Jovan Jovanović Zmaj - Jututunska narodna himna

Zmaj je u više pesama izložio osudi režim Mihaila Obrenovića, Srpskog kneza, ali je to najefektnije učinio u pesmama Jututunska juhahaha i Jututunska narodna himna. Dok je u prvoj pesmi izložio satiri neustavnu vladavinu, birokratski režim, namete, u drugoj pesmi na meti je osuda ličnosti kneževe posmatrane očima naroda. Satirični ton je pojačan odabranim oblikom pesme i odgovarajućom sadržinom. Ovo je oblik himne a sadržina je u skladu sa oblikom - pohvala i dobre želje za vladarev život. Kako je himna svečana pohvalna pesma, ozbiljne sadržine i uzvišenog stila, ovo je parodija - i naslov, i forma, i sadržina, i ton u funkciji su poruge i satire.

Početak pesme, prva strofa, potpuno je u stilu i tonu himne: obraćanje Bogu s molbom da podrži knjaza u zdravlju i slavlju; čak i reči da na zemlji nikad nije bilo i neće biti ravna knjazu, imaju himničnu sadržinu jer je za himnu karakteristično preuveličavanje i preterivanje (hiperbolisanje). Ali ovde se našla jedna reč koja remeti sistem himne: Zdrava, krepka, OHOLA i slavna - reč ohola nije prijatna, ukazuje na negativnu crtu karaktera. Ali ova jedna reč je bila neophodna da bi čitalac već na samom početku shatio da je ovde reč o parodiji himne i satiričnoj pesmi, a ne o himni. Ali već druga strofa bruji od podsmeha - sve je u fuikciji podsmeha, od pojedinačne reči, preko stihova do kompletne strofe. Nije knjaz tu da vodi narod i štiti ga (ustavima, zakonima, pravdom, jednakošću, slobodom), nego je narod stvoren samo radi knjaza - da ga hvali (iako nema šta da hvali), da mu daje poreze (iako nema od čega), da ga dvori (iako ne može da živi), da ga ponizno sluša (iako drugačije i ne može biti pod knjazom). Treća strofa ne kazuje odmah suštinu: odlaže glavno apostrofama Bogu (bože silni, bože sveti) da bi se tek u poslednjem stihu reklo da što više ostane Vladaru - ovaj stih je samo sinteza svega onoga što je rečeno u drugoj strofi. Četvrta strofa je pesnička slika samovolje i samovlašća, autoritarnosti i nebrige o narodu:

Radi Njega sva stvorenja žive,

radi Njega sunce greje s neba,

a taj narod, a tu zemlju našu

podrži je - ako Knjazu treba.

I narod i zemlja su sporedni, važan je samo knjaz, ako njega ne bi bilo ne bi ni sunce moralo da greje. Anaforsko ponavljanje sintagme radi Njega još jednom ističe vladarev egocentrizam. Sadržina ovih strofa samo je uvod u ono što će biti predočeno u tri poslednje strofe - u njima je satira na knjaza i njegovu vlast dostigla vrhunac.

Narod toliko voli svoga knjaza da Bogu upućuje i ovakvu molbu:

Oduzmi nam i želje i glasa,

oduzmi nam mudrovanja kleta,

da Njegovu nameru ne preči,

da Njegovoj mudrosti ne smeta.

Narod ne treba da ima nikakvih želja, knjaz je tu da im podari ono što misli da treba; nikakav glas narod ne treba da ima, knjaz je tu da kaže kada će ko moći išta da kaže; niko ništa ne treba da misli (mudruje), tu je knjaz da za sve misli. Iza ovih reči se jasno oseća meta satire: narodu je knjaz oduzeo pravo da ma šta želi, da govori i glasa, da može da iznosi svoje misli (oduzeto im je pravo koje se u ustavu zemlje definiše kao sloboda zbora i dogovora, pravo da bira i da bude biran - osnovna građanska prava). Policija, špijuni (špicle) i žandari su zaštita knjaževog samovlašća, koji iskaljuju svoje hirove na svome narodu. U trećoj strofi je na udaru zaostalost koju vlast podstiče zapuštajući obrazovanje, kulturu, znanje (čmavati u hladu). Vlast bdi ne samo nad onim što neko može da izgovori ili napiše (cenzura zabranjuje sve ono što proceni da je opasno po državu i vdast); vlast se plaši čak i snova usnulih građana - to je naravno metafora za slobodoumne misli (= sanjati o slobodi).

Satirična oštrica ostvaruje se na različite načine, ali sve jezičkim sredstvima.

- Hvali se ono što nije za hvaljenje.

- Oduzimanje prava predstavlja se kao davanje prava, ili dobrovoljno odricanje od prava.

- Preterivanje u veličanju ličnosti o kojoj se peva.

- Preterivanje u snishodljivosti - upotreba velikog slova kad god se spomene knjaževa ličnost: Knjaza, Mu, Ga, Vladar, Njega - i to ponovljeno po nekoliko puta i u vidu paralelizama.

__________________________________

Jututunska narodna himna

Bože sveti, podrži nam Knjaza

zdrava, krepka, ohola i slavna,

jer na zemlji nit je kadgod bilo,

niti će Mu ikad biti ravna.

Ovaj narod vrlo dobro znade

da je stvoren samo Knjaza radi,

da Mu daje poreze i hvale,

da Ga dvori i ponizno kadi.

Bože silni s visoka žilišta,

saslušaj nam našu želju staru,

Bože sveti, ne daj nikom ništa,

da što više ostane Vladaru.

Radi Njega sva stvorenja žive,

radi Njega sunce greje s neba.

A taj narod, a tu zemlju našu,

podrži je - ako Knjazu treba.

Oduzmi nam i želje i glasa,

oduzmi nam mudrovanja kleta,

da Njegovu nameru ne preči,

da Njegovoj mudrosti ne smeta.

Daj Mu s neba najsvetlije dare,

policije, špicle i žandare,

ako neće da dušmana svali,

bar na svome nek srce iskali.

Nek narodi našu slavu znadu,

a nas puste čmavati u hladu,

al' i onda nek je straža jaka,

jera ima sana svakojaka.
________________________________

Jovan Jovanović Zmaj - Jututunska narodna himna - verzija 2

Jovan Jovanović Zmaj - Jututunska narodna himna - verzija 2 pdf

________________________________

Jovan Jovanović Zmaj (1833 - 1904), spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma: mnogo je pisao, pokretao je i uređivao mnoge književne časopise, učestvovao je u svim vidovima i manifestacijama javnog života - bio je u pravom smislu narodni pesnik. Završio je medicinu i do kraja života radio dva posla: bio je lekar i pesnik. Pisao je lako, pisao je mnogo, različitim povodima i podsticajima, reagovao je ne samo na trenutke intimnog života - ima kod njega izvrsnih pesama, ali ima i slabih, pisanih prigodnim prilikama. Bio je veoma cenjen i voljen kao pesnik, ali bio je i osporavan. Ipak je ostavio poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti: Đuliće, Đuliće uveoce i pesme za decu. To je ono što niko nije osporavao i što će ostati kao trajna vrednost u srpskoj književnosti.

Život je prema ovom pesniku bio veoma okrutan. Oženio se Ružom Ličanin kojoj će posvetiti čitav ciklus pesama pod naslovom Đulići (đul - ruža). Ove pesme opevaju dana porodične sreće i ljubavi, lepotu življenja radost života. Sreća je kratkotrajna: umirala su deca, žena se razbolela, bolest je bila neizlečiva. Sada su nastali dani bola i tuge, nastajali su električni stihovi koji prate porodične nesreće, bolesti i umiranja, bol i patnju. Tako su nastali Đulići uveoci, pesme patnje i trpljenja, ali i očajnih uzdaha. Izgubio je ženu i petoro dece. Ostala mu je samo poezija. Njoj je posvetio život, neprekidno pisao, ogledao se u svim lirskim vrstama: rodoljubive pesme, misaone pesme, političke i satirične pesme, šaljive pesme i pesme za decu.

Zmaj je bio vrstan prevodilac sa mađarskog, ruskog, nemačkog, francuskog, latinskog, poljskog i češkog jezika - iz dvanaest stranih književnosti, preko stotinu pesama: Gete, Puškin, Petefi, Hajne, Ljermontov, Igo, Sili Pridom, Tenison - samo nekoliko najpoznatijih imena. Prema mišljenju mnogih znalaca ove oblasti, Zmajevi prevodi su bili izvrsni, ravni originalu, često ga prevazilazeći po umetničkim kvalitetima.

Zmaj je pokretao i uređivao mnoge književničke časopise: Javor, Zmaj (po njemu je dobio nadimak), Staramali, Žiži, Neven - časopis za decu. Mnoge od njih ispunjavao je uglavnom svojim pesmama.

Najznačajnija objavljena dela: Đulići (1864), Đulići uveoci (1882), Pevanija (1882), Snohvatice (1895), Čika - Jova srpskoj deci (1899), Devesilje (1900), Čika - Jova srpskoj omladini (1901).

Jovan Jovanović Zmaj 1883 - 1904 Biografija

Jovan Jovanović Zmaj - Đulići

Jovan Jovanović Zmaj - Materina maza

Jovan Jovanović Zmaj - Pođem, klecnem, idem, zastajavam

Jovan Jovanović Zmaj - Svetli grobovi

Jovan Jovanović Zmaj - Taši taši