Jovan Jovanović Zmaj - Taši taši

Bliska žanru uspavanke su tašunaljke koja prati igre sa sasvim malom decom. Klasičan primer tašunaljke je pesma Taši, taši u kojoj se od svih sedam strofa demonstrira vrhunsko pesničko umeće. Šesterac i izuzetno bogata rima, čine ovu pesmu obrascem iskaza u kome su ritmički i muzički elementi prekrili semantičke. Zmaj je najčešće i pisao u šesnaestercu i ovaj stih se najviše javljao na početku pesnikovog stvaralaštva za decu. Početak svake strofe sa ekspresivnom rečju taši upućuje na tašanje i dodatno pojačava ritmičnost iskaza. Sasvim maloj deci kojoj je namenjena ova pesma nije potrebna pesma sa značajnim sadržajem niti slika u pesmi. Njoj je potrebna laka i kratka, veoma ritmična pesmica u kojoj nešto zvoni, skladno se rimuje, u kojoj se nešto ponavlja i u kojoj se pojavljuje samo nekoliko već poznatih reči. Ovom pesmom su sve majke zabavljale svoje dete.

Slušajuči ove lake pesmice, deca će u njihovom ritmu veselo tapšati ručicama. Uoćiče možda i rimovane reči, prepoznati one koje su već naučili i uživaće u njihovoj igri. Tako deca počinju rasti uz ovu pesmu.

U većini strofa javljaju se i imena čime pesma dobija svoje puno značenje jer se konkretizuje na određenu decu. Svaka strofa predstavlja na prvom mestu jezičku igru, koja najčešće nema nikakvog drugog značenja sem jezičkog začaravanja. Ova pesma kao i neke uspavanke čuva u sebi elemente arhaičnog žanra bajalice. U ovoj pesmi postoje određeni elementi bajke. Emanacija sreće u pesmi se povezuje sa harmonijom u prirodi, čime srećno detinjstvo dobija univerzalni smisao. Pri tome se uvodi čist bajkovni mehanizam darivanja - kurjak bere jagode i deli ih sa Kostom i Nastom.

U ovoj pesmi ritmički plan zastire semantički, i postoje određeni elementi brzalice. Zmaj je u pesmi ostvario neponovljivo sazvučje između pevaljivog, ritmičnog tekstai zaumnog značenja, u čijoj se osnovi mogu nazreti i arhaični obredni iskazi.

On se temelji na psihološkoj činjenici da se deca vezuju i da ih privlače jezičke besmislice, da u njima nalaze određeno zadovoljstvo i da je njihov odnos prema jezičkim besmislicama sličan odnosu prema igri. Unošenjem hipokrističkih oblika u pesmu pesma se približuje deci. Date u hipokrističkoj formi reči dobijaju sasvim specifičnu semantiku, osobito ako su neobično inventivno skrojene. Upotreba hipokrističkih oblika reči ima veliku ulogu na planu motivacije iskaza.

Taši taši

Taši, taši
Taši, taši, tanana,
Evo jedna grana,
A na grani jabuka
Kao molovana.
Doleteće ptičica,
LJuljnuće se grana,
Otpašće jabuka, -
Dignuće je Ana.

Taši, moja, pa moja,
Nosi deda šeboja,
Na šeboju šara,
To je bubamara.
Bubamara lepeta,
Ne boji se deteta,
Na ruku mu sleta
Sa šeboja cveta.

Taši, bela, debela,
Sva su deca vesela,
Doneo im čika
Iz šume lešnika,
Jela bi i LJuba,
Ali nema zuba,
Zato joj je seka
Uzvarila mleka.

Taši, rode, pa rode,
Kurjak bere jagode
Kad nabere dosta
Moliće ga Kosta,
Da ih sve ne pomlavi,
Da i Nasti ostavi,
A kurjak će kaz'ti:
Kako ne bih Nasti!

Taši, taši, moje luče,
Ide baba po unuče,
Iz daleka prstom pruža:
Eno je moja Ruža!
Taši, taši, Ružice,
Neka bride ručice,
Znaš da voli baba Jela
Kad su deca vesela.

Taši, taši, malena,
Suknja ti je šarena,
Košuljica bela,
Kuma ti je donela;
Kosa ti je plava,
Pametna ti glava,
A ustašca zamedljana
Uvek nasmejana.

________________________________

Jovan Jovanović Zmaj (1833 - 1904), spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma: mnogo je pisao, pokretao je i uređivao mnoge književne časopise, učestvovao je u svim vidovima i manifestacijama javnog života - bio je u pravom smislu narodni pesnik. Završio je medicinu i do kraja života radio dva posla: bio je lekar i pesnik. Pisao je lako, pisao je mnogo, različitim povodima i podsticajima, reagovao je ne samo na trenutke intimnog života - ima kod njega izvrsnih pesama, ali ima i slabih, pisanih prigodnim prilikama. Bio je veoma cenjen i voljen kao pesnik, ali bio je i osporavan. Ipak je ostavio poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti: Đuliće, Đuliće uveoce i pesme za decu. To je ono što niko nije osporavao i što će ostati kao trajna vrednost u srpskoj književnosti.

Život je prema ovom pesniku bio veoma okrutan. Oženio se Ružom Ličanin kojoj će posvetiti čitav ciklus pesama pod naslovom Đulići (đul - ruža). Ove pesme opevaju dana porodične sreće i ljubavi, lepotu življenja radost života. Sreća je kratkotrajna: umirala su deca, žena se razbolela, bolest je bila neizlečiva. Sada su nastali dani bola i tuge, nastajali su električni stihovi koji prate porodične nesreće, bolesti i umiranja, bol i patnju. Tako su nastali Đulići uveoci, pesme patnje i trpljenja, ali i očajnih uzdaha. Izgubio je ženu i petoro dece. Ostala mu je samo poezija. Njoj je posvetio život, neprekidno pisao, ogledao se u svim lirskim vrstama: rodoljubive pesme, misaone pesme, političke i satirične pesme, šaljive pesme i pesme za decu.

Zmaj je bio vrstan prevodilac sa mađarskog, ruskog, nemačkog, francuskog, latinskog, poljskog i češkog jezika - iz dvanaest stranih književnosti, preko stotinu pesama: Gete, Puškin, Petefi, Hajne, Ljermontov, Igo, Sili Pridom, Tenison - samo nekoliko najpoznatijih imena. Prema mišljenju mnogih znalaca ove oblasti, Zmajevi prevodi su bili izvrsni, ravni originalu, često ga prevazilazeći po umetničkim kvalitetima.

Zmaj je pokretao i uređivao mnoge književničke časopise: Javor, Zmaj (po njemu je dobio nadimak), Staramali, Žiži, Neven - časopis za decu. Mnoge od njih ispunjavao je uglavnom svojim pesmama.

Najznačajnija objavljena dela: Đulići (1864), Đulići uveoci (1882), Pevanija (1882), Snohvatice (1895), Čika - Jova srpskoj deci (1899), Devesilje (1900), Čika - Jova srpskoj omladini (1901).

Jovan Jovanović Zmaj 1883 - 1904 Biografija

Jovan Jovanović Zmaj - Đulići

Jovan Jovanović Zmaj - Jututunska narodna himna

Jovan Jovanović Zmaj - Materina maza

Jovan Jovanović Zmaj - Pođem, klecnem, idem, zastajavam

Jovan Jovanović Zmaj - Svetli grobovi