Priča - Potemkinova sela lektira

Priča - Potemkinova sela

Priča - Potemkinova sela

 

Knez Potemkin visokim gostima ponudio samo fasade kuća. Rat sa Turcima pokazao da brodovi nisu bili od kartona.

 

KAD god je neka sumnjiva tvrdnja ili tobožnja činjenica trebalo biti prekrivena lažnom fasadom, a iza koje se bližim posmatranjem ništa ne krije, teži se formulaciji da je onaj ko gradi Potemkinova sela - hohštapler. Pozadina je pri tom, u neku ruku, poznata: knez Potemkin, miljenik carice Katarine II (1729-1796), za jedno "inspekcijsko" putovanje ruske carice izgradio je čitava sela, odnosno postavio samo fasade kuća, a obične drvene čamce kamuflirao kao teške borbene brodove kako bi je zavarao o pravom stanju njene zemlje i vojne moći.

 

Potemkin (1739 - 1791) je, pre svega, poznat kao jedan od caričinih mnogobrojnih ljubavnika i miljenika. Brzo je napredovao zahvaljujući Katarininoj blagonaklonosti posle uklanjanja cara, u čemu je i on učestvovao. Godine 1776. godine postao je knez carstva i naposletku general-feldmaršal. Kao guverner nove Rusije bio je nadležan za novu rusku južnu provinciju i postao jedan od pobornika ekspanzivne politike usmerene protiv Osmanlijskog carstva. Zato je njegove provincije trebalo masivno naseliti, unaprediti i izgraditi.

 

KLEVETE NALJUTILE CARICU


CARICA Katarina, pa i njeni francuski saputnici bili su ljuti kada su čuli za klevetničke glasine i žestoko poricali njihovu istinitost. Ipak, drugi su nastavili da kleveću i dodaju nove priče. Navodno, Potemkin je bez ikakve milosti ostavio seljake da umru od gladi, pošto ih je pokazao visokim gostima. U to vreme, zaista je vladala oskudica, ali ona nije bila u direktnoj vezi sa Potemkinovom politikom. Čak i tvrdnju da je proneveren državni novac opovrgava uvid u ruski državni budžet.

 

Klevetanje kneza zbog njegovih navodnih fasada od kartona vraća nas na putovanje u crnomorske provincije, koje je preduzela ruska carica u proleće 1787. godine zajedno sa austrijskim carom Jozefom II, njenim saveznikom. Katarina je proširila Rusiju na jugu 1774. i 1783. godine, i time izazvala Osmanlijsko carstvo. Upravo tada se desilo takozvano Tavridsko putovanje, koje je godinama pripremano, sve u želji da se pokažu moć i veličina Rusije. Osim stalno mrzovoljnog Jozefa II, prisutni su bili i ambasadori Francuske i Engleske. Putovanje je vodilo od Kijeva na Dnjepru, do Krima, kroz više novoosnovanih gradova, pa sve do Sevastopolja.

 

Bio je to caričin trijumf, kao i trijumf njenog namesnika i vođe puta Potemkina, koji je saputnicima i, naposletku, evropskoj javnosti prikazao ne samo cvetne predele, već jednu jaku Rusiju.

 

Na jugu današnje Ukrajine uzvišenoj gospodi su pokazani lepe građevine i parkovi, čitava sela su ponovo izgrađena, a u gradovima su mnogobrojna gradilišta svedočila o živim građevinskim aktivnostima. Ali, vrhunac posete bila je prezentacija nove crnomorske flote u Sevastopolju.

 

Zla reč o Potemkinovim selima nije potekla od jednog od učesnika putovanja, već od saksonskog diplomate na ruskom dvoru Georga fon Helbiga. On je anonimno pisao biografiju kneza Potemkina, koja se pojavila početkom 19. veka na različitim jezicima. Priča o navodnom Potemkinovom hohštapleraju već je kružila na dvoru kao zla glasina, a Helbig ju je valjano ukrasio.

 

Ne radi se ovde samo o čitavim "fasadnim selima" i brodovima od trulog drveta, već i o robovima koji su terani iz jednog mesta u drugo, glumeći stanovnike tih lažnih sela:

 

"Sa određene udaljenosti se činilo da se vide sela, ali su kuće i crkvena zvona samo bili naslikani na daskama. Činilo se da su druga, bliža sela naseljena. Stanovnici su često gonjeni četrdeset milja daleko. Uveče bi morali da napuštaju svoje kuće i da u toku noći, u velikoj žurbi, stignu do sela, koja su ponovo, samo na nekoliko sati i onoliko dugo nastanjivali dok carica ne prođe... Velika stada su preko noći gonjena sa jednog mesta u drugo i oduševljavala su caricu pet do šest puta." Ogromne sume novca proneverio je Potemkin, tvrdio je Helbig, ali to nije potkrepio dokazima.

 

Nešto slično je, ubrzo posle Katarinine smrti, pisao njen nekadašnji lični lekar Adam Vajkard, iz Fulde, i ubrzo potom pozorišni autor Avgust fon Kocbu. Vajkardov izveštaj se ne ističe toliko drastično kao Helbigov, ali uvek se ponovo vraća na Potemkinovu obmanu, prema kojoj je lekar očigledno imao malo simpatija: "Razume se da je na onoj strani gde je provedena carica sve bilo u odličnom stanju: bedemi, zidovi, ograde, palisade. Na drugim područjima, ponekad nije bilo ni kamena od ograde ili je, opet, pao deo bedema. Gosti nisu videli njenu zemlju kakva je zaista, već onakvu kakvu bi oni trebalo da je vide."

 

Pa ipak, Potemkin je obavio čitav posao. Doduše, njegovi krajnje ambiciozni i skupi planovi nisu potpuno ostvareni. Iako je sa priličnom verovatnoćom i, razume se, tu i tamo nedovršeno prezentovao kao dovršeno, i bez sumnje svaka stanica na putovanju raskošno ulepšana kako bi se ostavio utisak na caricu i njenu "turističku grupu", za učesnike je pak bilo nepredvidivo šta će se u roku od nekoliko godina dogoditi na jugu carstva. To potvrđuju i drugi putnici koji su kasnijih godina proputovali jug Ukrajine i bili impresionirani Potemkinovim uspehom kolonizacije. I u ratu protiv Turaka, koji je započeo ubrzo posle Tavridskog putovanja, Potemkinova dela, kako se pokazalo, nisu bila od kartona - ipak je naposletku Rusija pobedila Tursku zbog Potemkinove jake flote i njegovih učvršćenih gradova.

 

Posle smrti Katarine II, nemačke princeze iz pokrajine Anhalt-Kerbst, mnogobrojni pisci opisivali su njen život manje-više kao sadržajan, pun senzacionalnosti. Važnu ulogu pri tom igrao je ljubavni život te žene, koja je hladnokrvno eliminisala svoga muža da bi sama vladala Rusijom. A na slavnom Tavridskom putovanju, njenim saputnicima je jasno bio vidljiv raskol između raskoši putujućeg dvora i bede običnog stanovništva.

_________________________________

 

Potemkinova sela


Godina je 1787. Ruska carica Katarina Velika uputila se na Krim kako bi posetila nove ruske teritorije otete od Turaka. Njen miljenik knez Potemkin učinio je sledeće: pozorišne dekore u obliku fasada kuća premeštao je stalno, duž puta, u mesta kroz koja je prolazila vladarka, tako da su „iste kuće" i po nekoliko puta sačekale nju i njenu pratnju. A sve to u cilju uveravanja carice da je teritorija naseljenija nego što je bila. Od ovog trenutka svi slični pokušaji "lažiranja", zarad nekog interesa, nazivaju se „Potemkinova sela". Koliko ste puta čuli taj izraz? Ili ga upotrebili?

 

A evo šta se zaista dogodilo! Jedan nemački mondenski novinar po imenu G. A. W. von Helbig, koji je često posećivao dvor u Sanktpeterburgu, uvređen što nije bio pozvan da zajedno sa svitom prati caricu na njenom putovanju do Krima, odlučio je da svim sredstvima ismeje ovo „putešestvije". Zato je reportažu o "selima napravljenim od kartona" objavio u hamburškoj reviji pod nazivom "Minerva". Naslov teksta bio je "Potemkin tavridski". Ova smešna, izmišljena priča dopala se svima i, uprkos demantijima kneza Linja, u narednih 15 godina (naravno, tada su časopisi izlazili ređe) objavljena je još nekoliko puta na engleskom, francuskom i holandskom. Čak i na ruskom 1811. godine. Od tada je izraz "Potemkinovo selo" ušao u sve rečnike u značenju "lažna fasada, prevara, podvala". Ovo je jedan od najlepših istorijskih primera prevare koja je učinjena tako da se pripiše žrtvi.

 

Priča o najmlađem kaplaru na svetu

Priča - Demoklov mač

Priča - Lenka Rabasović

Priča - Milunka Savić

Priča - Neposlušna papigica

Priča - O zlatnim jabukama

Ravno do smrti - Istinita priča iz komšiluka

Moja ratna priča

Moja ratna priča - nastavak 1

Moja ratna priča - nastavak 2

Zatvorska priča - Centralni zatvor

Zatvorska priča - Centralni zatvor 1

Zatvorska priča - Centralni zatvor 2

Zatvorska priča - Centralni zatvor 3

Zatvorska priča - Centralni zatvor 4

Zatvorska priča - Centralni zatvor 5

loading...
3 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Priča - Potemkinova sela

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u