Vasko Popa - Očiju tvojih da nije lektira

Vasko Popa - Očiju tvojih da nije

Vasko Popa - Očiju tvojih da nije

 

Ovo je jedna od najlepših pesama ciklusa Daleko u nama iz pesničke knjige Kora. Tema ljubavi, dominantna tema ovoga ciklusa - poeme, osnovna je tema ove pesme. Ona se otkriva već u prvom stihu (pesme ovoga ciklusa nisu naslovljene nego su označene brojevima - u tim slučajevima se prvi stih koristi kao naslov pesme) Očiju tvojIh da nije - peva se o očima njenim, koje imaju posebno značenje za lirskog subjekta jer na nešto ukazuje negacija "Da nije". Tema se dalje razvija novim motivima: OČI, SMEH, SLAVUJ, RUKE. Oni iniciraju uobličavanje poetskih slika koje će postupnim nizanjem dočarati snagu iskazane ljubavi. U pesmi se, dakle, javljaju dva subjekta: lirski subjekt i objekt ljubavi. Dok se objekt ljubavi predočava zamenicom TVOJ, lirski subjekt se iskazuje kroz prisvojnu zamenicu NAŠ ("našem stanu", "u snu našem").

 

Struktura - Moderna pesma, posebno pesma Vaska Pope, ne robuje nikakvim pravilima ili shemama, jer je sa njima raščistila onog trenutka kada se oglasila - svojom pojavom označila je prekretnicu u lirskom pevanju. Zato u ovoj lirici retko da se može primetiti neka pravilnost, zakonomernost, u komponovanju pesme, u rasporedu poetskih slika, upotrebi jezika. Međutim, često sama tema i osećanja izražena u pesmi, prirodom svojom uslovljavaju uspostavljanje neke pravilnosti. Takva pravilnost nije toliko u spoljašnjoj formi koliko u unutrašnjoj organizaciji pesničkih motiva, upotrebi jezičkih sredstava, smenjivanju osećanja i raspoloženja, usklađenosti misli i osećanja, osećanja i leksike, osećanja i sintakse, osećanja i ritma. Bez ovog unutrašnje sklada i opšte harmonije sadržine, forme i umetničkih sredstava kojima su one ostvarene, nema poezije.

 

Tema ljubavi dvoje mladih razvijena je kroz četiri tercine: u svakoj od njih nalazi se po jedan motiv lepote objekta ljubavi, iz kojih proizilaze dopunski motivi kao plod postojanja/delovanja osnovnih motiva:

 

1. oči - nebo

2. osmeh - zidovi

3. slavuj - vrbe

4. ruke - sunce

 

Iz relacija OSMEH - ZIDOVI i SLAVUJ - VRBE proističu zemaljski doživljaji; iz relacija OČI - NEBO i RUKE - SUNCE proističe kosmički doživljaj lepote i veličine ljubavi.

 

Svaka tercina je posebna poetska slika. Osobenost poetskih slika u ovoj pesmi je način njihovog oblikovanja. Iako u pesmi nema interpukcije, jasno se razaznaju sintaksičko - intonacione celine: svaka tercina = poetska slika = sintaksičko-intonaciona celina. Svaka poetska slika / sintaksička celina temelji se na dvostrukoj negaciji:

 

Slavuja tvojih DA NIJE
Vrbe NE BI NIKAD
Nežne preko praga prešle

 

Upravo navedenu konstrukciju imaju druga, treća i četvrta strofa; prva strofa se razlikuje po mestu negacije drugoga stiha - ona se nalazi na početku stiha a na kraju je NEBO dobivši ovde jači naglasak i intezitet antikadence.

 

Konstrukcija poetske slike na dvema negacija povlači intonacionu napregnutost (antikadencu) na kraju prvog i drugog stiha:

 

Ruku tvojih da nije - antikadenca: povišena intonacija, očekivanje nastavka
Sunce ne bi nikad - antikadenca: povišena intonacija, očekivanje nastavka
U snu našem prenoćilo - kadenca: spuštanje intonacije, predah.

 

Ovakva sintaksičko-intonaciona struktura nema samo eufonijsko-ritmički kvalitet nego i značajnu ulogu u konstituisanju značenjskog sloja pesme.

 

Sadžina i značenje - Sadržina pesme razvija se iz motiva koji označavaju osobinu ili emotivni kvalitet voljene osobe. Oni su inicijalni motivi za razvijanje poetskih slika uvođenjem novih, dopunskih motiva koji obogaćuju predočenu fizičku ili emotivnu osobinu objekta ljubavi, ali istovremeno obrazuju značenjski sloj slike koju tvore:

 

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U slepom našem stanu

 

Ova slika situira socijalni prostor, ističe lepotu očiju i njihov značaj za oplemenjivanje socijalnog prostora. To je urbani prostor koji asocira teskobu, neprijatnost, usamljenost - otuđenje bića. Zanimljivo je kako samo jedna reč može da promeni smisao i značenje poetske slike. Prvobitno je uz imenicu STAN stajao epitet MALI. On ukazuje na bitnu osobinu stana, koja svakako utiče na osećanja i raspoloženja ljudskog bića koje u njemu stanuje: teskoba, nelagodnost, sputanost. Ali pridev MALI može da ima i pozitivan emotivni predznak: mali, intiman, drag. Pesnik je osetio dvojako emotivno značenje epiteta pa je nedoumicu i mogućnost dvosmernog značenja ne samo epiteta nego i cele slike otklonio zamenom prideva: umesto MALOM stavio je SLEPOM. To je suštinska promena koja još više naglašava teskobu, stešnjenost i nelagodnost koju oseća lirski subjekt. Epitet SLEPOM podstiče roj asocijacija: tesan, nizak. taman, bez prozora, sa malim prozorima, zabačen, nepristupačan, nigde ne gleda, vidik mu je zatvoren, itd. Njene OČI obasjavaju stan, čine ga prostranim i svetlim. U poetskom jeziku leksem OČI ima vrlo širok spektar asocijativnih veza i značenja: prostranstvo, dubina, obasjanost; pogled, istina, toplina; ljubav, vernost; dragocenost. Zato se ovaj motiv našao na prvom mestu kao najvredniji. Kao da se u njemu pojavilo NEBO - širina, beskraj, svetlost, plavetnilo. Lepota očiju, bogatstvo njihove svetlosti, "toplina pogleda koja zacljuskuje, metaforom NEBO dobila je hiperbolične razmere.

 

Druga lepota je smeh:

 

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali

 

SMEH je metafora za radost, toplinu, vedrinu; on ulepšava ružan i teskoban enterijer sobe; oči lirskog subjekta toliko su očarane lepotom smeha (osmeha) da više ne vide zidove teskobne sobe: njih kao da je potisnuo talas vedroga smeha, sa bića se skinuo teret teskobe. Smehse rasuo iz uzajamnog susreta, susret je odagnao usamljenost: samom u teskobnoj sobi, lirskom subjektu bi samo ostalo da gleda u zidove i još jače doživi osećanje usamljenosti.

 

Lirski subjekt metaforama govori o lepotama svoje drage:

 

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle

 

SLAVUJ je mnogoznačna metafora: pesma, umilan glas, nežnost, radost, ljubav, mladost, plemenitost. U kontekstu ove poetske slike metafora "slavuj" odnosi se na devojačku pesmu i njen umilan glas koji očarava čak i vrbu da preko praga uđe u stan i pridruži im se. VRBA simbolizuje mladost, nevinost, nežnost.

 

Poslednja poetska slika dočarava lepotu i dragost njenih RUKU - one su metafora za zagrljaj. Postupno se od očiju, smeha i slavuja došlo do ruku (zagrljaja) kao završnice ljubavne priče i vrhunca nežnosti i topline. Snaga ljubavnog doživljaja, divljenja dragoj i njenoj lepoti, dobila je u ovoj slici, uvođenje motiva SUNCA, vasionske razmere. Metaforičko bogatstvo ovoga leksema (život, zdravlje, svetlost, toplina, dragost, vrednost) čini ovu poslednju sliku prebogatom - kao završna slika ona nosi i smisao cele pesme, njen misaoni ekstrakt - ljubav je snažna: ona poništava teskobu, leči usamljenost, snaži duh, ulepšava život. Bez ljubavi nema života, kao što ga nema bez sunca.

 

Staniša Veličković
Interpretacije iz književnosti IV

 

OČIJU TVOJIH DA NIJE

 

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu

 

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali

 

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle

 

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo

__________________________________

 

Vasko Popa (1922-1991) je učinio oštar zaokret u savremenoj srpskoj poeziji ranih pedesetih godina. To se dogodilo 1953. godine kada se pojavila Popina zbirka pjesama Kora, pjesnička knjiga neobične sintakse, sadržine i forme. U literarnoj atmosfeni socrealističkog pjevanja i pripovijedanja koji su bili dirigovani dnevnim potrebama aktuelne politike i ideologije, pojava Kore djelovala je kao radosno pjesničko otkrovenje, ali još više kao šok. Radovala je one koji su stremili modernom pjesničkom izrazu i njegovom oslobođenju od dogmi i recepata; porazila je one čiji horizont očekivanja ova knjiga nije zadovoljila: za njih je ova poezija bila nerazumljiva i besmislena jer njihov lijeni duh nije bio spreman da zađe dublje od prvog nivoa razumijevanja i tamo pronađe prava značenja i smislove. Tipovi poezije su se neumitno kretali ka modernom izrazu i jednom zaorana brazda nije se mogla zatrpati i poništiti. Poezija Vaska Pope, najavljena knjigom Kora stalno je išla uzlaznom linijom dalje razvijajući pjesnički program iz Kore. Tako je Popa postao preteča ne samo moderne srpske poezije, nego i vodeća ličnost savremene srpske poezije, koja je obilježila epohu i odredila pravac daljeg razvoja poezije.

 

Popa ima pozitivan odnos prema tradiciji koja je mogla da bude podsticajna i plodotvorna, na prvom mjestu je poezija Momčila Nastasijevića, drugi izvor podsticaja bilo je nadrealističko iskustvo: odbacio je bahatost izraza i forme ali je prihvatio iracionalno i humor. Treći inspirativni izvor bio je folklor,fantastično i grosteksnog sagledavanja svijeta, predmetnosti i ljudske egzistencije.

 

Tjeskoban i monoton život savremenog čovjeka je predočen u poeziji Vaska Pope. Svijet nije ništa nego Nepočin polje - arena sveopštih suprotnosti i sukoba. Odatle obilje apokaliptičkih, kosmoloških i metafizičkih vizija, koje će ovu poeziju učiniti filozofskom i metafizičkom.

 

Inovativnost poezije Vaska Pope najviše je ostvarena na jezičkom planu. Jezik je jednostavan, kolokvijalan, pun prozaizama i idiomatskih izraza. Izraz je eliptičan, jezgrovit, aforističan i gnomičan. Davno je rečeno da riječima treba da bude tijesno, a mislima prostrano. Kod Pope nema obilja riječi ali ima bogatstva i svježine riječi. Međutim, te riječi su stegnute sintaksičkim redukcijama, a iz tog proističe bogata misaonost i asocijativnost. To je bio novi kvalitet koji je ušao u našu poeziju.

 

Vasko Popa je vrlo plodan pjesnik - objavio je osam knjiga pjesama: Kora (1953), Nepočin - polje (1956), Sporedno nebo (1968), Uspravna zemlja (1972), Kuća na sred druma (1975), Živo meso (1975), Vučja so (1975), Rez (1981). Objavio je tri antologije: Od zlata jabuka -antologija narodnih umotvorina, Urnebesnik - antologija poetskog humora, Ponoćno sunce - antologija pjesničkih snoviđenja.

 

Vasko Popa - Belutak  

Vasko Popa - Ciklus igre

Vasko Popa - Kalenić

Vasko Popa - Kost kostiju
Vasko Popa - Kora

Vasko Popa - Manasija

Vasko Popa - Patka

Vasko Popa - Velegradska pesma

7 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Vasko Popa - Očiju tvojih da nije

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Prokleta avlija je naziv za poznati carigradski zatvor, u koji je iz neopravdanih razloga dospeo fra Petar iz Bosne kojeg… >

Ivo Andrić - Na Drini ćuprija

Ivo Andrić - Na Drini ćuprija   Najpoznatiji roman Ive Andrića, Na Drini ćuprija (1945), hronološki prati četiri vijeka zbivanja oko velikog mosta… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u