Kako uspešno učiti lektira

Kako uspešno učiti

Kako uspešno učiti

 

Pred vama se nalazi siže i sublimacija svega obrađenog o strategijama i metodama uspešnog učenja u vidu pedeset preporuka za uspeh u učenju.

 

1. U školi ćete dobiti onoliko koliko uložite. Do uspeha ćete stići samo radom.

 

Uz taj rad povremeno će ići i stres. Odlaganje i izbegavanje obaveza možda je dobra strategija za privremeno ublažavanje stresa. Ali, morate znati da ovakav pristup povećava stres u narednom periodu. Kada počnete da radite na nekom ispitu ili predmetu, izbacite razmišljanja o tome kako je "to veliko" ili kako je "to teško". Treba da izaberete mali deo velikog posla i da krenete napred.

 

2. Družite se sa uspešnim kolegama. Motivaciju možete značajno povećati kroz druženje sa kolegama ili prijatejima koji imaju uspeha u učenju. Treba da nastojite da učite od drugih, da podučavate druge, da tražite izazove u uspehu kolega. Dobro bi bilo da sa kolegama formirate grupu za učenje koja će spremati ispite i organizovati ispitivanja i testiranja pre samog ispita. Unutar grupe razgovarajte o strategijama u učenju, o ciljevima učenja, ali i strahovima koje treba nastojati da zajednički eliminišete.

 

3. Preispitajte sopstveni pristup učenju. Ispiti mogu biti veoma bolna i stresna iskustva. Ali i korisno sredstvo koje će vam ukazati na kvalitet učenja. Umesto da odlažete učenje do poslednjeg trenutka, treba da ga učinite rutinskom navikom i svakodnevnom obavezom. Takođe, treba da ostavite dovoljno vremena za pripremu gradiva i proveru znanja pre ispita. Na ovaj način ćete moći uočiti propuste u učenju i izgraditi samopouzdanje pred polaganje ispita.

 

4. Fokusirajte se na uspeh. Pozitivan pristup je jedan od najvažnijih faktora za uspeh u školi ili fakultetu. Preuzimanje odgovornosti za događaje, izvršavanje obaveza i stalna posvećenost postavljenim ciljevima doprineće vašem uspehu u učenju.

 

5. Izgradite svoj stil učenja. I stalno ga poboljšavajte i unapređujte. Koristite dobre strane sva tri stila učenja: adaptivnog, vizuelnog i taktilnog.

 

6. Planirajte i kontrolišite svoje vreme. Planiranje vremena je od izuzetne važnosti za vaš uspeh u učenju. Napravite raspored dnevnih aktivnosti, isplanirajte vreme za učenje, odmor i razonodu, izlaske, druženje sa prijateljima. Koristite planer, odredite rokove za završetak zadataka koji su u toku, ali i unesite aktivnosti koji iza njih slede.

 

7. Ako imate druge zadatke ili obaveze koje vam se motaju po glavi, zapišite ih na papir i odredite kada ćete ih obaviti. Zatim odložite papir i vratite se na zadatak koji obavljate.

 

8. Treba da znate šta su vaši ciljevi. Pre pristupa bilo kojoj materiji treba jasno da definišete ciljeve, tj. nemojte prilaziti stvarima "tek onako". Uvidite važnost učenja i postavite jasan cilj učenja. Svakog dana odredite prioritete šta treba da učite i strogo ih se pridržavajte.

 

9. Ostvarite potrebne uslove za rad. Napravite najbolji ambijent za učenje. Najbolje je da učite za stolom jer održava budnost. Imajte stalni radni prostor ili kutak. Veoma je važno da mesto na kom učite ima dovoljno svetlosti, da sto i stolice postavite tako da vam je kičma prava, da vam je sav materijal za učenje nadohvat ruke (knjige, sveske, olovke, gumice, police i fioke gde takav materijal odlažete...). Izbegavajte skučeni prostor, neka vam bude udobno.

 

10. Kombinujte što više metoda za postizanje bolje efikasnosti učenja, što uključuje pronalaženje podataka, izdvajanje i procenu glavnih delova teksta, organizovanje i povezivanje slične građe, ponavljanje, vežbanje...

 

11. Vrlo je važno da se unapred upoznate sa sadržajem predmeta i kurseva. To će vam omogućiti pogled na predmet iz perspektive profesora, olakšati analizu sadržaja predmeta i razumevanje ciljeva. Saznanje šta je na kursu ili predmetu više ili manje važno. To će vam olakšati planiranje i pomoći da usmerite pažnju prema cilju učenja.

 

12. Iskoristite maksimalno nastavu, budite redovni na predavanjima. Budite aktivni, učestvujte u nastavi. Učenje na času može skratiti vreme učenja kod kuće za 50%.

 

13. Aktivno slušajte tokom predavanja. Aktivno slušanje znači da sa pažnjom i zainteresovanošću pratite predavanje profesora.

 

14. Vrlo je bitno da vodite beleške sa predavanja. Posebnu pažnju posvetite početku i kraju izlaganja koji obično ukazuju na organizaciju sadržaja i osnovne ideje i predstavljaju siže predavanja. Važne stvari zapišite. Tražite objašnjenje za ono što u izlaganju nije jasno. Treba da se odviknete od navike pasivnog slušanja i da ne zapisujete sve što je izloženo. Procenite šta je korisno od onoga što čujete na predavanju.

 

15. Prvi deo vremena predviđenog za učenje treba da utrošite na ponavljanje gradiva koje ste toga dana obrađivali u školi ili na fakultetu (dok vam je pamćenje još sveže). To podrazumeva da dopunite beleške, pročitate lekciju, podvučete ono što je bitno. Ono što ste naučili i čuli za vreme časa brzo ćete zaboraviti ako ga ne ponovite i ne proradite ponovo kod kuće.

 

16. Pre nego sto krenete da učite, pregledajte poglavlja. Pročitajte uvodno poglavlje, naslove i podnaslove, kao i sažetak zadnjeg poglavlja. Pregledajte sve dijagrame, grafikone, tablice i fusnote. Sve to traje samo nekoliko minuta, a pomaže vam da vidite o čemu se radi, da steknete utisak i da imate u glavi strukturu onoga što ćete raditi. Da znate šta se sa čim može povezivati. To će vam pomoći i prilikom organizacije, znaćete šta je lakse, šta teže i moći ćete bolje isplanirati vreme za učenje.

 

17. Podelite gradivo u manje delove koje možete naučiti za kraće vreme. Prisilite sebe da završite jedan mali zadatak i tek onda nastavite sa sledećim. Usresredite se na samo jedan manji zadatak odjednom.

 

18. Prvo učite teže gradivo, a zatim lakše. Bolje ćete učiti ako naizmenično budete učili predmete koji su međusobno različiti, npr. pre matematike učite istoriju ili srpski jezik. Ako učite programiranje, nakon njega pređite na menadžment, ako radite prodaju nakon nje pređite na upravljanje ljudskim resursima i sl.

 

19. Ne prelazite često sa predmeta na predmet. Koncentrišite se dovoljno dugo na jedan predmet kako bi u potpunosti usvojili definisanu celinu.

 

20. Koristite periode najveće budnosti i koncentracije za učenje teških delova gradiva. Najlakše je učiti rano ujutro, sat vremena nakon buđenja jer tada mozak najlakše absorbuje informacije i podatke.

 

21. Kada vam misli odlutaju, odredite jednu rečenicu koju ćete reći samome sebi, a koja će vam biti podsticaj da se ponovo skoncentrišete na učenje (npr. "Usredsredi se", "Vrati se na učenje" ili "Ne odustaj" i sl).

 

22. Dobro i kvalitetno čitajte. Preduslov uspešnog učenja je dobro čitanje. Tekst je potrebno da prvo letimično pročitate i uočite bitne delove. Zatim da prepričate pročitano vlastitim rečima što vam pomaže da gradivo bolje zapamtite. Na završecima poglavlja često je dat rezime. Preporučuje se da ga pročitate. Unutar teksta obratite pažnju na delove teksta prikazane masnim slovima ili uokvirene delove teksta. To su uglavnom važni podaci.

 

23. Postavljajte pitanja i potpitanja. Pretvorite svaki naslov u pitanje. Na primer, naslov "Osnovni aspekti programiranja" može postati "Šta su osnovni aspekti programiranja?" Postavljanjem pitanja pre početka aktivnog učenja sačuvaćete snagu za memorisanje bitnih informacija. Dok čitate tekst, razmišljajte o pojmovima na koje nailazite u tekstu, setite se da li ste već nešto o toj temi čuli do sad, da li nešto o tome već znate. Ako su na kraju poglavlja postavljena pitanja, svakako ih pročitajte i odgovorite na njih, ona su vaš vodič u učenju.

 

24. Podvucite i označite najbitnije delove teksta. Vrlo je važno da podvalčite i označavate samo važne delove teksta. Najbolje je u tu svrhu koristiti markere različitih boja. Jedan marker za ključne reči, drugi za termine i podatke koje treba da zapamtite, treći za definicije.

 

Podvlačenjem ključnih reči ili rečenica ističu se bitne informacije. Podvucite ono što je novo i što valja zapamtiti. Nije potrebno da podvlačite od ranije poznate stvari. Takođe, podvlačite ono što pri ponavljanju želite odmah uočiti kao i deo teksta koji upućuje na srž problema i koji pruža jasne odgovore na vaša pitanja.

25. Razmišljajte kada čitate gradivo. Aktivno čitanje je vrlo korisna strategija za povećanje efikasnosti učenja. Ono podrazumeva čitanje sa razmišljanjem o pročitanom. Potrebno je da čitati sa nastojanjem da se napisane ideje i koncepti razumeju i dovedu u međusobne veze. Kod čitanja nastojte da sažmete osnovne ideje i da izložene teme interpretirate kroz kritičko razmišljanje.

 

26. Kada završite sa čitanjem i podvalčenjem gradiva, potrebno je da prepričate pročitano. Lekciju pokušajte ponoviti vlastitim rečima.

 

Prepričavanje sopstvenim rečima je najbolje ponavljanje pročitanog i za rezultat ima veći nivo zapamćenog. Nije potrebno da pamtite sve što se u tekstu nalazi. Treba da čitate selektivno, uz izdvajanje informacija koje su bitne za predmet.

 

27. Koristite asocijacije. Upotrebljavajte asocijacije kako biste lakše upamtili neko ime, pojam... Pokušajte ih grafički prikazati, formirajte upečatljivu sliku, koja vas naknadno može podsetitii na sadržaj gradiva. Pravite šeme, mape, prepisujte delove gradiva, sve što će vam pomoći da bolje zapamtite gradivo.

 

28. Napravite skicu ili sliku. Napišite kratki sažetak, skicirajte sliku sa glavnim idejama. Takav pristup će vam pomoći jer se na ispitu, bilo pismenom ili usmenom, ne traže samo činjenice, već i razumevanje kao i povezivanje jedne spoznaje s drugima. Izrada slika je preporučljiva tokom celog procesa učenja, tako da ih možete koristiti i u nedeljnom ponavljanju i u ponavljanju pred ispit.

 

29. Učite u društvu. Tražite pomoć prijatelja iz razreda ili drugih ljudi. U društvu je mnogo interesantnije. Ako učite u grupi, delegirajte tačno zadatke.

 

Na taj način će zajedničko učenje biti efikasnije.

 

30. Izradite nalepnice. Kad vam nešto nikako ne ulazi u glavu, uzmite papir u boji, nalepite ga tamo kuda često prolazite i pročitajte to svakog puta. Neki od najuspješnijih ljudi pisali su matematičke i hemijske formule na papiriću i lepili ih na putu do kupatila. Svakog puta kad su prolazili tuda, čitali su to i tako lakše pamtili. Drugi su lepili istorijske činjenice na zid do kreveta, čitali pred spavanje i prvo u to gledali kad otvore oči ujutru.

 

31. Ako ne poznajete neki termin ili kad naiđete na teške delove, nemojte stati, već nastavite dalje, možda je objašnjenje na sledećoj stranici ili dalje u tekstu. Nepoznate termine podvucite i naknadno ih tražite u rečniku.

 

32. Ponavljajte i izgovarajte naglas ideje, odnosno bitne činjenice koje želite zapamtiti, na način kao da ih objašnjavate nekom drugom. Pokrijte stranicu teksta i koristite ključne reči koje ste zabeležili na marginu da biste u sebi, ili još bolje, naglas ponovili tekst.

 

33. Ako imate problema s nekim predmetom, nemojte taj problem potiskivati, suočite se s njim i odmah počnite da radite sistematski na njemu, ulaganjem većeg napora.

 

34. Upravljajte stresom. Učenički i studentski život je prilično stresan. Zbog toga je bitno da prepoznate stanje stresa, napravite pauzu u radu i delujete na ublažavanju njegovih posledica. Smanjenje stresa možete postići nekom fizičkom aktivnošću, aktivnim odmorom ili rekreacijom. To slobodno vreme iskoristite za pronalaženje uzroka stresa. Kad taj uzrok prepoznate, treba da raditi na njegovom rešavanju.

 

35. Identifikujte distraktore kao što su: zvonjava telefona, pisanje i primanje SMS poruka, posete i sl. Smanjite ih ili pomerite do završetka učenja ili pauze. Isključite kompjuter, televizor...

 

36. Kada učite, izbegavajte ometanja: obavestite rodbinu i prijatelje da učite, postavite natpis na vratima da vas ne ometaju, zaključajte se, isključite telefon.

 

37. Pobrinite se da smanjite buku oko sebe dok učite. Ako vam je potrebna muzika u pozadini, neka bude lagana i tiha.

 

38. Težite stalnom napredovanju. Jedan od ključnih elemenata uspeha u školi ili na univerzitetu jeste rad na iskustvu stečenom kroz ranije predmete i ispite.

 

Kod analize iskustava posebnu pažnju posvetite dobrim i lošim iskustvima, iz njih učite i na osnovu naučenog delujte.

 

39. Organizujte učenje. Recimo ovako: treba da pređete knjigu od 315 stranica za ispit. Treba vam dva dana samo da pročitate celu knjigu informativno.

 

Možete da naučite 35 strana dnevno u proseku, znači trebaće vam devet dana da tu knjigu lepo savladate. Knjiga ima pet poglavlja. Jedan dan odvajate samo za ponavljanje poglavlja, to je još pet dana. I još dva puta po tri dana da još jednom pređete celu knjigu i ponovite naučeno. To je 22 dana. Desiće se da će vas tri dana mrzeti da učite pa uračunajte i to. To je ukupno 25 dana za učenje. Znači treba da počnete da učite 25 dana pred ispit.

 

40. Fokusirajte se na ono što radite. Osim u rasporedu vremena, tajna uspeha u učenju leži i u potpunom usresređivanju na ono što se radi u određenom trenutku. Dobro je da naučite da odmah rešavate najteže zadatke, kao i da naučite da poređate aktivnosti prema važnosti, te one najvažnije rešite prve.

 

41. Budite uvek motivisani. Za uspešno i efikasno učenje važno je da stalno nalazite delotvornu motivaciju. Ogromna je razlika kada nešto učite sa željom da naučite ili bez te želje. Porastom motivacije, raste vaša volja za učenjem.

 

42. Podstičite samog sebe. Predočite sebi sve prednosti i zadovoljstva koje vas očekuju po uspešnom završetku učenja. Pomislite na radost koju ćete doživeti nakon postizanja cilja.

 

43. Uvek budite radno aktivni. Nikada ne treba da se skroz opustite. I kada odmarate, to ne znači da treba u potpunosti da se isključite iz onoga što je glavno, krucijalno za vas. Ne razmišljajte "neradno". Kada ujutro uđete u školsku ili fakultetsku zgradu, nemojte sa sobom unositi druge misli. Dok ste tamo, mislite samo o temama i sadržajima školskih časova ili fakultetskih predavanja.

 

44. Odmarajte. Nemojte se preforsirati. Učenje bez odmora nije pravo učenje. Preporučljivo je da na svakih sat vremena rada napravite pauzu od 15 minuta tokom koje ćete: popiti sok, protegnuti noge, izaći na vazduh... A nakon tog malog odmora, natrag na učenje.

 

45. Opustite se posle učenja. Neposredno posle učenja se malo opustite. Provedite pola sata ili sat u slušanju muzike, gledanju televizije i sl.

 

46. Nemojte učiti noću. Čovek ima svoj biološki sat, prema kome je noć predviđena za spavanje, a ne za učenje. Noću će vam biti mnogo teže da zapamtite gradivo.

 

47. Neki studenti i učenici praktikuju da pročitaju lekciju pre spavanja. Ako ste u stanju, pre nego što sklopite oči, još jednom pročitajte lekciju. I dok spavate, mozak pamti i radi. Nakon toga, uživajte u snovima.

 

48. Kada uspešno završite planirani zadatak, nagradite sebe izlaskom, druženjem ili čitanjem knjige.

 

49. Nemojte dozvoliti da vam fakultet ili škola bude glavni izvor problema, nezadovoljstva, straha i nesigurnosti kada to nije potrebno.

 

50. Ako imate želje da završite fakultet ili školu, potrebno je da budete spremni da za tu želju nešto i date. Misli se na vaše vreme i trud.

 

Kako da vaše dete zavoli knjigu

Kako napisati esej 

Kako napisati pismeni zadatak 

Kako napisati uspješan esej na državnoj maturi 

Kako pisati dnevnik čitanja lektire

Kako poboljšati pamćenje pri učenju 

Kreativno pisanje eseja o književnom delu 

Kreativno pisanje romana - kako piše Umberto Eko 

Upute kako napisati lektiru

Usporedni esej - Bijeg - Povratak Filipa Latinovića

Usporedni esej - Tri notturna

loading...
1 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Kako uspešno učiti

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u