Kako da vaše dete zavoli knjigu lektira

Kako da vaše dete zavoli knjigu

Kako da vaše dete zavoli knjigu

 

U današnje vreme, kada je tehnika zagospodarila na svim poljima naših života, posebna veština je postalo vaspitati dete i naučiti ga da knjige voli i da u čitanju uživa.

 

Mnogo je razloga zbog kojih bi trebalo razvijati ljubav prema knjizi i naviku čitanja u što ranijem uzrastu. Dobra knjiga podstiče razvoj inteligencije, povezivanje govornog i pisanog jezika, obogaćivanje rečnika, produbljuje maštu i doprinosi razvoju kreativnog mišljenja, usvajanju moralnih vrednosti i humanih poruka. To je aktivnost koja se prenosi s generacije na generaciju i gotovo svako dete u njoj uživa.

 

Nekada, u vreme naših baka i deka, u vreme naših roditelja, pre pojave televizije i kompjutera, čitanje je bilo popularna aktivnost u kojoj su ljudi uživali u svoje slobodno vreme. Većina odraslih smatra da je razvijanje čitalačkih navika vezano za period polaska u školu, ali pritom previđamo činjenicu da je to proces koji počinje s prvim kontaktom sa knjigom, proces koji se neguje i razvija tokom čitavog detinjstva. Ukoliko naučimo dete da zavoli knjige, pružićemo mu osnovu za razvoj mnogih drugih veština. Na taj način se poboljšava njegova sposobnost komunikacije i konverzacije, a u školu će krenuti sa pozitivnim stavom prema knjigama. Istraživanja su pokazala da deca koja su odgajana uz knjige, nisu pokazivala samo bolje rezultate kada su jezičke sposobnosti u pitanju već su bolje radila i testove iz matematike.

 

Nikada nije previše rano da počnete da čitate svom detetu i upoznate ga sa jednim od najlepših životnih zadovoljstava. Kada napuni samo nekoliko dana, beba će da „odgovara" na vaš glas, osluškujući i posmatrajući šta se dešava oko nje. Kako biva starija, počeće da pušta određene glasove. Zato je čitanje važan podsticaj u razvoju njenog govora. Od predškolskog uzrasta, sve do trećeg razreda, dečja veština čitanja raste. U ovom periodu, u procesu učenja čitanja, roditelji igraju najvažniju ulogu. Dete koje tek počinje učiti da čita dobija mnogo više podataka o samoj knjizi kroz njeno slušanje nego kroz samostalno čitanje. Rečnik deteta i veština čitanja se brže i kvalitetnije razvija kroz slušanje čitanja, razumevanje i objašnjavanje o značenju pojedinih reči. I zapamtite, kao i sve ljubavi i ljubav prema čitanju se razvija.

 

Kako pomoći detetu da zavoli čitanje?

 

Čitaju li danas deca uopšte? Generacije koje su od rođenja izložene širokoj upotrebi kompjutera odrastaju uz tehnologiju koja ih upućuje na multitasking – istovremeno obavljanje više radnji. Uče intuitivno i nelinearno, a osnova učenja im nije, kao prethodnim generacijama, čitanje.

 

Da li će dete postati ljubitelj knjiga ili ne, zavisi od mnogo faktora. Ako odškrinemo ta vrata na pravi način, otvaramo detetu čarobni svet znanja, mogućnosti i mašte. Ono možda nije ni svesno da taj svet postoji, jer od najranijeg uzrasta masovno prima mnoštvo (često i nepotrebnih) informacija sa televizije, radija, preko računara. Mada i ove „sprave" imaju mnogo pozitivnih strana ako se pametno koriste, knjiga razbuđuje maštu i omogućuje detetu da nauči da sluša, da bude koncentrisano i da uči nove reči i pojmove.

 

Deset čudotvornih načina za razvijanje ljubavi prema knjizi

 

Izaberite prave knjige.

 

Od izbora knjige zavisi koliko će dete da uživa u njoj. Mala deca vole knjige koje im privlače pažnju i koje mogu sa lakoćom da drže u rukama. Za njih su idealne tvrde slikovnice, takozvane pop aps knjige (čijim otvaranjem strana se formiraju trodimenzionalne slike), potom slikovnice namenjene za vodu, živih boja, sa jasnim i krupnim slikama. Slikovnice sa kratkim, rimovanim pesmicama, predstavljaju dobar izbor, jer podstiču dete da razvija maštu – dok samo smišlja priče. Još jedan praktičan savet – pokažite svom mališanu da su knjige dragocene tako što ćete napraviti biblioteku u kojoj će biti dečje literature, ali i beletristike, naučne fantastike, istorijskih knjiga. Vodite računa da vaše dete pročita sve klasike koje treba, ali nemojte ni da ga zatrpavate time. Dozvolite mu da se samo raspituje i istražuje koju bi sledeću knjigu mogao da pročita jer su interesovanja kod svakog deteta različita.

 

Rituali čitanja

 

Bilo bi dobro da čitanje postane obavezan, veoma važan deo svakog vašeg dana. Prema rečima stručnjaka, najbolje vreme za čitanje su večernji sati kada dete ima potrebu za mirnijim aktivnostima. To je vreme kada se tenzije spuste na minimum, vaše dnevne obaveze su iza vas, a dete je opušteno i raspoloženo da sluša. Za odlazak u krevet mališanu će prijati lagane i smirene teme bez žestokih akcija. Podesite osvetljenje i udobno se smestite, u kutku koji ste posebno osmislili za čitanje bajke. Polako čitajte kako bi dete moglo da razgleda slike, prati radnju i zapamti tok priče. Međutim, ukoliko je suviše pospano uveče, pokušajte da uvedete popodnevno čitanje – nakon ručka ili pred kupanje. Naravno, to ne znači kako treba da mu čitate samo u tačno određeno vreme. Čitanje možete da upotrebite i kao način da smirite mališana kada se previše razigra ili kao nagradu za dobro ponašanje. Lepo je kada dete samo počne da traži da mu se čita. Na vama je da se potrudite da mu budete na raspolaganju kad god ono zatraži.

 

Dete u ulozi junaka

 

Umereno brzo čitanje, sa povremenim kratkim pauzama, daje detetu priliku da se uživi u radnju, zamisli ljude, predele i događaje iz priče. Izmišljajte ponekad priče jer će dete biti očarano ako i njega pomenete u priči s njegovom omiljenom igračkom, najboljim drugom ili ljubimcem. Kad još malo odraste, verovatno će želeti da mu stalno čitate istu knjigu. Odraslima se to može činiti besmislenim, ali je to detetu veoma važno. Sve ono što je detetu poznato pruža mu ogroman osećaj sigurnosti, a ono nije toliko sigurno kao vi da će se priča svaki put isto završiti. To mora da se nauči.

 

Razgovarajte o pročitanom.

 

Podstičite dete da vam prepričava pročitano, time razvija ne samo sposobnost komunikacije, već i koncetraciju i sposobnost izdvajanja bitnih detalja. Ukoliko je mališan još mali, bodrite ga da sam smisli priču prema slikama koje vidi na koricama knjige. Pratite prstom reči dok čitate naglas da bi mališan povezao tekst sa rečima. Knjigu držite na odstojanju tako da dete vidi slike. Pokazujte slike koje prate priču. Pitajte ga šta slike govore sa svake strane. Kada primetite da je neka privukla detetovu pažnju, zastanite i zajedno popričajte o njoj. Time ćete mu pomoći da bolje razume smisao reči. Navedite ga da pokazuje ono što prepoznaje na slikama („Gde je zeka?") i da samo okreće stranice. Možete povremeno pogrešiti prilikom pričanja priče i videti da li će vas ispraviti ili ćete pokazati psa i reći: „Evo mace!" kako bi ono moglo da vam kaže da niste u pravu. Sve je to deo navođenja deteta da učestvuje i da počne da misli svojom glavom.

 

Ograničite upotrebu kompjutera.

 

Vremenska ograničenja i pravila oko korišćenja bilo čega što ima ekran moraju da budu dosledna tako da deca ne mogu da se pogađaju sa vama i da traže više od onoga što im pripada. Instant zadovoljstvo koje deci pružaju televizor, kompjuter, video-igrice i pametni telefoni je previše moćno i svakako nešto sa čim jedna knjiga ne može da se takmiči.

 

Budite primer.

 

Najbolji način da dete zavoli knjigu jeste da je vidi često u vašim rukama. Ako je dete okruženo knjigama, ako vi dosta čitate, one će biti njegovo prirodno okruženje i spontano će ih zavoleti. Ukoliko dete primeti da vi uživate u čitanju, to će za njega biti veoma moćna motivacija. I ono će poželeti da oponaša ono što vi radite.

 

Biblioteka, mesto gde nastaju bajke!

 

Već u predškolskom uzrastu možete zajedno da odete do biblioteke da se vaše dete učlani. Čak i ako je tek počeo da uči slova, u biblioteci možete zajedno da birate slikovnice, ili knjige koje ćete mu vi čitati. Tajnovitost polica prepunih knjiga, miris papira, šunjanje među policama u potrazi za „plenom", ostaće u neizbrisivoj uspomeni budućih malih čitača.

 

Knjiga, najlepši poklon!

 

Kada dete poraste i počne samo da čita, postarajte se da može da dođe do dovoljno raznovrsnih knjiga. One nisu luksuz, već su osnovna potreba. Ako imate više dece, bilo bi isplativo da kupite one knjige koje će se čitati više puta. Ako vam je budžet skroman, dobre knjige uvek možete naći u biblioteci, u knjižarama koje prodaju stare knjige ili na sajmovima, a uvek ih možete razmenjivati sa prijateljima.

 

Silom se ništa ne postiže.

 

Ako deca ne vole da čitaju, neće zavoleti ni pod pritiskom. Umesto često suvoparne lektire ponudite im nešto od zanimljivih avanturističkih ili fantastičnih romana. Nikada ne terajte dete da čita knjigu u kojoj ne uživa! Ako ga knjiga ne zaokupi posle nekoliko poglavlja, pustite ga da odustane. Ukoliko to ne učinite, čitanje će mu postati zamorna obaveza, a ne uživanje.

 

Zašto je dobro čitati svom detetu?

 

- Zato što ćemo time podsticati osećanje uzajamne bliskosti.
- Čitajući detetu podstaći ćemo spoznaju i razumevanje tuđih i ličnih osećanja, prihvatanje i uvažavanje socijalnih načela i odnosa.
- Čitanjem podstičemo razvoj zapažanja i pamćenja, zaključivanje i usvajanje pojmova.
- Čitanjem podstičemo detetovu maštu i kreativnost.
- Čitanjem utičemo na razvoj govora, pripremamo ga za samostalno čitanje i, naravno, podstičemo razvoj čitalačkih navika.
- Ukoliko ste vaspitač ili učitelj, podstaknite roditelje da čitaju deci i da, na taj način, kod njih grade čitalačke navike. Pomozite roditeljima – od tanjeg kartona dimenzije 4×15 cm napravite pokazivač za knjige sa kratkim uputstvom. Uputstvo treba da sadrži važne elemente čitalačkog "rituala", na primer:

- Sedite udobno sa svojim detetom tako da oboje možete da vidite stranice knjige.
- Zamolite dete da vam ispriča priču o slikama na naslovnoj strani. Pitajte ga šta ilustracija govori o priči.
- Pratite prstom reči dok čitate naglas kako bi dete povezalo tekst sa rečima.
- Pitajte dete o slikama na svakoj strani, šta one govore o likovima i događajima.
- Ako dete želi, neka vama „pročita" priču.
- Ponudite detetu da nacrta priču, možda novu naslovnu stranu ili nove avanture glavnih junaka.

 

Zašto naša deca ne čitaju knjige i kako to promeniti


Na kraju serije tekstova o tome zašto mladi ne čitaju knjige, i šta činiti da ih čitaju, preostaje da kažemo da su autori najčešće pominjali značaj uloge porodice. Narodne izreke "Kakav otac takav sin" i "Gledaj majku hvali ćerku", i ovde se uslovno mogu primeniti, jer se pretpostavlja da je u kućama u kojima odrasli ne čitaju knjige manja verovatnoća da ih i deca čitaju.

 

Pročitajte deset korisnih saveta na temu – kako učiniti da deca čitaju knjige.

 

1. Prva preporuka serije je, dakle: odrasli, čitajte knjige, ako ni zbog čega drugog onda zbog toga da bi mlađe generacije prihvatile čitanje kao uobičajenu svakodnevnu naviku.

 

2. Druga preporuka je da bi deca svakako trebalo da čitaju knjige za vreme školskih raspusta. Tada se one ne čitaju u vremenskoj stisci, nego polako i s posvećenošću, a to je jedan od važnih uslova za uživanje u čitanju. Sledi zatim nekoliko preporuka koje se odnose na školu, školske programe i nastavnike.

 

3. Prosvetne vlasti trebalo bi da smanje đačke školske obaveze. Te obaveze se, naprotiv, stalno uvećavaju, pa je mladima teško da pronađu vreme za druženje sa ozbiljnim „debelim" knjigama.

 

4. Treba napraviti selekciju među knjigama koje spadaju u obaveznu lektiru: ne mogu se đacima koji imaju mnogo obaveza nuditi „debela" štiva koja će malo ko od njih stvarno pročitati. Mogu ih jedino pročitati tokom raspusta, samo je pitanje da li je pedagoški opravdano naturati deci dosadne knjižurine u vreme kad ona tek stiču naviku čitanja.

 

5. Školsku lektiru zato bi trebalo osavremeniti: sve se menja u skladu s vremenom, zašto ne bi i knjige promenili, naveo je u svom tekstu maturant Pete beogradske gimnazije Luka Denić.


6. Kad je o nastavnicima reč, đaci im sugerišu da zajedno sa njima na času čitaju najvažnije delove knjiga, da im objašnjavaju njihove poruke itd. Smatra se da nastavnici to ne rade. Ljubivoje Ršumović se zato zapitao: Zar se ne uči u tim školama koje su završili kako da nauče decu da čitaju knjige?

 

7. Autori priloga kažu i to da postoje knjige koje đaci moraju pročitati: to su dela bez kojih, kako reče pomenuti maturant, "ne možeš biti gospodin čovek" (Na Drini ćuprija, Zločin i kazna...).

 

8. Đaci mogu i na druge načine da upoznaju literaturu: preko filmova, pozorišnih predstava, jer sve to doprinosi makar i posrednom približavanju književnim delima. Takođe, razgovore o knjigama ne treba pretvarati u nastavnička islednička propitivanja o tome ko je stvarno pročitao knjigu, a ko je umesto knjige koristio internet prečice. Interesovanje za knjigu i navika čitanja teško se mogu stvoriti prisilom i kaznama.

 

9. S tim u vezi je još jedna, generalna preporuka da mladima ne treba zbog čitanja knjiga zabranjivati da koriste ili da manje koriste internet. Realnost je da današnje generacije bez knjige mogu, a bez interneta ne mogu. Zato je pokušaj konfrontacije knjige i kompjutera unapred osuđen na propast.

 

10. U tome je i glavna poruka: krizi čitanja treba prići pažljivo, bez spiska zabrana u rukama, ali podsticajno i ličnim primerom, koliko je moguće, i u školi i u porodici. Drukčije se ne može u današnjem preovlađujućem stilu življenja i uz dominantnu ideologiju koja oblikuje potrošačko društvo.

loading...
5 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Kako da vaše dete zavoli knjigu

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u