Eshil - Orestija - Hoefore lektira

Eshil - Orestija - Hoefore

Eshil - Orestija - Hoefore

 

Predmet tragedija je ljudska sudbina nad kojom lebde sreća i nesreća - njima upravlja načelo božanske pravde koja patnjama upućuje ljude na to da se pokore božanskim zakonima. Volja bogova predstavlja neku vrstu etičkom merila prema kome treba da se upravljaju pravednici - teodikeja kao osnovno shvatanje o životu prema kome se treba upravljati.

 

Izgrađivanje etičkih shvatanja Eshila vidimo i kroz njegov pokušaj prikazivanja krivice i okajanja. Krivica se zasniva na teomahiji - pobuni čoveka protiv opštih, iskonskih normi i božjih zakona. Čovek u svojoj drskoj želji za individualnošću ne vodi računa o pravdom utvrđenim zakonima, te postaje bogoborac i obesvećuje svete zakone bogova čiji gnev potom izaziva. Dramsko prikazivanje takve krivice i objašnjavanje nužnosti njenog ispaštanja jeste osnovna tema Eshilovih dela. Eshil govori o nasleđenoj, teomahijskoj krivici predaka na koju se nadovezuje i koju pokreće lična krivica. Čovek ne poštuje etičko-religiozno načelo ničega previše, ništa preko mere, čime sam kreira svoju tragičnu sudbinu. Sudbina oslikava njegov karakter, a bogovi se pojavljuju tek onda kada čovek prestane da bude moralno čist, preuzimajući na sebe zadatak da ukažu na neophodnost razumevanja izreke patnjama se mudrost stiče.

 

Lica

- Orest, sin Agamemnonov
- Pilad, njegov prijatelj (nijemi lik, osim u IV. činu)
- Elektra, kći Agamemnonova
- Klitemnestra mati Orestova
- Egist, sin Atrejev, Klitemestrin ljubavnik
- Zbor (trojanske robinje), Vratar, Dadilja, Zborovođa

 

1. Čin - Agamemnonov sin Orest vratio se s prijateljem Piladom u rodni grad i obišao je humak pod kojim počiva njegov otac. Ne zna kakvu žrtvu prinjeti budući da je prosjak, protjeran iz kuće, a oca mu je ubila majka. Odreže pramen kose, položi ga na humak, te se zakune ocu da će osvetiti njegovu smrt, zauzeti njegovo prijestolje te mu kao kralj prinjeti žrtvu ljevanicu. Upravo u tom trenutku iz palaće stižu robinje koje prinose žrtvu na Agamemnonov grob. Orest se sakrije i prati pogrebnu povorku na čijem je čelu Elektra.

 

2. Čin - Elektra traži ropkinje za savijet kako da prinese žrtvu na očev grob. Zborovođa ju savjetuje te kaže da traži osvetu za oca, ona u početku kaže Ne dolikuje nama osveta, već plač. Lije žrtvu ljevanicu i nađe na grobu pramen kose i u njemu prepozna žrtvu koju je poslao Orest. Iz grma izlaze Orest i Pilad. Zbor i dalje zagovara osvetu. Kuju plan protiv majke i Egista. Orestu su u Apolonovu proročištu prorokovali da će naći mir od očevih Ernija i prokletstva roda jedino ako osveti zločin i ubije oba zločinca. Zborovođa Orestu priča o snu koji je usnula Klitemnestra. Sanjala je da je rodila zmaja koji ju je ubio, te se prepala pa je po tom snu naredila da se prinese žrtva Agamemnonu. Završava pjesmom zbora.

 

Elektra traži savet od robinje kako da izlije žrtvu – svesna je grešnosti svoje majke sa ljubavnikom Egistom koji je ubio Agamemnona, ali ne zna kako da izgovori molitvu, da li ona sme da joj sudi ili da joj se pokorava.
- Horovođa joj savetuje da izlije blagoslov za odane i da će se zlo vratiti zlom "krvlju krv da osveti"

- Ona izriče molitvu, jada se svom ocu i žali se što nema Oresta koji je prognan, a treba da ga osveti, žali se na majku i njenog ljubavnika koji se naslađuju njegovim imanjem.

- Elektra nalazi pramen Orstove kose i zaključivanjem prepoznaje da pripada njemu (četvrti način prepoznavanja – Aristotel "O pesničkoj umetnosti")
- Orest se pojavljuje pred Elektrom, ali ona ga ne prepoznaje odmah, tek nakon što je uveri da je on (opšte mesto – nalazimo na to i u "Odiseji" - prepoznavanje)

 

obuzdaj svoju radost i saberi se,
Jer znaj da nas mrze naši najbliži

 

- Orestu je Apolon naredio da osveti oca - ukoliko to ne učini, prema verovanju, sledi mu kazna - guba po telu, lepota nestaje, meso se pretvara u kraste; biće prezren od svih, neće moći mirno da spava jer će ga gnev terati na odmazdu.


- Tužaljka
Gdeno jezik grdnu reč isturi,
Grdnom rečju nek se jezik sveti
za ubistvo ubistvom uzvrati!
Ko uradi ubistvo neka pati!

 

- prvi deo tužbalice - Orest, Elektra i hor nad grobom Agamemnonovim traže pomoć od bogova; Orest govori o tragičnoj smrti oca koju svojom slavom nije zaslužio – lakše bi im bilo da ga je neki Trojanac ubio; traže pravdu i smrt Egista i Klitemestre (koji su im sada najveći neprijatelji - "pravdu trazim za nepravdu, cujte sile podzemaljske")

 

- drugi deo - govore o tome kako su Egist i Klemestra unakazili Agamemnonov leš (jer postoji verovanje da tako on neće moći da se sveti ubici)

 

- treći deo - poziv bogova u pomoć "sudbina čeka davno već, na molbu nam osvanula"

 

Orest tumači san svoje majke o kome mu horovođa govori – ona je sanjala zmaja koga je podojila i koji ju je izgrizao - tu on vidi sebe koji će je ubiti = san kao predskazanje; Kletemestra je uplašena tim snom poslala Elektru da nosi žrtvu na grob što još više razbesnjuje Oresta jer se ne može krivica time iskupiti; Orest kuje plan kako će ući u dvor i govori Elektri i robinjama da ne otkrivaju njegove namere (prerušiće se) jer

 

iz prevare junaka časna ubiše

iz prevare će, kad ih mreža uhvati,

I oni mreti


- Prva stajaća pesma - Hor peva pesmu o neverstvu koje mora biti kažnjeno. Neverstvo žena prema bližnjima - pominje se Alteja, Testijeva ćerka koja je usmrtila svog sina i Skila koja je pomogla Minoju da ubije njenog oca jer se bila zaljubila u njega. Obe su stradale. Ovim se nagoveštava kazna koju svaka lakomislena žena koja izneveri bližnjeg mora da ispašta. Gnusanje nad Klemestrom. Horskom pesmom se, na neki način, nagoveštava događaj, ističe suština, uvodi se u radnju...

 

mač oštrljat krivce gađa
Probija im srce grešno,
Ubija ih rukom Pravde.
Odbaciše strah od Diva,
I zakone odvrgoše božje,
Te svetinje nogom gaze

 

3. Čin - Navečer se Orest i Pilad preodjenu (u putničko ruho) u strance i dođu na dvor s vijesću da je Orest umro u progonstvu. Vratar im otvara. Zbor komentira. Razgovor dadilje i Zbora. Zborovođa kaže dadilji da Egist dođe bez pratnje, straže. Završava pjesmom zbora.

 

- Orest se predstavlja Klitemestri kao "Dauljnin, gost iz zemlje Fokide" koji je došao da joj saopšti da je Orest mrtav i traži da razgovara sa Egistom - da mu kao muškarac muškarcu saopšti tužne vesti


- Neprepoznavanje; Dadilja Orestova jadikuje - lirska tužbalica; ona govori da vidi radost u Klitemestrinim očima pod maskom tuge koju nosi pred poslugom.

 

Lice ona pravi žalosno
Pred poslugom, al' krije smeh u očima,
Jer za nju cela stvar je srećno ispala


Čovek ide što nam osramoti dom
I što će ves'o ovu prihvatiti reč

 

- Hor učestvuje aktivno u radnji govoreći dadilji šta da učini - kao da je preuzeo ulogu bogova koji upravljaju ljudima.


- Druga stajaća pesma - Hor se moli za Orestov uspeh bogovima. - retardacija radnje, podizanje napetosti radnje

 

4. Čin - Egist govori da je došao razgovarati sa strancem koji mu je donio vijest o Orestovoj smrti. Ode u dvor. Zbor ode. Pozornica prazna. Padne mrak. Utrči sluga i viče da je vladar mrtav. Ulaze Orest i Pilad. Kroz vrata se vidi Egistov leš. Orest dvoumi treba li ubiti majku. Pilad mu kaže da da. On odluči ubiti majku i ne boji se njezine kletve, te s krvavim nožem odlazi do majke koja ga moli da ju poštedi, ali ju on ubija. Zbor kaže da je stigla strašna pravda, ljuta osveta domu Prijama kralja. Otvara se pozadina. Klitemnestra i Egist na odru.

 

- Egist pokazuje svoje licemerje time što se predstavlja kao da mu je žao zbog smrti Oresta. - Hor uvodi u događaj i unosi napetost.
- Egistov jauk - mrtav je (junak nikada nije ubijan na sceni!) - vidi se iz slugine kuknjave

 

- Iz zagonetke, Klitemestra shvata da je stranac Orest – posredno prepoznavanje – rasplet: "živa mrtvi sad ubijaju"


- Razgovor Klitemestre i Oresta – psihološki momenat kada se prikazuje plemenita strana Orestove ličnosti - u jednom trenutku nije siguran da li treba da ubije majku dirnut njenim rečima kojima ga podseća na detinjstvo, ali Pilad ga osvešćuje i govori mu da bude veran bogovima i zakletvi svojoj; On prevazilazi svoja osećanja, ostaje hladan i ne dozvoljava majci da ga svojim rečima gane i obeshrabri, ne plaši se majčinske kletve, želi da ostvari pravdu i govori joj da je krivica njena, da je samu sebe ubila počinivši nedelo i pobija njena opravdanja za greh; kada ona govori da je sve krivica sudbine, on sudbinom pravda i njenu neminovnu smrt. – psihološki verbalni rat koji kulminira ubistvom - trenutak kada se Orest izdiže iznad svojih osećanja, zarad pravde i osvete oca, a osećanja potiskuje sečajući se da ga je majka prodala.

 

- Treća stajaća pesma - vrsta epiloga gde se predstavlja rasplet radnje - Pravda je ostvarena, greh je ubijen

 

nesta jada, nesta hulja
Sto harčili blago skupo,
Nesta sreće zločinačke
Ustaj, kućo! Dugo, dugo
Lezala si oborena

 

5. Čin - Orest, Pilad, Zbor. Oresta se pomrači um i zbog majčine kletve, počinju ga progoniti Ernije. Zborovođa mu kaže da po pročišćenje pođe u Apolonov hram. Hoće li se ikad smirit tog roda teško prokletstvo?  

 

- Oresta progoni krivica zbog zločina iako je on u službi pravde - ideja da svako mora biti kažnjen za zločinstvo bez obzira da li je ono bilo u korist pravde ili nepravde.


- Umesto srećnog kraja koji je nagovešten u trećoj stajaćoj pesmi, vidimo tragičan završetak.

 

Ekspozicija - scena na grobu
Zaplet - prerušavanje i ubistvo Egista
Kulminacija - razgovor sa majkom i ubistvo
Peripetija - Orest nad mrtvim telima Klemetre i Egista
Rasplet - Orestov psihički slom

 

- Funkcija hora je retardacija radnje, produženje i slabljenje napetosti radnje, uvod u radnju ili nagoveštaj onoga što će se desiti, opis trenutnog stanja koji u epskim delima ima sveznajući pripovedac. U jednom trenutku hor je i pokretač radnje, podstiče je.


- Motiv na kome je radnja zasnovana je osveta i kažnjavanje zločina (postizanje pravde)

 

U toj se zemlji vojniku mož iskopati "najdraži grob". Jer nije svejedno gdje ti je grob. Grob je prebivalište i hram junaka, mjesto na kojem se njegov život nastavlja. "Grob je zemlja - pakao i utroba koja rađa novu svjetlost, zbog toga je Grk kopao jame u blizini grobova i u njima spremao hranu za mrtve", objašnjava nam u Mitu i antičkoj književnosti Freidenbergova. Zato je grobna humka u drugom dijelu trilogije, Hoeforama, toliko važno mjesto.

 

Ono uzburkava emocije, izvlači patnju i bijes na površinu, ono je točka prepletanja emocija. Orest i Elektra nemaju kuće - doma, ali imaju grob, novu kuću svojeg mrtvog oca. Samo ih mjesto puni snagom za daljnji čin, mjesto ih motivira, daje posljednji impuls za ulazak u kuću koja je nakaznošću zločina prestala biti njihov dom.

 

Odnos prema kući donose u Orestiji povratnici. Druga su grupa lica oni koji iz kuće nisu ni odlazili, niti joj se vraćaju. Oni su stalno tu jer čekaju: Klitemestra i Elektra. Kraljica čeka trenutak osvete, Elektra povratak osvetnika. Elektri je u čekanju kuća postala zatvor, soba plakaonica. Klitemestra pak od kuće pravi scenu za osvetnički čin pripremajući pomno mizanscen i scenografske elemente - purpurni pokrov, kadu. Treće lice koje čeka je Kor. Kor stoji pred kućom i promatra. Komentira, raspravlja, čeka. Naravno da se kod Eshila sve događa pred kućom. Grci nikad nisu prikazivali unutraπnjosti kuća. Samo javni prostor mogao je biti prostor kora, onog od kojeg je nastanak tragedije kao pjesničkodramske vrste i krenuo. U kućama su se osim toga zbivali zločini koji se nisu prikazivali.

___________________________________

 

Eshil se rodio 525. godine prije Krista, a umro je 456. godine prije Krista. Stvarao je u vrijeme kada demokratski poredak u Ateni odnosi pobjedu nad tiranijom. U djelu Hiketide veliča demokraciju i slobodu. Eshil je sudjelovao u bitki kod Salamine, bitki kod Plateje i bitki na Maratonskom polju kao hoplit. Salaminsku je pobjedu opjevao u tragediji Perzijanci.

 

Često je putovao te je nastojao proširiti svoje znanje i iskustvo. Dva puta posjetio je Sirakuzu gdje ga je ugostio tiranin Hijeron koji je na svoj dvor pozivao najslavnije umjetnike i mislioce svoga vremena. Hijeron je osnovao grad Etnu 476. pr. Kr. i na njeno je čelo postavio svoga sina Dinomena. Tada je Eshil napisao i prikazao svoju tragediju Etnjanke. U drugom je posjetu prikazao Perzijance.

 

Po mnogima je bio "otac tragedije". Iz njegovih se pjesama jasno vidi da je bio pristaša demokratske države, iako je pripadao konzervativnoj grupi. Između Eshila i naroda došlo je do nesporazuma i svađa, najvjerojatnije uzrokovanih Eumenidama, tako da posljednje godine svoga života provodi izvan domovine na Siciliji na kojoj je i prije prikazivao svoje drame. Na Siciliji, u gradu Geli na posljetku i umire.

 

Eshil je napisao devedeset drama, 79 je poznato po imenu. Sačuvano je samo sedam tragedija: Pribeglice, Persijanci, Sedmorica protiv Tebe, Okovani Prometej, Agamenmon, Hoefore i Eumenide. Poslednja tri komada čine trilogiju zvanu Orestija. Bio je izuzetno omiljen kod građana tako da je za prikazivanje Eshilovih drama donet zakon. U "Životu Eshilovu" čitamo: Atinjani su toliko zavoleli Eshila da su zaključili da posle njegove smrti ko god hoće prikazivati Eshilove drame dobija hor. Po tome zakonu Eshilove drame nisu prikazivane kao stare, nego se ko god je hteo morao s njima prijaviti za nadmetanje kao sa novima. Otuda dolazi da se Eshilove pobede spominju i posle njegove smrti. To je, dakle, bivalo onako kao kad se sin nadmetao dramama svoga oca.


Eshil - Okovani Prometej

Eshil - Orestija - Agamemnon

Eshil - Orestija - Eumenide

loading...
4 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Eshil - Orestija - Hoefore

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u