Kako napisati pismeni zadatak

Opšti uslovi

1. Jasno u glavi, jasno u izrazu.

2. Samostalnost u pisanju i građenje rečenica prema svojim sposobnostima;

3. Čitanje dela dobrih pisaca je treći uslov;

4. Vežbe: Što češće zapisujte svoja zapažanja i svoje misli o bilo kom predmetu;

5. Red u izlaganju;

6. Pregledajte i ispravljajte pažljivo ono što ste napisali.

Prvi uslov - Zapazili ste da kad pišete nekom pismo kako se ne mučite sa izrazom, sa pisanjem, sve ide glatko i tečno, pero prosto ne stiže da prenese na hartiju vaše misli i osećanja. Dakle, jasno u glavi, jasno u izrazu ovde se potvrđuje, jer pišete o onome što vam je poznato, što razumete.

Drugi uslov - Ne pišite dugim rečenicama i nemojte na silu nastojati da vam one budu stilski bogate i nakićene. Pišite prema svojim mogućnostima. Treba pisati onolikom dužinom rečenice koliku nam dopušta naša misao, pa će sa razvijenijom mišlju doći i do razvijenije rečenice.

Treći uslov - Čitanje dela dobrih pisaca je treći uslov za naše napredovanje. Međutim, to ne znači da koristimo njihove rečenice, nego da čitanjem bogatimo svoj rečnik. To usvajanje tuđeg blaga vrši se neprimetno, često i nesvesno. Treba samo čitati polagano s pažnjom, trudeći se da osetimo lepotu nekog izraza. U tu svrhu nije zgoreg naučiti napamet neku pesmu, ili deo proznog teksta koji nam se dopao.

Četvrti uslov - Da bismo napredovali, moramo vežbati, a to činimo tako što češće zapisujemo svoja zapažanja i svoje misli i osećanja. Bili ste na izletu, proslavi, utakmici, koncertu. Opišite šta ste sve zapazili tom prilikom. Diskutovali ste s drugom o nekom pitanju koje je blisko njemu i vama, potrudite se da tu diskusiju što vernije zabeležite, imaćete dvostruku korist: vežbaćete se u pismenosti i uočavaćete svoje i njegove slabe i jake dokaze u diskusiji. Pročitali ste neku knjigu, zabeležite ukratko njenu sadržinu i dajte svoj kritički sud o njoj; kasnije ćete negde naći kritički prikaz te knjige, a pa ćete uporediti svoja zapažanja sa kritičarevim. Možda ćete otkriti da ste vi zapazili nešto što je njemu promaklo.

Peti uslov - Potrebno je postići red u izlaganju. Da biste to postigli, neophodno je pre pisanja da napravite plan svog pismenog rada. Ovaj uslov je ovde po redu peti, ali po važnosti je na prvom mestu. Bez plana biće problema, pa vam se može dogoditi da ponavljate već rečeno, odnosno, da se vrtite u krug. Ovde je veoma važno da svaka nova rečenica kaže nešto novo, i ne pokušavajte da pošto-poto proširite zadatak, ponavljanjem već rečenog, a naročito vodite računa da ne ponavljate iste reči i izraze. Ako ste jednom upotrebili prilog "kada", drugi put možete reći "posle", ili "zatim", ili "nakon toga", ili "potom" i td.

Takođe, pazite da uz glagole ne koristite lične zamenice jer se po glagolskom obliku vidi koje je lice. Zar nije ružno: "Ja sam ustao, ja sam se umio, ja sam doručkovao"...

U pisanju koristite više prezent i aorist, a manje perfekat pa će čitalac imati utisak da se radnja zbiva pred njegovim očima. Zašto se ovaj peti ulov često ne uvažava ima više razloga. Jedan od njih je taj da se autor naknadno nečeg setio, pa misli da je moguće bez obzira na red u izlaganju da ga „zadene" bilo gde. Tako, recimo, kod portretisanja kad opišemo spoljašnji (fizički) izgled ličnosti i pređemo na karakterne osobine, odjednom smo se setili da osoba ima plave oči i kriv nos. Ova greška nas upućuje na poslednji šesti uslov.

Šesti uslov - Pregledajte i ispravljajte pažljivo ono što ste napisali. Treba znati da je retko kome dato da u prvom zamahu pera postigne najbolji izraz. Poznato je da su i najveći pisci ispravljali svoje tekstove po nekoliko puta i u rukopisu i u već složenom tekstu u štampariji, a neki su čak menjali delove teksta u narednim izdanjima; sve ovo da bi našli bolji i sažetiji izraz, tačnije formulisanu misao, skladniju rečenicu, življu i plastičniju sliku. Ako su oni nalazili greške i neuspela mesta, koliko ćemo tek mi imati potrebe da pregledamo jedanput, dvaput i više puta ono što smo napisali i da prema svojim mogućnostima ispravimo pogreške. Da je tako radio jedan učenik ne bi propustio ovakvu grešku u svojoj rečenici:

- Narodna poezija govori o Marku Kraljeviću, Milošu, Kosovu Polju, knezu Lazaru, koji padoše u borbi protiv turskog osvajača, gde je očigledna logička greška da Kosovo Polje ne može da "padne u borbi protiv turskog osvajača".

__________________________________

U redu, treba svima biti jasno da nemaju svi afiniteta prema pisanju! Nekome od ruke ide matematike, drugome geografija a nekome pisanje sastava iz domaćeg jezika. Ja pišem romane, i premda se to donekle razlikuje od pisanja sastava na svega dva lista, pokušaću da vam u nekoliko kratki stavki pojednostavim proces pisanja sastava za one koji tome baš i nisu vični.

Kao što znate, svaki roman koji ste pročitali se uglavnom sastoji od tri dijela:

- uvod

- radnja (fabula)

- Kraj (zaključak)

Sad ćemo da prođemo fazu po fazu pisanja dobrog sastava.

Uvod je dio u mojem čitaoce uputite u ono o čemu pišete. Dakle, spomenete: mjesto, imena glavnih likova, vrijeme... Naravno, nije neophodno da se ide baš tim redom i sve zavisi od zadane teme. Evo primjera kako bi uvod trebao da izgleda. Nisam se trudio da konkretno obradim neku temu.

Iako je bio sunčan i topao junski dan, ja sam odlučio da ostanem u kući. Znao sam da će moji prijatelji da se sastanu na fudbalskome poligonu, koje se nalazi odmah iza ogradom ograđenog voćnjaka, ali ja nisam bio raspoložen za trčanje za loptom, i drže mi je bilo da se samo izležavam u krevetu ili pročitam neku knjigu.

Ono što želim da napomenem je to da kada pišete sastav iz maternjeg jezika, ne mora sve da bude sjajno i bajno. Razlog je jednostavan - u životu nije sve super i cool.

Nakon uvod, logično, slijedi kreiranje fabule. To bi trebalo biti ono što će pažnju osoba koja čita vaš rad (roman) držati fokusiranim na ono što ste napisali. Slobodno unesiti svoje emocije (radost, tugu ali i odbojnost, mržnju) Kada kreirate fizički izgled vaš glavnog lika (znači, ako ne pišete u prvom licu) poslužite se opisom nekog vašeg prijatelja ili poznanika. Samo pazite da ne pišete o nekome iz razreda, jer bi se mogli uvaliti u probleme ako se dotični prepoznaju.

Završetak romana obično se oblikuje nekim zaključkom. Ne kažem da je to sveto pravilo, ali je u većini slučajeva tako. Neka kraj bude zažet, jezgrovit i svakako mora imati smisao i oslanjati se na ono što je napisano u sastavu. Kada sam ja pisao sastave is srpskog (ranije srpsko-hrvatskog) jezika, uvijek bih napisao još jednu dodatnu rečenicu, u posebnom pasusu ispod kraja. To bi bila kratka rečenica, ali koja bi ostavila snažan utisak na onoga koji čita.

Pokušao sam u nekoliko koraka da vam približim kako da sebi olakšate pisanje sastava iz maternjeg jezika, a ako vam nešto nije jasno, slobodno pitajte.

Za kraj bih još dodao nekoliko "caka" uz koje će vaš sastav biti lakši za čitanje i razumljiviji;
- Uvijek novi pasus odvajajte za neka 2cm od ivice papira. To su nas učili u školi, i stojim iza toga da taj savjet treba slušati

- Jedan pasus ne treba da bude čitav list, već određeni dio vašega teksta.

- Nakon tačke kojom završavate rečenicu, slobodno ostavite jedno prazno mjesto, pa tek onda započnite novi rečenicu velikim slovom. Ako pogledate moj post, biće vam jasno o čemu govorim.

Podrazumjeva se da morate koliko-toliko upućeni u temu o kojoj pišete. Znam da je najbolja "slobodna tema", ali bilo bi preporučljivo da prije nego što počnete da pišete o nečemu, pročitate neku knjigu o tome, kako bi ste lakše razumjeli šta se od vas traži.

- Što više se koristite pridjevima i zamjenicama.

- Pokušajte da izbjegnete ponavljanje jedne te iste riječi iz rečenice u rečenicu (repeticija) Nema smisla da stalno pišete Marija Marinković, kada možete napisati: ona, moja prijateljica... Potrebno je samo da u prvoj rečenici u kojoj govorite o nekoj osobi napišete njeno ime i prezime, a možete dodati i nadimak.

Kako da vaše dete zavoli knjigu 

Kako napisati esej 

Kako napisati uspješan esej na državnoj maturi 

Kako pisati dnevnik čitanja lektire

Kako poboljšati pamćenje pri učenju 

Kako uspešno učiti

Kreativno pisanje eseja o književnom delu 

Kreativno pisanje romana - kako piše Umberto Eko 

Upute kako napisati lektiru

Usporedni esej - Bijeg - Povratak Filipa Latinovića

Usporedni esej - Tri notturna