Ivan Cankar - Kralj Betajnove lektira

Ivan Cankar - Kralj Betajnove

Ivan Cankar - Kralj Betajnove

 

U drami Kralj Betajnove dramska radnja i akcija pletu se oko dve ličnosti: Kantora, predstavnika mladog slovenačkog kapitalizma, i Maksa Krneca, revolucionarnog intelektualca, nesvršenog studenta i "skitnice".

 

Svedoci smo sukoba između "kralja" Betajnove, koji ima sve - imanje i moć - i siromašnog studenta, koji sebe ovako karakteriše:

 

Mnogo sam izgubio, Francka, život, budućnost i sve slične lepe stvari sam izgubio. I tebe. Ali za sve to sam u zamenu dobio nešto drugo, što takođe ima svoju vrednost: ponos skitnice... I osvetoljubivost skitnice.

 

Vrsta dela - drama

Vreme dešavanja - u jesen

Mesto - na Betajnovi

 

Razgovor Maksa i Francke. Njemu se sve promenilo, siromah je, a oni se obogatili. Ona mu govori da će moći studirati i da će mu njen otac dati novac. On je sve izgubio čak i nju, život, budućnost, lepe stavri. Ali je dobio ponos skitnice i osvetoljubivosti. On bi mogao da studira, da luta, ali ga nešto goni kući. To nije propast njegovog oca, već siledžijsko ponašanje njenog oca. Ona mu je uzela najviše. On se seća njihove ranije ljubavi, igre. Izjavljuje joj da je to sve, jer je voli. Čuju se zvona na vratima dućana i ona odlazi.

 

Maks odlazi kod Nine. Nju kriju jer je bolesna i zabranjuju joj da priča s njim i moli da da to nikome ne kaže. On odlazi kod Francke i pita je šta će njen otac učiniti sa Ninom. Odvešće je u manastir. Ona dobija strah u noći, plaši se mraka, muče je ružni snovi od pre 4 godine kad je njen otac umirao. I njega muče ti snovi. Dolazi Maksov otac Krnec i traži mu para i traži Kantora i dobija piće na veresiju. Maks odlazi kod Nine. Ona plače, jer je čula kad je on rekao Francki da je voli. To govori i njoj. Ona mu priča o sebi i njenim zabranama i stric je i plaši i to kad je mrak i vriska od one noći. Maks joj govori da je tad vrisnuo njen otac. Dolazi Franc Bernot sa cvećem i traži Francku. Teši Ninu i govori joj da je i manastirski život lep, prijatan. Maks lupka po stolu. To smeta Francu. Franc doziva Francku. Ona ga pita gde je bio. Maks doziva Francku za svoj sto. Franc govori da je Nini lepo biti seljak, imati miran i tih život. Maks je pita za putovanja, more, lađu, pozorište, odeću, grad, igranke, koncerte, ljubav u romanima. Za Francku to su detinjarije, prazan život, skitanje.

 

Dolazi Krnec. Maks govori Francki da mu da vina. Franc vređa Maksa i naziva ga prosjakom. Maks odlazi. Francka brani Maksa i govori Francu da nije skitnica. Dolazi Hana i upozorava ih da stiže otac. Grdi Ninu, Francku zbog Maksa i popijenog vina. Dolazi Kantor sa župnikom. Traži vino, meze. Sede, pričaju, piju. Sazidaće parohijsku kuću. Od župnika traži da ga kandiduje za izbore u skupštini. I šta će podići. Dolazi Krnec. Kantor mu daje vina. Poziva Ninu. Dolaze mu sinovi, plaču, potukli se. Deca odlaze. Dolazi Nina. Plače. Zatim odlazi. Kantor daje novac Krnecu. Naručuje vino i večeru. Dolazi Maks i grdi ga zbog para. Maks govori Francki da mu je teško, da se zauvek pozdravljaju. Govori mu da će reći sve ocu. On govori da je kasno. Ona odlazi i pita Maksa za Martina. Otac ga upozorava. Hana šalje Francku kod Nine. Maks govori ocu kako ga je ubio.

 

Dolazi Kantor. Maks ga naziva ubicom. Krnec skoči iza stola i prosu vino. Kantor izgura dete iz sobe i zaključava ih. I počinje da dovodi Krneca. Maks pali svetlo. Dolazi Nina. Kantor govori da su to snovi. Dolazi Hana i Francka. Zatim odlaze Maks i Krnec, a Kantor se rve sa Franceljom.

 

Nina i Francka očekuju Maksa. Dolazi Franc. I Kantor očekuje Maksa i pita ćerku šta su pričali, šta joj je rekao, uzima pušku i stavlja u ugao. Hana mu govori da je Lužarica opet tu i moli da joj primi muža. Župnik poziva Kantora i njega ona moli i odlazi. Župnik mu govori za Maksa. Poziva Francku i pita je za njen odnos sa Maksom. Ona mu govori da se vole i odlazi. Sreće je Franc i pita je da li ga voli. Ona mu govori da bude samo srećan i da je ništa ne pita i da sve zaboravi. Kantor je pita za Maksa. Francka dolazi sa decom. Francelj bi da se hrve sa ocem. Dolazi Maks i govori da je kasno. Ona hoće da beži s njim. Dolazi Kantor. Francka odlazi. I pita Maksa za cenu. Svađa. Zove Ninu i ona se pozdravlja s Maksom. On odlazi. Svi se pozdraviše sa Ninom. Kantor pita Francku je li otišao Maks. Svi odlaze. Kantor uzima pušku. Nina dolazi kod Francke i priča joj o snovima. Ulazi i Francelj i on se boji mraka i Francka se boji, drhte joj ruke. Ulazi Hana i govori im da se mole. Ulazi Kantor i Hana mu govori da ne dira i da ostavi decu. Francka i Nina odlaze u sobu. Hana mu govori šta je videla. On govori da je to san. Francelj ga pita za pušku. Kantor govori da je to bio štap. Sin i žena odlaze, a on ostane da sedi za stolom.

 

K zaustavlja sin F i P. F počinje da plače. Deca odlaze. Zapitkuje i Francku. Ona želi da ode. On govori da ostaje. Hana mu govori da je Lužarica dovela decu. On je tera. Hana joj daje. Ona neće. I Hana ga kune. Ćerka mu govori da je došao sudija i pita ih što su nervozni i pita ga ko je uzeo pušku. On govori da je on, a juče je rekao da je Franc i prizanje da ga je ubio. Dok sudija ne misli tako. I odlaze. Saopštava kćerki da nije kriv. Ona želi da ide. Dolazi nadzornik i govori da je gotov štrajk. Odlazi po Lužara i saopštava da su otišli žandari po Bernota. Dolazi Koprivec i govori mu da će biti izabran. Dolazi i župnik. Tu su i seljaci. Zove Hanu da toči vina. Napolju Krnec viče - "ubica". Kantor govori da je poludeo, a ulicom vode Bernota. Krnec ga je ujeo za ruku. Franc moli za pomoć. Kantor govori Francki da mu da čašu vina. Franca govori da ga pozdravlja. Zdravica i vino.

 

Likovi - Jožef Kantor, Francka, Maks, Nina, Krnec, Franc Bernot, Hana, Francelj, Pepček, Župnik

 

Maks - deklarisani intelektualac sa neoformljenim socijalno revolucionarnim nazorima, organizator seoske sirotinje i radnika.

 

Kantor - buržoaski natčovek, oličenje procesa prvobitne akumulacije na teret radnog seljaštva, na račun njegovog propadanja, zadocneli proces rađanja, u suzama, krvi i zločinima.

 

Spoljašnji svet protkan čovekovom bedom, patnjom, sirotinjom, nesrećom, čovekovim porazom. Licemernosti i besprincipijelnost buržoaskog liberizma. Bivši liberali prilaze klerikalnom zadrugarstvu, osnivaju se akcionarska društa, zadružne centrale, novčani zavodi: trgovci, krčmari, preduzimači, zelenaši, seoski prekupci. Sinovi bankrotiranih ljudi, na selu ratoborni klerikalizam. Bude se snage napretka kojima je suđeno da odigraju najčasniju snagu u njegovoj nacionalnoj istoriji.

 

Slovenačka moderna - revolt protiv stvarnosti se pretvorio u bežanje od stvarnosti, od revolucionarnih društvenih probražaja, od nove društvene stvarnosti koja se rađa u borbi proleterijata. Neostvarene nacionalne težnje.

 

Cankar i klerikali - lična, subjektivna ispovest. Diže se u alegorijske visine, metafore. Dela su mu zasićena simbolikom.

 

Realistička drama 1902. godine - opšte stanje sveta klasne suprotnosti na selu, ciljevi klerikalne ekonomske politike, prelaz liberala u klerikale, propadanje slovenačkog sela, stvaranje dve klase, raspadanje sitnih seljaka, nadničara, a na drugoj strani su bogataši, trgovci koji imaju moć i vlast.

 

Autor Vesna V. Lalović

_________________________________

 

Ivan Cankar je rođen 1876. godine u Vrhniki. Osnovnu školu je završio u mjestu rođenja. Već kao đak nižih razreda srednje škole zajedno s drugovima pisao je Literarnu knjigu i sarađivao u srednjoškolskom udruženju "Sloga". Poslije završene mature, upisao se u Beču na građevinski odsjek tehnike, ali se već poslije jednog mjeseca prepisao na romanistiku i slavistiku.


U Beču je živio više od deset godina i bavio se literarnim radom. Jedno vrijeme se angažovao u politici i na listi socijaldemokratske stranke kandidovao se na izborima za državni sabor. Uporedo s poezijom (zbirka pjesma Erotika) objavio je prozu, crtice (Vinjete), potom su jedna za drugom objavljene njegove knjige: zbirke crtica i novela pod naslovom Knjiga za lakomislene ljude, U zoru, a zatim poduža pripovijest Tuđinci, roman Na klancu, pripovijetka Dom Marije Pomoćnice. U najplodnijem književnom razdoblju objavio je roman Martin Kačur i najpoznatiju pripovijetku Sluga Jernej i njegovo pravo. Objavio je još knjigu crtica Slike iz snova, te drame: Romantičke duše, Za dobro naroda, Kralj Betajnove, Sablazan u Dolini Sentflorjanskoj, Lepa Vida i Sluge.

 

Ivan Cankar je jedan od najznačajnijih slovenačih pisaca. Njegovo je djelo imalo velikog odjeka u svim našim književnostima, a posebno djela socijalne sadržine. Prikazao je društveni život u Sloveniji početkom dvadesetog vijeka sa svim mijenama i društvenim problemima koje je novo vrijeme donijelo.


Umro je u Ljubljani 1918. godine


U drami Kralj Betajnove izraženi su isti kritički odnosi prema politici slovenačkih građanskih partija i kritika ličnih interesa kao glavnih motiva političkih opredjeljenja. Vidimo da se počinju javljati nove revolucionarne snage, kao antipod klerikalcima i liberalima, koji samo zastupaju svoje klasne interese.

 

Ivan Cankar - Čvarkov kolač 

Ivan Cankar - Datule

Ivan Cankar - Desetica 

Ivan Cankar - Domovino ti si kao zdravlje

Ivan Cankar - Grijeh 

Ivan Cankar - Lisac

Ivan Cankar - Moj život

Ivan Cankar - Najraniji doživljaj

Ivan Cankar - Naš laz

Ivan Cankar - Šalica kave

Ivan Cankar - Suhe kruške

Ivan Cankar - Sveta pričest

Ivan Cankar - Usred života

loading...
5 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Ivan Cankar - Kralj Betajnove

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u