Lektire.me je internet stranica koja sadrži prepričana književna dela i njihovu analizu. Cilj sajta je da pomogne srednjoškolcima da razumeju lektire, čitaocima da bolje razumeju dela koja čitaju, kao i da saznaju nešto više o piscima.
Branislav Nušić - Analfabeta
Komedija je dramska vrsta u kojoj se na različite načine prikazuju junaci koji svojim govorom, postupcima, odnosom prema drugim likovima izazivaju smeh. Smehu i podsmehu izlažu se društvene pojave, ljudske mane i slično. U komediji je svoje mesto našao prost i priglup čovek niskog roda koji ističe svoje visoko plemićko poreklo, neznalica koji glumi učenog, kukavica koji se hvali svojim junaštvom i slično. Komični efekti nastaju usled nesklada između želja i mogućnosti junaka. Vrste komedije su: komedija karaktera, komedija situacije, komedija intrige i komedija naravi.
Nušić živi u pozorištu i u književnosti u svom sjaju čarobnjaka smeha... Smehom i podsmehom ugađa našem ukusu... Hvata se u naše kolo i đuska iz sve snage, zasipa nas dosetkama, raznovrsnim obrtima. Taj smeh iskri u njegovim najboljim komedijama, ali i u Autobiografiji gde je o ljubavi, školi, vojsci i braku u pljusku šala kanula i mnoga gorka istina.
NAČELNIK: I to, gospodine moj, telegrafiše ministar otvorenom depešom. Vidiš li ti, moj gospodin - Miko, kako su se izmenila vremena otkako su počeli da dolaze za ministre ovi mladi ljudi? Zar se ovakve stvari pitaju otvorenom depešom? U srećno doba, dok su bili oni stari ministri, ja sam šifrom javljao i da je sneg pao u mome srezu: "Čast mi je izvestiti vas, gospodine ministre, da je noćas pao sneg u mome srezu." Pitaćeš me zašto šifrom. Zato, brate, što ja ne znam, možda će ministar naći da iz političkih razloga ne treba objavljivati da je sneg pao u mome srezu... Eto, tako se to nekad radilo, a gle danas, ovakve stvari pa otvorenom depešom! (Pauza.) Nego, deder gospodin - Miko, ti si u ovome srezu već četiri godine, bolje ga poznaješ nego ja, pa deder, reci ti meni, šta misliš: ima li u ovom srezu... (zagleda i čita iz depeše) analfabeta?
G. MIKA: Pa, kako da vam odgovorim, gospodin-načelniče, kad ne znam šta je to analfabeta?
NAČELNIK: E, to je vidiš ono što ne znam ni ja. (Ustane, prošeta, pa se ustavi.) Pa dobro, šta misliš ti, šta bi to moglo biti?
G. MIKA: Pa... kako da vam kažem... izgleda kao da je nešto politički.
NAČELNIK: Ama, da je politički, to vidim i ja sam. I kako mi izgleda, biće da je partija, samo ne znam kakva je to partija? Znam liberali, znam radikali, komunisti, nihilisti, revolucionari, ali analfabeti? Pravo da ti kažem, ja prvi put i čujem za takvu partiju i, koliko ja znam, u našem je srezu nema. Ali, opet, znaš kako je to, možda je to kakva tajna partija. U srezu, ne verujem, a u varoši još manje verujem da ima kakvih tajnih partija. Ima onaj Pera kačar i za njega kažu da je malo nastran čovek. Jedanput je isprebijao Josu pandura dugom od bureta i jedanput opsovao gospodin - Sveti pisaru majku... ali inače čestit čovek, dolazi u crkvu i pali sveću pri svakoj limunaciji. (Zabrinuto vrti glavom.) Pa dobro, gospodine Miko, da li bar znaš: jesu li te (zagleda u depešu)... analfabete protivnici režima, ili države, ili možda državnog uređenja?
Iako je prikaz vlasti glavna ideja ove Nušićeve komedije, na prvi pogled čini se da u Nušićevim komedijama inače baš i nema neke ozbiljne kritike društva i prikaza očiglednih nedostataka jednog društvenog uređenja. Ali to je samo privid. Iz te opuštene, pomalo neozbiljne i površne galerije likova i komičnih događaja, može se lako otkriti sve ono što nije valjalo u tom društvu i sve ono što je ostalo i nastavlja da traje i u ovim vremenima. Baš zato je Nušić bio i ostaje prihvaćen u raznim sredinama, obrazovnim krugovima i dobima. Njegov rad je neprevaziđen i bezvremen, pa će čitaocima biti zanimljiv i u nadolazećima vremenima kao što je i sada i kao šta je bio do sada.
Branislav Nušić - Analfalbeta - verzija 2
___________________________________
Branislav Nušić naš najpoznatiji komediograf je rođen 1864. godine u Beogradu kao Alkibijad Nuša u cincarskoj porodici Đorđa i Ljubice Nuše. Njegov otac je bio ugledni trgovac žitom, ali je ubrzo posle Nušićevog rođenja izgubio bogatstvo. Porodica se preselila u Smederevo, gde je Nušić proveo detinjstvo i pohađao osnovnu školu i prve dve godine gimnazije. Preselio se u Beograd, gde je maturirao. Kad je napunio 18 godina, zakonski je promenio svoje ime u Branislav Nušić. Diplomirao je na pravnom fakultetu u Beogradu 1884. godine.
Tokom studija je proveo godinu dana u Gracu. Nušić se borio u Srpsko - bugarskom ratu 1885. godine, koji ga je zatekao na služenju redovnog vojnog roka. Nakon rata je objavio kontroverznu pesmu Dva raba u Dnevnom listu, zbog koje je osuđen na dve godine robije. Pesma je ismevala srpsku monarhiju, a posebno kralja Milana. Državnu službu Nušić je dobio 1889. godine. Kao zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova, postavljen je za pisara konzulata u Bitolju, gde se i oženio 1893. godine. Na jugu Srbije i u Makedoniji proveo je celu deceniju. Njegova poslednja služba u tom periodu bilo je mesto vicekonzula u Prištini.
Godine 1900. Nušić je postavljen za sekretara Ministarstva prosvete, a ubrzo posle toga postao je dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu. 1904. godine postavljen je za upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu 1905. godine, napustio je ovu funkciju i preselio se u Beograd, gde se bavio novinarstvom. Osim pod svojim imenom, pisao je i pod pseudonimom Ben Akiba. Vratio se 1912. godine u Bitolj kao državni službenik, a 1913. godine osnovao je pozorište u Skoplju, gde je živeo do 1915. Napustio je zemlju sa vojskom tokom Prvog svetskog rata i boravio u Italiji, Švajcarskoj i Francuskoj do kraja rata.
Posle rata, Nušić je postavljen za prvog upravnika Umetničkog odseka ministarstva za prosvetu. Na ovoj poziciji je ostao do 1923. godine. Posle toga je postao upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu, da bi se 1927. godine vratio u Beograd. Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 10. februara 1933. Branislav Nušić je bio plodan pisac, poznat po svom upečatljivom humoru. Pisao je o ljudima i njihovoj, često duhovitoj, prirodi. Preminuo je 19. januara 1938, a tog dana fasada zgrade beogradskog Narodnog pozorišta bila je uvijena u crno platno.
Književna dela
Drame - Tako je moralo biti, Jesenja kiša, Iza božjih leđa, Pučina...
Komedije - Protekcija, Svet, Put oko sveta, Gospođa ministarka, Narodni poslanik, Mister Dolar, Ožalošćena porodica, Pokojnik, Sumnjivo lice, Dr, Vlast" (nedovršena), Đole Kermit (nedovršena)
Romani - Opštinsko dete (u Sarajevu izdato kao Općinsko dijete), Hajduci, Devetstopetnaesta
Pripovetke - Politički protivnik, Posmrtno slovo, Klasa, Pripovetke jednog kaplara,
Tragedije - Knez Ivo od Semberije, Hadži - Loja, Nahod
Branislav Nušić - Autobiografija
Branislav Nušić - Beogradske kafane
Branislav Nušić - Gospođa ministarka
Branislav Nušić - Kafana Dardaneli
Branislav Nušić - Narodni poslanik
Branislav Nušić - Pogreb dva raba
Branislav Nušić - Sumljivo lice
William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >
Ivo Andrić - Prokleta avlija Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >
Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >
Meša Selimović - Derviš i smrt Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >
Dobrica Ćosić - Koreni Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >