Milan Milenković - Trampologija - sastav

Milan Milenković - Trampologija

Milan Milenković - Trampologija sa primenjenom putinologijom za početnike

Nikada, od kako ja pamtim, inače kilava srpska politička analitika, nije doživela tako dubok pad, niti toliko daleko pobegla od stvarnosti, kao od vremena kad je Tramp dobio predsedničke izbore u SAD. Priče, ni na kakvim činjenicama utemljene, o novom dobu, o novom svetskom dilu između brata Trampa i cara Putina, pa je još malo falilo da se, u mašti srpskih političkih analitičara, od kojih neki već petnaest godina žive od introspekcije i najave dolaska Rusa, SAD i RF ujedinjene u jednu državnu zajednicu, priključe sebi Kinu, pobede ISIS i otpočnu doba Vodolije.

Naravno, ono malo trezvenih analitičara, ili bar skeptika, u koje i sam spadam, bili su torpedovani i proglašavani rusofobima i mračnjacima. Govorio sam, a vi, koji čitate moje tekstove i slušate moje emisije, da se svet ne vrti na načelima srpskog patrijahalnog društva, u kome pater familijas ulazi u gajbu, raspali rukom po stolu i kaže: "Oca li vam vašeg, od sad će da bude kako ja kažem"! Govorio sam da u toj Americi postoji nekakav Senat i nekakav Kongres, u koji je poslednji pošten i naivan političar ušao pre više od 200 godina i da brat Tramp, najbolji drug cara Putina, nema odrešene ruke kao srpski pater familijas, što se i potvrdilo.

Govorio sam i da proterivanje ruskih diplomata nije osvetnički čin odlazeće administracije, već redovna politika SAD. Rekao sam da sankcije neće biti ukinute dolaskom Trampa, jer ozbiljne zemlje imaju kontinuitet u politici, čak i kad greše. Od juče, eno ga brat Tramp, traži da Rusija napusti Krim.

I, gle čuda: čitav dan poplava tekstova istih onih koji su, koliko juče, kalaisali večnu ljubav Putina i Trampa, ali sada u drugom tonu: Tramp, kažu oni, nema odrešene ruke. Znali su oni to (mada nam ni jedan nije otkrio razloge zašto je dva meseca pričao suprotno), teško je, administracija je protiv njega... Strašno. Da je jedan od tih glavonja, ali jedan – jedini, rekao: braćo, pojma nisam imao, lupetao sam, nagađao, prevarile su me želje i očekivanja...ne! Sve su znali dok su pričali jedno, sad opet sve znaju, kad pričaju potpuno suprotno. Kamo malo blama, kamo malo sramote?

Elementarne, proste politikološke postavke za ovakve analize bi izgledale ovako:

- Svet i zbivanja u njemu imaju inerciju. Mi slušamo bajke srpskih analitičara o tome kako se svet ubrzano menja i tako petnaest godina. I, kolika je ta promena? Amerika je spala na Mičigen, a Rusija stigla do Floride? Aman, ljudi!

- Putin, Tramp i ostali moderni političari su osrednji igrači, jer je epoha takva da nema Cezara i Kromvela i pripisivanje mitskih svojstava srednjacima je zapravo projekcija onoga što bi Srbi želeli, a sa stvarnošću nikakve veze nema. Osim toga, obojica su čvrsto u vlasti svojih oligarhija i nemoćni su da vuku ozbiljnije poteze. Naravno, ubrzavanje komunikacija u svetu stvara iluziju da se stvari dnevno menjaju, da se donose radikalne i dalekosežne odluke, ali vi, u svetu koji se "radikalno menja iz sata u sat" već dvadeset osam godina nemate odluku većeg formata od one da se sruši Berlinski zid i, s njim, socijalizam na Istoku. I šta sad? Taj svet je bio spor, nedinamičan, a onda je došao ovaj, nov, brz, sa promenama, u kome su najveće odluke da li negde poslati 500 ili 5000 vojnika?

- Naša percepcija savezništava i neprijateljstava po svetu je inspirisana ne logikom, niti uvidom u činjenice, već srpskim frustracijama iz poslednjih četvrt veka. Ideja da su Rusija i Kina prirodni partneri protiv Amerike je do te mere neozbiljna i nedokaziva, da liči na ono "što je babi milo, to joj se i snilo". Skoro napisah: za godinu dana, bilateralna trgovina izemđu Rusije i Kine, koje procvetavaju u Evroazijskoj uniji, opao je za četvrtinu, sa 80, na 58,2 milijarde... čega?... juana... rubalja... ne, braćo, dolara. Rusija i Kina su veoma podozrive jedna prema drugoj, imaju veliki broj nerešenih pitanja, čak i serije mini ratova koji su ostali zavučeni pod tepih. Kina kuburi sa sirovinama i vrlo lako bi mogla, u slučaju da Zapad reši da joj uvede sankcije, kao Rusiji danas, da se nađe u veoma opasnoj poziciji. Proizvodna zemlja, bez sirovina i dovoljno energije. Opet, ni Kina nije naivna da u Rusiji gleda samo sirovninsku i energetsku bazu koju će plaćati. Pitanje je vremena kada će i na koji način Kina i Amerika početi, ako već ne vode razgovore o tome kako od Rusije oteti deo ogromnih resursa. Dakle, u ovom trenutku, prirodni partneri su Kina i SAD i ko to ne vidi, taj stvarno ne razmišlja dobro o svetu u kome živi.

- Amerika i dalje ostaje igrač br.1 na svetskoj sceni. Ona uvodi sankcije, ona određuje cenu nafte, zlata, sirovina, ona drži tuđe pare, ona ima baze širom sveta. Ko to ignoriše, taj je veoma neozbiljan. Drugi globalni igrač je Kina (Britaniju računam uz Ameriku, te je ne izdvajam posebno), ali je njena moć ograničena zbog toga što nema pristup globalnoj pljačci i zato što nema vojni potencijal za konvencionalno širenje po mapi. Rusija je, i dugo će biti, regionalni igrač, kome je nemoguće da se širi po mapi. Dugo, možda i decenijama, Rusija će biti u defanzivnoj poziciji i, pre ili kasnije, napraviće grešku, jer će biti suočena sa dvostrukim pritiskom, i sa Zapada i sa Istoka. Predstava rusofilskih političkih analitičara u Srba, čiji je duh snažan, a fantazija neobično razvijena, o tome kako će Rus, kad mu jednom dojadi, reći kao Kraljević Marko onom agi: "Ne budi mi pod košuljom buha", te će dohvatiti šestoperac i razbucati bandu, samo su pobrkane narodne fantazmagorije sa geopolitikom.

- Opustite se: svet se neće menjati brzo. I dalje će nas Šiptari stešnjavati, i dalje će Vučić i njemu slični trošiti i naša dobra, i naše živote, i dalje će globalna pljačka potrajati. Znate onaj osećaj: ostali ste bez para, plata treba sutra da legne, ali je nema. Još jedan dan i vi ste očajni. Tako je i sa ovim lažnim očekivanjima da će, ako ne odmah, a ono od ponedeljka Amerika propasti, a Rusi će poslati paketić sa hiljadu dolara svakom rodoljubivom Srbinu. Bolje se pripremite za dugu političku zimu i ne nadajte se čudima.

Kad je Vučić otišao u SAD da podrži Klintonkinu struju, pretpostavio sam da je bolje obavešten o stanju stvari, nego srpski politički analitičari. Nije on znao da li će i ko da pobedi personalno, ali je znao koja ekipa pobeđuje i njoj se iznajmio. Dok se on iznajmiljivao, polit-anlitičari su se zahvaljivali Bogu i Rusiji što je američka nacija pronašla svoju demokratsku dušu i glasala za Trampa. Danas, kad Tramp traži od Rusije Krim, suze veličine oraha krase analitičarsko lice.

Sledeća velika zabluda srpske polit-analitike biće Marin le Pen, najveće evropsko čudo posle Ciprasa. Gledajte samo kako će to izgledati. Ako mislite da su analitičari nešto naučili iz operacije "kastriranje Trampa", varate se. Počeće, veoma skoro, slavopojke le Penovoj, klicanje njenoj pobedi nad globalizmom i Novim svetskim poretkom, a onda, kad se opet ukake, objasniće nam naši sveznadari da su oni, u stvari, znali da od toga nema ništa, ali nisu hteli da nas dekuražiraju.

Plitko razmišljanje je o, braćo, egzaktna nauka.

Milan Milenković - Apokalipsa u četiri tačke

Milan Milenković - Avet okupacije i prikaza kolaboracije

Milan Milenković - Bogomoljci ponovo jašu

Milan Milenković - Cigla

Milan Milenković - Četvrti stalež

Milan Milenković - Cvrkutani

Milan Milenković - Dan kao i svaki drugi

Milan Milenković - Dogodiće se juče

Milan Milenković - Dogodilo se sutra

Milan Milenković - Državotvornost na srpski način

Milan Milenković - Duševne osnove izdaje