Novak je naš najbolji teniser.

Maslačak je zeljasta biljka.

Volim ulice moga grada.

Minja je kupila suknjicu od svile.

Onaj plavi dečak trenira fudbal.

Juče smo otišli u najzabačenije delove grada.

Ovo predivno putovanje nikada neću zaboraviti.

Zakasnio je na čas zbog gužve u saobraćaju.

Ovo pesmu je sigurno napisao neki pesnik bez talenta.

Mama će mi kupiti crno odelo sa belim prugama.

Maja je napravila veliku tortu od čokolade.

Obukla sam jaknu boje neba.

Od druga sam dobio zanimljivu knjigu o šahu.

Naručio sam čaj sa limunom.

Reks je moj verni pas.

Danas se u Kragujevcu održava izložba slika Paje Jovanovića.

Televizor je u uglu sobe.

 

PRIDEVSKA SINTAGMA

 

Pridevska sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme pridev. Zavisni članovi pridevske sintagme mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.

 

Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavne reči su uglvnom prilozi.

 

Njegova sestra je puno srećna.

 

Zavisni članovi koji se nalaze iza glavne reči mogu biti imenice sa predlogom, zamenice ili imeničke sintagme.

 

Marko je sladak kao šećer.

 

Pridevske sintagme u rečenici mogu imati službu atributa u okviru subjektskog (Vrlo talentovana devojka peva ovu pesmu) i objekatskog skupa reči. (Ne volim puno slanu hranu), priloških odredbi (Mića je ootputovao na neobično lepo mesto) i imenskog dela predikata (Ova priča mi je veoma zanimljiva)

 

Milan je veoma dobar fudbaler.

Moji prsti su izrazito vešti na gitari.

Moj brat je brži od mene.

Medvedi su zimi mnogo pospani.

Ova igra je naročito zanimljiva.

On je neobično brzoplet dečak.

Njegov plan nije dovoljno dobar.

Ivan je brz kao munja.

Maja je vrednija od pčelice.

Čeka ih veoma teška borba.

On je izrazito loš vozač.

Moj sestra je vrlo lepa devojka.

Veoma jak vetar srušio je krov.

Moj drug je nekako smešan.

Predavanje je bilo neočekivano kratko.

 

PRILOŠKA SINTAGMA

 

Priloška sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme prilog. Zavisni članovi pridevske sintagme mogu da se nalaze ispred ili iza glavne reči.

 

Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavne reči su uglavnom prilozi.

 

Pričao je izuzetno sporo.

 

Zavisni koji se nalaze iza glavne reči mogu biti imenice, imeničke zamenice i imeničke sintagme sa predlogom ili bez njega.

 

Otišao je daleko od kuće.

 

Priloške sintagme u rečenici imaju službu priloških odredbi.

 

Biće im izuzetno teško.

Čitao je knjigu vrlo pažljivo.

Govorio je jedva čujno.

Otplivao je daleko od obale.

On veoma dobro peva.

Bio sam tamo nekoliko dana.

On ubacuje koševe neverovatno precizno.

Moja kuća je veoma blizu.

Milovao je njenu kosu neobično nežno.

Otpevao je pesmu izrazito loše.

Mislim da on svoj posao ne obavlja dovoljno kvalitetno.

Stisnuo mi je ruku veoma jako.

Odvezao se nedaleko od grada.

On ne igra nimalo lepo.

Njegovi pokreti mi izgledaju mnogo čudno.

 

GLAGOLSKA SINTAGMA

 

Glagolska sintagma je ona sintagma u kojoj je glavna reč sintagme glagol u infinitivu, glagolski prilog sadašnji ili glagolski prilog prošli.

 

Oduševila se slušajući moju pemu.

 

Zavisni članovi glagolskih sintagmi imaju funkciju objekta ili priloške odredbe, dok je cela sintagma najčešće u funkciji priloške odredbe za način ili vreme.

 

Otišao je odmahujući glavom.

Ispričavši priču, baka je zaćutala.

Razmišljajući o svemu, odlučio se za ovaj najsigurniji plan.

Mirko je zaspao gledajući film.

Spazivši zmiju, jako je vrisnula.

Berući trešnje, popeo se visoko.

Smeškao se gledajući svog oca.

Oblaci su brzo prekrili celo nebo, najavljujući nevreme.

Slušajući njegovu muziku, sinula mu je ideja za novi mjuzikl.

Ne vodeći računa, zakasnili smo pozorište.

Šetajući gradom sreo je svoju drugaricu iz škole.

Deca se moraju dobro čuvati.

Knjige treba pažljivo čitati.

 

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

Gramatika - Zamenice

loading...
2 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Gramatika - Sintagma

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u