Vasko Popa - Konj

U ciklusu Spisak Vasko Popa nas suočava sa spiskom živih i neživih stvari. Svaki predmet iz ovog spiska, metaforiše izvesnu situaciju postojanja, koja u određenoj meri može da bude i situacija ljudskog postojanja. Sudbina stvari sa "Spiska" veoma je slična čovekovom udesu. Sve ove pesme žive samostalno, kao pesme skice, životinja, biljaka ili predmeta. Čovek upravlja predmetima sa ovog spiska, pa kroz ove pesme Popa traži odgovor na pitanje: "Da li se možda i čovek sam nalazi, na nekom univerzalnom spisku?". O Popinoj poeziji može se govoriti proučavajući ga sa nekoliko aspekata, kao pesnika modernog, neobičnog: pesnika koji je u stih uneo toliko muzikalnosti bez ikakve stvarne pretenzije da metrički bude savršen. Zna se da je imao veoma kritičan odnos prema rečima i bio je vrlo selektivan u odnosu na leksičku građu. On je težio maksimalnoj funkcionalnosti svake upotrebljene reči. Reči su u njegove pesme ugrađivane tako da u kontekstu budu opterećene samo do granica nosivosti. Svaka reč mora da deluje punom težinom svog smisla. Jedna od osnovnih osobina njegove poezije je čulnost, konkretnost, doživljaja materijalnog sveta od čijih elemenata on i gradi svet svoje poezije. Pesnik je uspeo da postigne jedisntvo suprotnosti u svojoj intonaciji, čak i u impulsu koji nose stihovi. Svaku ekspresiju on sažima u najjednostavniju delotvornu formulu. Ponekad je bio sklon jarkom, bizarnom, čak senzualnom, metaforičnom, neobičnom izražavanju. Sve ove elemente u nejgovoj poeziji Zoran Mišić je razvrstao na klasicističke i barokne. Rekao je da je Popa najbolji kad klasicistički elemenat prevagne nad baroknim. Muzikalnost ove poezije je očigledna. Ovaj pesnik ne upotrebljava simbole kao sistem određenih konvencionalnih znakova, već reči koje nizom asocijativnih slika, treba da nas dovedu do simbola. Pevajući ništavilo i prevladavanjem ništavila, ovaj pesnik nas dovodi suštinskoj ljudskosti kao uzvišenom idealu kome treba težiti.

Odlike poezije Vaska Pope

- Pozitivan odnos prema tradiciji - tradicionalne teme + moderan jezik

- Iskustvo nadrealista - Odbaciti bahatost i automatizam u pisanju a prihvatio iracionalno

- Folklor - Arhitipske slike, fantastično i groteskno

- Vizantijska kultura i mitologija

- Jednostavan, zgusnut jezik - Eliptičan, jezgrovit, aforističan, gnomičan, kondenzovan, asketski

- Uzdržana i redukovana sintaksa - Reči su istaknutije i zvučnije, rečima je tesno a mislima prostrano

- Ne saopštava već saopštava, sugeriše, nema reoričnosti

- Nema rime i interpunkcije

Apsurdnost modernog života

BANALNI DETALJI I PREDMETI (PEPELJARA, KROMPIR, STOLICA, HARTIJA, KONJ, PATKA, KESTEN...) DOBIJAJU FUNKCIJU SIMBOLA I POETSKIH MOTIVA U PREDSTAVLJANJU ČOVEKOVE EGZISTENCIJE! (apokaliptične, kosmološke, metafizičke vizije)

KONJ

Obično
Osam nogu ima

Između vilica
Čovek mu se nastanio
Sa svoje četiri strane sveta
Tada je gubicu raskrvavio
Hteo je
Da pregrize tu stabljiku kukuruza
Davno je to bilo.

U očima lepim
Tuga mu se zatvorila
u krug
Jer drum kraja nema
A celu zemlju treba
Za sobom vući.

Pokušaj da samostalno odgovoriš na sledeća pitanja:

(Pitanja su formulisana motivaciono i većina njih sadrži i odgovore. Pokušaj da se samostalno i po redosledu odgovori na pitanja je ujedno i najefikasniji način za pravilan pristup analizi)

- Obratite pažnju na formu pesme! Kakva je ona? Da li su stihovi ujednačene dužine? Ima li znakova interpunkcije?
- Pre čitanja pesme razmislite o njenom nazivu! Kakav se sadržaj pesme očekuje?
- Pažljivo i polako pročitajte pesmu više puta!
- Kakav je Popin konj? Možete li opisati njegov izgled? Da li je to „običan" konj? Na šta Popa stavlja akcenat, šta želi da istakne?
- Pođimo od prvih stihova: zašto konj ima osam nogu? Šta Popa ovim sugeriše?
- Razmislite na šta ukazuju stihovi „između vilica čovek mu se nastanio sa svoje četiri strane sveta"? Kakav je taj čovek tako široko nastanjen između vilica konja?
- Kakav je bio ishod otpora i kojom stilskom figurom je iskazan? (naredni stihovi)
- Razmislite o simbolici „kruga"! U stihovima: „U očima lepim/Tuga mu se zatvorila/U krug" na koji je način predsavljena tuga konja? Kakva je ta tuga? Zašto je zatvorena u krug?
- Šta simbolizuju stihovi „Jer drum kraja nema"? Pokušaj da preformulišeš ovaj stih! Čega je simbol beskrajni „drum"?
- Šta sugerišu poslednji stihovi: „A celu zemlju treba/Za sobom vući"? Kako je predstavljen udes konja i veličina njegovog tereta?
- Da li je sudbina konja kojeg je čovek upregao slična čovekovoj sudbini? Obrazloži!
- Razmisli o sličnosti i razlikama sudbine konja i čoveka! Da li je sudbina konja ujedno i sudbina svih živih bića na zemlji? Obrazloži!
- Razmislite zašto naziv ciklusa iz kojeg je ova pesma glasi „Spisak"? Ko upravlja predmetima sa „spiska"? Da li to ukazuje na to da je i čovek na jednom univerzalnijem „spisku" samo jedan od predmeta kojim se upravlja?
- Čega je sve simbol konj? Razmisli i navedi što preciznije formulacije!

__________________________________

Vasko Popa (1922-1991) je učinio oštar zaokret u savremenoj srpskoj poeziji ranih pedesetih godina. To se dogodilo 1953. godine kada se pojavila Popina zbirka pjesama Kora, pjesnička knjiga neobične sintakse, sadržine i forme. U literarnoj atmosfeni socrealističkog pjevanja i pripovijedanja koji su bili dirigovani dnevnim potrebama aktuelne politike i ideologije, pojava Kore djelovala je kao radosno pjesničko otkrovenje, ali još više kao šok. Radovala je one koji su stremili modernom pjesničkom izrazu i njegovom oslobođenju od dogmi i recepata; porazila je one čiji horizont očekivanja ova knjiga nije zadovoljila: za njih je ova poezija bila nerazumljiva i besmislena jer njihov lijeni duh nije bio spreman da zađe dublje od prvog nivoa razumijevanja i tamo pronađe prava značenja i smislove. Tipovi poezije su se neumitno kretali ka modernom izrazu i jednom zaorana brazda nije se mogla zatrpati i poništiti. Poezija Vaska Pope, najavljena knjigom Kora stalno je išla uzlaznom linijom dalje razvijajući pjesnički program iz Kore. Tako je Popa postao preteča ne samo moderne srpske poezije, nego i vodeća ličnost savremene srpske poezije, koja je obilježila epohu i odredila pravac daljeg razvoja poezije.

Popa ima pozitivan odnos prema tradiciji koja je mogla da bude podsticajna i plodotvorna, na prvom mjestu je poezija Momčila Nastasijevića, drugi izvor podsticaja bilo je nadrealističko iskustvo: odbacio je bahatost izraza i forme ali je prihvatio iracionalno i humor. Treći inspirativni izvor bio je folklor,fantastično i grosteksnog sagledavanja svijeta, predmetnosti i ljudske egzistencije.

Tjeskoban i monoton život savremenog čovjeka je predočen u poeziji Vaska Pope. Svijet nije ništa nego Nepočin polje - arena sveopštih suprotnosti i sukoba. Odatle obilje apokaliptičkih, kosmoloških i metafizičkih vizija, koje će ovu poeziju učiniti filozofskom i metafizičkom.

Inovativnost poezije Vaska Pope najviše je ostvarena na jezičkom planu. Jezik je jednostavan, kolokvijalan, pun prozaizama i idiomatskih izraza. Izraz je eliptičan, jezgrovit, aforističan i gnomičan. Davno je rečeno da riječima treba da bude tijesno, a mislima prostrano. Kod Pope nema obilja riječi ali ima bogatstva i svježine riječi. Međutim, te riječi su stegnute sintaksičkim redukcijama, a iz tog proističe bogata misaonost i asocijativnost. To je bio novi kvalitet koji je ušao u našu poeziju.

Vasko Popa je vrlo plodan pjesnik - objavio je osam knjiga pjesama: Kora (1953), Nepočin - polje (1956), Sporedno nebo (1968), Uspravna zemlja (1972), Kuća na sred druma (1975), Živo meso (1975), Vučja so (1975), Rez (1981). Objavio je tri antologije: Od zlata jabuka -antologija narodnih umotvorina, Urnebesnik - antologija poetskog humora, Ponoćno sunce - antologija pjesničkih snoviđenja.

Vasko Popa - Belutak  

Vasko Popa - Ciklus igre

Vasko Popa - Daleko u nama

Vasko Popa - Kalenić

Vasko Popa - Kora

Vasko Popa - Kosovo polje

Vasko Popa - Kost kostiju
Vasko Popa - Manasija

Vasko Popa - Očiju tvojih da nije

Vasko Popa - Patka

Vasko Popa - Velegradska pesma

Vasko Popa - Venconosac na Kosovu polju