Kreativno pisanje eseja o književnom delu

Pre samo par vekova, u romantizmu, preovladavalo je uverenje da književna kritika, da bi bila "dobra", mora da poseduje izvesne književno - umetničke kvalitete. Iako je, srećom, ovo shvatanje vrednosti "dela o delu" odavno napušteno, manir je preživeo, pa imamo fantastične zbirke banalnih, sladunjavih tekstova kojima se i dan danas smeju studenti književnosti, koji te bisere nalaze na spiskovima obavezne literature.

Ovde neće biti reči o takvom kreativnom pisanju.

Želite da napišete zaista dobar esej / sastav / seminarski rad iz književnosti?

Odavno imam u planu da napišem mali priručnik koji bi bio podjednako koristan đacima koji pišu pismeni sastav iz srpskog, studentima koji pišu seminarski rad iz književnosti, ali i "običnim" ljubiteljima pisane reči koji traže način da o knjigama koje vole pišu, na primer, na svom blogu. Naravno, od prirode Vašeg interesovanja, kompetencije, čitalačkog iskustva, stepena obrazovanja (ako pišete rad za školu/fakultet), i - na kraju krajeva - teme eseja, zavisi koliko ćete duboko zaći u tumačenje knjige o kojoj pišete.

Metodološki pristupi mogu biti različiti, ali ćemo se u ovom tekstu zadržati na onome što je od zajedničkog značaja za sve koji žele ili treba da napišu esej u kome će predstaviti i interpretirati jedno književno delo.

Kako ne treba da izgleda esej

Kvalitetni eseji o književnim delima često se veoma razlikuju po formi i pristupu, ali zato većina osrednjih (i loših) sastava sledi jedan obrazac:

- Uvod: biografija pisca

- Razrada: prepričavanje  

- Razrada II: nabrajanje (tema, likova, svojstava, ideja, stilskih sredstava)

- Zaključak: opšte mesto vezano za epohu u kojoj je delo nastalo ili sl.

Ako je napisan smisleno i gramatički korektno, sastav koji prati ovu shemu će "proći" kod većine profesora, ali - možete vi i bolje.

Kako početi

Nadam se da ste već nekoliko puta pročitali delo o kome želite da pišete, kao i svu dostupnu literaturu... Niste? Nema veze. Ako ste barem jednom pažljivo pročitali knjigu, možete da počnete (za one koji pišu seminarski rad: literaturu ćete nalaziti i čitati u sledećoj fazi; što je najbolje, tada ćete tačno znati šta vam treba i kako to da upotrebite).

Pre nego što uopšte počnete sa pisanjem, treba da odgovorite na nekoliko pitanja - o vašoj poziciji i pristupu, o predmetu proučavanja i o samom delu.

1. Polazišta

Pretpostavljam da već imate bar radnu verziju naslova svog rada i počeli ste o delu da razmišljate u određenom pravcu. Morate, pre svega, da ispitate taj pravac: da li je utemeljen na nekoj opštoj ideji i doktrini? Kojoj? Kakav stav imate prema neknjiževnim elementima dela (npr. filozofskim i religijskim idejama, ako postoje)? Imate li predrasuda?

Ako se oslanjate na precizno definisan skup ideja (primer koji se nameće je feministička kritika, kao i drugi pravci u proučavanju književnosti koji se zasnivaju na kulturnoj teoriji) morate se čuvati učitavanja i paziti na to da li je ono što hoćete da istaknete ili kritikujete zaista zasnovano na tekstu (ili metatekstu).

Ili - nemate definisano polazište i hoćete, naprosto, da pišete o knjizi? Super, samo, to nije tako jednostavno. Imate polazište, samo možda niste toga svesni.

Svi smo mi individue sa sopstvenim pogledom na svet (koji pak može biti različite širine, ali nećemo sada o tome), imamo svoja uverenja i predrasude, osetljivi smo na sadržaje koji nas se lično tiču... Niko od nas, kada čita, ne isključuje svoju ličnost. Naprotiv, pri svakom čitanju dolazi do komunikacije između dela i čitaočevog sveta, pri čemu se intelektualno, emocionalno i moralno biće čitaoca angažuju u najvećoj meri.

Znate li šta može da se dogodi ako ne razmislite dobro o ovome? Može vam pasti na pamet da pišete o "asocijalnosti kao uzroku tragičnih sudbina" u Kamijevim delima (pogledajte komentare na moj tekst o Strancu). Asocijalnosti. Uzroku. Tragičnih sudbina. Kod Kamija. Kako vama ovo zvuči?

Meni zvuči kao neprimerena upotreba

1. socioloških pojmova (asocijalnost) - koji svakako sužavaju perspektivu, a u ovom slučaju (tumačenje Kamijevog "Stranca" i "Preobražaja") čitaoca, koji - umesto da bude u superiornoj poziciji u odnosu na delo koje mu je praktično na dlanu - čita iz žablje perspektive, iz pozicije Mersoovog advokata,

2. kauzalnosti (uzrok) - u svetu književnog dela ne mora da postoji (i pri čitanju se ne sme nametati) uzročno-poslednični sled kakav vidimo u svakodnevnom životu,

3. laičko određenje termina "tragično" - koji se, s rezervom i uz tone objašnjenja, može primeniti kada se govori o "Strancu", ali nikako kada se govori o "Preobražaju".

Kako glasi vaš naslov?

2. Predmet proučavanja

To može biti delo. I ne mora. Može biti pisac. Predmet proučavanja može biti i čitalac, odnosno publika. Može se proučavati odnos između bilo koje dve, od tri ponuđene instance: odnos pisac-delo, delo - čitalac, pisac - čitalac. Sve je sasvim legitimno dokle god ste svesni šta pručavate, čime se bavite - samim delom, nekim njegovim aspektom ili pak uticajem delova piščeve biografije na književno delo.

3. Književno delo

Vreme je da se zapitate o suštini. Ne šta je pisac hteo da kaže, nego šta samo delo govori. Šta je ono esencijalno, što je nagovešteno na svakoj stranici, a u potpunosti se sagledava kada imamo u vidu celinu, nakon što smo sklopili korice?

Odgovorite na ovo pitanje na tri načina: u jednoj rečenici, u obliku kratkog objašnjenja (desetak rečenica) i u obliku eseja (koji će kasnije, možda, postati centralni deo vašeg teksta - ili ceo sastav).

Na koji način je rečeno to što ste odredili kao suštinsko? Kojim stilskim sredstvima su određene fine nijanse značenja? Ironijom, aluzijama, groteskom? Karakterizacijom i interakcijom likova koji su nosioci ideja?

Ovo su neke od najvažnijih stvari na koje bi trebalo da obratite pažnju. Dalje sve zavisi od vas. Ako imate pitanja, tu sam.

Objavila Valentina Đorđević

Kako da vaše dete zavoli knjigu 

Kako napisati esej 

Kako napisati pismeni zadatak 

Kako napisati uspješan esej na državnoj maturi 

Kako pisati dnevnik čitanja lektire

Kako poboljšati pamćenje pri učenju 

Kako uspešno učiti

Kreativno pisanje romana - kako piše Umberto Eko 

Upute kako napisati lektiru

Usporedni esej - Bijeg - Povratak Filipa Latinovića

Usporedni esej - Tri notturna