Jovan Jovanović Zmaj - Materina maza

Naslov ove pesme Materina maza ona ne znači samo motiv i temu pesme već nego određuje i njegovo vrednosno stanovište pa i poruku pesme. Od Zmaja nas dele decenije i decenije ali sva današnja deca vole ove pesme, jer se dečiji svet ne menja u onom smislu u kome se menja svet odraslih. Zmaj je neobično voleo da posmatra decu, ne samo u igri već i u svim drugim situacijama. Voleo je da posmatra kako deca ispoljavaju svoje navike i osobine. Ova pesma koju je napisao jasno govori da se ni u pogledu lenjosti deca ne menjaju. Oduvek je među decom bilo onih koji su se isticali po marljivošću, urednošću i samostalnosti, kao i onih koji su lelji razmaženi, nespretni strašljivi. U tom pogledu vreme ne može ništa da izmeni. Koliko materinih maza i lenjih Gaša srećemo oko sebe čak i danas?

Današnje materine maze se razlikuju samo što umesto šljiva i koljiva traže bombone, čokolade. Svima njima je potrebna pouka, svima je potrebna pouka, svima je potrebno ogledalce u kome bi mogli da sagledaju svoj lik. Baš Zmajeve pesme su to čudotvorno ogledalo. Ova pesma kao da je studija dečijeg ispoljavanja karaktera, i veoma je dobar portretista deteta. Slikajući dečije ponašanje kao što je razmaženost, namćorstvo, kukavičluk Zmaj je pre svega osvetljavo dečije unutrašnje biće, u ovoj pesmi se uvodi tip negativnog dečijeg junaka. Ovi likovi imaju paradiginamičan status u Zmajevom opusu, ali svakako ne zbog toga što se, hronološki gledano javljaju na početku njegovog stavarnja ze decu.

Lik Laze je znatno ubedljiviji od njegovih kasnijih kopija pre svega jer se doživljavaju kao stvarna autentična deca, a ne kao knjiške papirnate tvorevine. Nizom detalja počevši od spoljašnjih, kojima se kompletira fizički izgled junaka, do psiholoških kojima se osvetljava unutrašnji svet deteta i motivišu njegovi postupci, pred nama je živo dete koje je "grešno" ali koje upravo to čini istinskim detetom.

Materina maza je mali namćor i stalni nezadovoljko i ova oznaka je ušla i u naziv pesme i tako imenovala jedan tip deteta i dečijeg ponašanja koje Zmaj konstantno izlaže podsmehu. Zmaj je uvek ironično pisao o razmaženoj deci.

Igra rečima ,efektni obrti, sinomimizacija homonima, doslovno čitanje figurativnih izraza, hipokristika, tepanja daju suštinsku jezičku boju Zmajevoj pesmi za decu. Taj jezik je posebno obogaćen Zmajevom originalnom leksikom. Zmaj je ovom pesmom kao i ostalima naglasio da je njegova didaktika potpuno različita od kanonske didaktike pedagoga koji su u poeziji videli samo poučno sredstvo a ne umetnički i estetski doživljaj. U tome takođe treba videti presudni učinak poetike šale - ozbiljnosti. On u svojoj pesmi napušta pedagoško stanovište pesništva za decu jer u svojoj praksi u okviru dihotomijskog para zabava - pouka izuzetno osnaživao pol zabave.

Materina maza

Ima dete u selu,
Ime mu je Laza,
Al ga zovu drukčije -
Materina maza.

Kad sva deca ustanu,
On i onda spava,
Kad mu kazu: ustani!
NJega boli glava

Kad ustane, ne ume
Da se sam obuče,
Ne sme da se umije,
Iste vode vruće.

Kad ga žulja cipela,
On cipelu tuče,
Tad ga ruka zaboli,
Pa onda jauče.

Kad mu dadu jabuku,
On bi hteo šljiva,
Kad mu pruze pogaču,
Onda bi koljiva.

Kad se malo ogrebe,
Plače i zapeva:
Jao, jao, pomagaj,
Iziće  mi cleva!

Kad je suvo, zamesi
Blata pa se kalja,
Kad ga mati pokara,
Legne pa se valja.

Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba,
Kad se ribe najede,
Tad ga boli tiba.
Pa zato ga ne zovu
Po imenu: Laza,
Vecem jadno, zalosno:
Materina maza!

________________________________

Jovan Jovanović Zmaj (1833 - 1904), spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma: mnogo je pisao, pokretao je i uređivao mnoge književne časopise, učestvovao je u svim vidovima i manifestacijama javnog života - bio je u pravom smislu narodni pesnik. Završio je medicinu i do kraja života radio dva posla: bio je lekar i pesnik. Pisao je lako, pisao je mnogo, različitim povodima i podsticajima, reagovao je ne samo na trenutke intimnog života - ima kod njega izvrsnih pesama, ali ima i slabih, pisanih prigodnim prilikama. Bio je veoma cenjen i voljen kao pesnik, ali bio je i osporavan. Ipak je ostavio poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti: Đuliće, Đuliće uveoce i pesme za decu. To je ono što niko nije osporavao i što će ostati kao trajna vrednost u srpskoj književnosti.

Život je prema ovom pesniku bio veoma okrutan. Oženio se Ružom Ličanin kojoj će posvetiti čitav ciklus pesama pod naslovom Đulići (đul - ruža). Ove pesme opevaju dana porodične sreće i ljubavi, lepotu življenja radost života. Sreća je kratkotrajna: umirala su deca, žena se razbolela, bolest je bila neizlečiva. Sada su nastali dani bola i tuge, nastajali su električni stihovi koji prate porodične nesreće, bolesti i umiranja, bol i patnju. Tako su nastali Đulići uveoci, pesme patnje i trpljenja, ali i očajnih uzdaha. Izgubio je ženu i petoro dece. Ostala mu je samo poezija. Njoj je posvetio život, neprekidno pisao, ogledao se u svim lirskim vrstama: rodoljubive pesme, misaone pesme, političke i satirične pesme, šaljive pesme i pesme za decu.

Zmaj je bio vrstan prevodilac sa mađarskog, ruskog, nemačkog, francuskog, latinskog, poljskog i češkog jezika - iz dvanaest stranih književnosti, preko stotinu pesama: Gete, Puškin, Petefi, Hajne, Ljermontov, Igo, Sili Pridom, Tenison - samo nekoliko najpoznatijih imena. Prema mišljenju mnogih znalaca ove oblasti, Zmajevi prevodi su bili izvrsni, ravni originalu, često ga prevazilazeći po umetničkim kvalitetima.

Zmaj je pokretao i uređivao mnoge književničke časopise: Javor, Zmaj (po njemu je dobio nadimak), Staramali, Žiži, Neven - časopis za decu. Mnoge od njih ispunjavao je uglavnom svojim pesmama.

Najznačajnija objavljena dela: Đulići (1864), Đulići uveoci (1882), Pevanija (1882), Snohvatice (1895), Čika - Jova srpskoj deci (1899), Devesilje (1900), Čika - Jova srpskoj omladini (1901).

Jovan Jovanović Zmaj 1883 - 1904 Biografija

Jovan Jovanović Zmaj - Đulići

Jovan Jovanović Zmaj - Jututunska narodna himna

Jovan Jovanović Zmaj - Pođem, klecnem, idem, zastajavam

Jovan Jovanović Zmaj - Svetli grobovi

Jovan Jovanović Zmaj - Taši taši