Eshil - Orestija - Agamemnon

Eshil je građu za svoje tragedije preuzeo iz mitova, odnosno Homerovih epopeja, Hesiodovih dela i horske lirike. On je sam govorio da su njegove drame "mrvice sa bogate Homerove sofre". Moralna shvatanja od Homera su se produbila i proširila, tako da Eshil ljudsko postojanje uzima tragično tj kao sukobljavanj individualnih strasti sa nesavladivim i strašnim snagama objektivnog sveta. Demokratski poredak je otvorio velike izglede individualizmu i sve predstave o božjem uticaju na ljudsko delanje stavio u pitanje, tako da je Eshil pretegao da na primerima iz herojskog vremena objasni svom narodu pitanja o bogu i čoveku, o državi i pojedincu, o sudbini i slobodi, o životu i smislu i njegova drama nije u stvari ništa drugo nego dokazivanje božje mudrosti i pravednosti i ljudske krivice i njena ispaštanja.

Težio je da likove bogova očisti od ljudskih crta i nedostojnih legendi i da ih učini moralno savršenijim, pa je vršio etičku kritiku mitoloških predanja. Pored toga, Eshil je izgrađivao etička shvatanja, odnosno etiološko-pragmatičko prikazivanje krivice i pokajanja. Krivica se zasniva na čovekovoj teomahiji tj. pobuni protiv opštih, iskonskih normi ili božjih zakona, a u vremenu državnih prevrata i prigrabljivanja vlasti bilo je, ne samo u atičkoj aristokratiji nego i u ostalom svetu, ličnosti koje su svojim nepoštovanjem narodne volje i svojim drskim individualizmom podsećale na teomahiju drevnih junaka. Teomahija nastaje kada čovek razbijački zagazi u pravdom utvrđeni sistem raznoteže u tom poretku i pregne da ga sruši. Takva krivica je glavna tema svih Eshilovih sačuvanih tragedija. Najbolji primer je teomahija titana Prometeja koji se svojim čovekoljubljem i buntovništvom ogrešio o Zevsa i njegovu harmoniju.

Jedna od najznačajnijih moralnih činjenica u Eshilovim tragedijama jeste nasledstvo teomahijske krivice predaka koju otkajavaju potomci, ali koja ne prelazi s pokolenja na pokolenje kao besmislen slučaj, nego se neprestano pojavljuje u krivicom natovarenom delanju, koje izaziva nesreću kao ispaštanje. Eshil smatra da je čoveku sudbina njegov karakter, tako da je nesrećna sudbina ona koju čovek stvorio sebi sam. Celom svojom tragičkom umetnošću Eshil propoveda staro etičko - religiozno načelo helenskog morala: ničega previše, ništa preko mere. Čovek bi trebao da ostane na položaju koji mu je dodeljen, a pregne li da gospodari onim što nije u njegovo, već u božjoj nadležnosti, on postaje antikosmičan i razara svoje postojanje.

Agamemnon, Hoefore i Eumenide su delovi trilogije Orestija.

Lica

- Agamemnon, car argivski

- Klitemnestra žena njegova

- Egist

- Kasandra, kći trojanskog kralja Prijama
- Taltibije glasnik,

- Stražar, Zborovođa, Zbor staraca argivskih, trojansko roblje, carska pratnja

1. ČIN - Dvor Atrida na Argu. Na krovu leži stražar i očekuje plamen koji ima javiti da je pokorena Troja. Dosadno mu je. U daljini plane vatra. Siđe s krova i ode u dvor. Dolazi zbor (strofa i anti-). Klitemnestra sprema darove i žrtve na žrtvenicima. Zbor (5 strofa i 5 anti-). Razdanilo se.

- Od ovih muka da me spasu bogovi - prisustvo bogova se oseća već od prvog stiha, a samim tim se naglašava i njihov značaj u ljudskom životu
- Sluga - prikazana njegova vernost Agamemnonu i strepnja da li će se njegov gospodar vratiti živ, spreman je da precuti greh Klitemestre i Egista zarad mira u kući
- Ulazna pesma - hor vidi da Klimestra prinosi žrtve, ali ne zna zbog čega su one pale; govore o strašnim događajima pred odlazak u Trojanski rat - proročanstvo Kalhantovo, Agamemnonovo žrtvovanje cerke...

2. ČIN - Klitemnestra zvorovođi kaže da su osvojili Troju (S vrha Ide Hefest posla plamen znak i od njeg s vrha na vrh pođe ognjen glas.) Klitemnestra ode u dvor. Zbor (3 strofe i anti-, epoda).

- Razgovor Klitemestre sa Horovođom gde ga izveštava o padu Troje i znaku koji je primila.
- Prva stajaća pesma - Hor peva o stradanju junaka zbog tuđe žene, zbog tuđeg hira, nagoveštava se neka nesreća

ne ostavlja me mučna slutnja:
Iz crna mraka čuću nešto.
Jer ti grobar silnog ljudstva
Izmaći neće oku božjem.
A ko bez pravde sreću stekne
Progoniće ga crne Srde;

Srda - Erinije
- govori se o pravednosti bogova koji ne dozvoljavaju grešnicima da žive srećno zarad tuđe nesreće.
- Hor još uvek sumnja u pad Troje, jer "ženska želja – laka vera", čekaju konkretan glas o njenom padu.

3. ČIN - Zborovođa i glasnik koji potvrdi da je Troja pala. Dolazi Klitemnestra iz dvora i vrati se u dvor. Iz vida vojsci ehejskoj izgubio se Menelaj i njegov s njime brod. Glasnik ode. Zbor (4 strofe + anti-). (Pravda je svemu početak i kraj.) Na kolima, u kraljevskom sjaju dolazi Agamemnon, s desna mu sjedi Kasandra, kći Prijama, zarobljenica. Ko proročica nosi bijelu haljinu, vunenu traku preko čela, a u ruci lovor štap. S kraljem dolazi naoružana pratnja.

- Glasnik koji se posle deset godina vratio kući, izveštava o propasti Troje i pobedi Agamemnona, tj. pobedi pravde. On govori o svom žalu za domovinom, srećan je što se vratio kući, pa makar odmah umro tu u svojoj zemlji.
- Glasnik ne želi da priča o gubicima i nesrećama u ratu i da ponovo doživljava bol, svestan je čovekove sudbine koja neminovno donosi i patnju. A ko osim bogova svog veka dane provodi bez bola?
- Klitemestra govori o radosti zbog skorog Agamemnonovog povratka i istice svoju vernost.

Ta koji dan bi ženi slađi svanuo
No kad joj muža kući s vojske vrati bog
I vrata otvore se?
U dvoru svome vernu ženu naći će,
Onakvu kakvu ostavi...

- Glasnik izveštava i o Menelajevom nestanku pri strašnoj buri od koje je njihov brod mogao samo bog spasiti "ne čovek, što se srećno maši kormila".
- Druga stajaća pesma - peva se o propasti koju je Helena donela Troji, Div im je poslao "izvor suza"

k'o osmejak vedra, mirna mora, sjajan alem, blago skupo, pogled mekan,
pun ljubavi, cvet mirisav, izvor ceznje – opis Helene

- Ponovo se ističe pravednost i moralnost kao najveća vrlina koju bogovi nagrađuju, dok grešnike uvek zaslužno kažnjavaju.

grešna dela i bezbožna
Rađaju još više greha,
Pravih slika starih dika:
A čestitoj kući usud
Lepu decu uvek daje

4. ČIN - Zborovođa pozdravlja kralja. Iz dvora izađe Klitemnestra sa sluškinjama koje nose sag. Klitemnestra mu se pohvali svojom odanošću, strpljivošću i oprezom, zbog kojeg je sina Oresta poslala u tuđinu da bi ga zaštitila od moguće pobune mještana. Zatim pozove Agamemnona da trijumfalno, kao kralj, uđu u svoju kuću po grimiznom sagu. Zbor, kao građani, šalju mu znakove upozorenja. Oni izazovu kod Agamemnona sumnju pa nastoji izbjeći bahatost pred bogovima, ali ga žena nagovori. Agamemnon uđe u dvor, a ona za njim. Zbor (2 strofe, anti-). Zatim dođe iz dvora i pozove Kasandru da uđe i da se pridruži zahvali darivanja na kućnom oltaru. Kasandra prvo ne želi ući. Zborovođa joj savjetuje da uđe. Na vratima plače. Ugleda Apolonov kamen i doživi viziju koju prate i građani. Ukaže joj se niz zločina koji, kao neko prokletstvo, sve od Tantala progone mu rod.

Vidi gozbu na kojoj Tijest jede meso svoje djece koje mu je iz ljubomore podmetnuo brat Atrej. Vidi krutost kojom je Agamemnon žrtvovao kćer Ifigeniju, kako bi mu bogovi udijelili povoljne vjetrove za plovidbu prema Troji. Kasandra predviđa da će Agamemnon umrijeti u kupelji, umotan u mreže koje će vući Klitemnestra, a s njim će i ona umrijeti.

Pronikne da otrov ona ljut za kaznu meni lije u napitak moj, pa strgne vrpcu i slomi štap, te ode u dvor. Iz kuće se čuje Agamemnonov krik. Klitemnestra je Agamemnona tri puta probila Egistovim mačem (kojim je bio ubijen i Tijest). Zborovođa i dvanaest staraca navale k vratima. Vidi se kupaonica u kojoj je počinjeno ubojstvo. Klitemnestra se opravdava da je ubila muža da iskupi kćer, te da Agamemnon ne smije biti pokopan uz počasti i da treba biti raskomadan. Obredu ne smije pristupiti Elektra. Razgovara sa zborom.

Dolazi Egist s oružanom pratnjom. Egist – Zborovođa. Uz kraljevo mrtvo tijelo otkrije građanima svoju tajnu vezu s Klitemnestrom i sjede na prijestolje. Bijes građana svlada vojskom. Klitemnestra i Egist uđu u dvor. Narod se nada da će doći Egist i rješiti ih Egista. Zbor i pratnja se raziđe.

- Horovođa govori Agamemnonu koji je došao u Arg vodeći sa sobom robinju Kasandru, Prijamovu ćerku, o neverici koju je imao kada je on odlazio u rat i odaje mu priznanje sada kada se sve završilo. Upućuje ga na to da će sada moći da vidi ko je verno čuvao mu grad, a ko ga je izdao.

- Agamemnon govori o uspehu konja koji je na prevaru unesen u Troju i hvali se poznavanjem ljudi, njihovog razmišljanja i govori kako mu je jedini veran bio Odisej; predstavljen je kao demokratski vladar koji brine o volji naroda
- Klitemestra izražava svoju sreću što vidi svog muža i govori o patnji dok je on bio u vojsci, pokazuje poštovanje prema njemu govoreći sluškinjama da pred njega prostru ćilim, "ali ne staj na zemlju tom nogom svojom što je Troju smrvila"; govori mu da se ne čudi što nema Oresta jer njega čuva Strogije iz Fokide.

- Agamemnon se odriče zasluga za pobedu i pripisuje ih bogovima. - "kloniti se gordosti, najveći dar je božiji"
- Agamemnon odbija da korača po ćilimu, ali ga Klitemestra nagovara da prihvati zasluge. "taj nije srećan kome se ne zavidi (...) red je da i silni kadgod popuste"
- Agamemnon hoda ćilimom za njim ide Klitemestra koja ga veliča.
- Treća stojeća pesma - pesma koja predviđa i nagoveštava nesreću i kratkotrajnost radosti koja trenutno vlada.

šajka srece ako hitro plovi

o nevidljiv udariće bedem
ne zbori mi duša zalud

kad pravedno srce dršće

I nemirno o grud bije

pred blizinom teškog jada

5. ČIN - Klitemestra zove Kasandru da siđe sa kola i uđe u kuću i govori joj da će, za razliku od ostalih robinja, imati ugodan život, ali Kasandra se ne pokorava i ponosno odvraća i odbija da govori.
- Zajednička tužaljka - hor i Kasandra - Kasandra predviđa nesreću i pokolj u kući, kuću Agamemnona naziva "kasapnicom ljudskom", vidi Klemestru koja u kupatilu ubija svog muža sekirom i pokriva ga, hor ne razume njeno proricanje, ne shvata smisao

- Da bi potvrdila tačnost svog proročanstva, Kasandra pominje Atreja koji je ubio decu svog brata Tijesta jer mu je on obljubio ženu. Time je i započeto prokletstvo u kući, u kući oseća prisustvo Srda (Erinija) "pokajnica krvi rođacke". Hor veruje sada.

On - vođ mornarice, osvajač Ilija -
On ne zna kakvo zlo mu snuje kuja ta
Što podmuklim ulizuje se jezikom
I, puna greha, čuli uši radosno

– direktno prikazuje Klimestrino neverstvo, preokret, Klimestrin lik dobija drugačije karakteristike, narušava se njen izgled verne žene što je i na samom početku dato u naznakama (prevarila je Agamemnona)

- Kasandra proriče i povratak Orestov "povratiće se rodu greh da okruni" - ubiće majku i osvetiće oca (što se ostvaruje u drugom delu "Orestije"). Kasandra vidi i svoju smrt u tom dvoru, ali ide joj u suret jer sudbina se ne moze izbeći.
- Agamemnonov krik iz kuće - smrt (primer indirektnog prikazivanja smrti u antičkoj tragediji) - prikazuje se otvaranjem zavese gde se vidi kada i mrtav Agamemnon pokriven pokrivačem sa resama, pored njega Klitemestra - ostvareno je njeno proročanstvo

- Klimestra sa sekirom i rukama uprljanim krvlju priznaje ubistvo horu i raduje se svom delu, činila je to iz osvete što je on ubio njihovu ćerku žrtvujući je. (kazna za krvoproliće krvi svoga roda - ostvarena osveta Erinija)

mnoge zbog žene on podnese muke,
Opet od žene mora da strada
Avaj, avaj, o Helena, kobno ime!
Ta ti jedna mnoge duše u smrt posla
Ti pod Trojom mnoge duše uništi nam - hor jadikuje za Agamemnonom

- Klemestra ističe da je Agamemnon dobio što je zaslužio jer je ubio Ifigeniju.
- Nagoveštaj dalje nesreće, prokletstvo u kući se ne završava, već se nastavlja:

Ko gađa pada - plaća ubica
Tako će biti dokle je Diva:
Ko skrivi - strada, takav je zakon.
Proketo seme ko će da zatre?
Za greh je cela vezana loza

- Pojava Egista - govori o Atreju koji je pogubio decu njegovog oca Tijesta i ponudio ga njihovim mesom - od tada je kuća praćena nesrećom - Erinije donose pravdu.
- Rasprava Egista - i horovođe - horovođa ga naziva kukavicom što se krije iza žene i nije se usudio da on ubije Agamemnona, Egist se ponosno postavlja iznad horovođe. Horovođa se uzda u Orestov povratak.

šta te briga za taj njihov lavež ludi! Ja i ti
U tom dvoru lepo vladaćemo.
Sad je naša vlast - poslednji stihovi – Klimestra.

Hor ima ulogu da nagovesti događaj, ali i da uspori radnju, uglavnom jadikovanjem. Horovođa je aktivni učesnik radnje.

- Klimestrin greh se može opravdati osvetom ćerke, ali, s obzirom na to da on ima mnogo dublje značenje - kao što je njena zelja za vlašću, ne može se opravdati. Erinije su se osvetile Agamemnonu preko Klimestre, ali Orest će tražiti pravdu ubistvom Egista i Klimestre – nesreća je kružna i bez prekida, sve dok bogovi, tj. Atena ne odluči da zaustavi zlu kob i oslobodi Oresta i
umiri Erinije (u trećem delu "Orestije")

U Orestiji dostiže vrhunac svog stvaralaštva u kojoj uvodi trećeg glumca i postavlja prepletnije radnje za isticanje karaktera pojedinih lica. To je najsavršenija trilogija u kojoj drama i muzika čine potpuno umetničko jedinstvo, a Agamemnon je najsavršenija klasična drama uopšte. Ona je svedena na lirsko-muzički efekat, jer je Eshil bio ne samo pesnik, nego i reditelj, glumac i kompozitor. "Život Eshilov" daje temeljniji sud:

Što se tiče kompozicije njegove poezije, on uvek traži bujan stil, trudeći se da onomatopejama, epitetima i metaforama i svim mogućim iskiti izraz, a dispozicije njegovih drama nemaju mnogo peripetija i zapleta kao u novijih umetnika, jer on teži samo na to da licima da snagu, smatrajući da je to starinsko uzvišeno i herojsko, a za ono što je izveštačeno, kićeno i sentenciozno misli da je tragediji strano.

- Mitska pozadina dela Orestija - Jedna od najznatnijih moralnih ideja koja pokreće radnju u Orestiji je nasledstvo teomahijske krivice predaka dato kroz mit o lozi Labdakovića i Plistenovića. Kada dedovi jedu kiselo grožđe, unucima trnu zubi. Sinovi Plistena - Atrej i Tijest se otimaju oko vlasti. Tijest čini preljubu sa Atrejevom ženom Aeropom, posle čega Atrej iz osvete zakolje sinove svoga brata i daje mu da ih jede na gozbi. To povlači dalja zločinstva koja prouzrokuje Alastor, demon osvete. Atrejev sin Agamemnon prinuđen je na to da žrtvuje svoju kćer Ifigeniju kako bi ahejska vojska dobila povoljan vetar za polazak u Troju. Agamemnonova žena uz pomoć Egista, jedinog Tijestovog preživelog sina, ubija svoga muža iz osvete nakon nnjegovog dolaska iz Troje. Orest, sin Agamemnona i Klitemestre, sveti se za očevo ubistvo i ubija i majku i Egista, čime se lanac grehova prenosi sa kolena na koleno, i nasilja iz prošlosti neprestano podstiču nova u sadašnjosti.

____________________________________

Eshil se rodio 525. godine prije Krista, a umro je 456. godine prije Krista. Stvarao je u vrijeme kada demokratski poredak u Ateni odnosi pobjedu nad tiranijom. U djelu Hiketide veliča demokraciju i slobodu. Eshil je sudjelovao u bitki kod Salamine, bitki kod Plateje i bitki na Maratonskom polju kao hoplit. Salaminsku je pobjedu opjevao u tragediji Perzijanci.

Često je putovao te je nastojao proširiti svoje znanje i iskustvo. Dva puta posjetio je Sirakuzu gdje ga je ugostio tiranin Hijeron koji je na svoj dvor pozivao najslavnije umjetnike i mislioce svoga vremena. Hijeron je osnovao grad Etnu 476. pr. Kr. i na njeno je čelo postavio svoga sina Dinomena. Tada je Eshil napisao i prikazao svoju tragediju Etnjanke. U drugom je posjetu prikazao Perzijance.

Po mnogima je bio "otac tragedije". Iz njegovih se pjesama jasno vidi da je bio pristaša demokratske države, iako je pripadao konzervativnoj grupi. Između Eshila i naroda došlo je do nesporazuma i svađa, najvjerojatnije uzrokovanih Eumenidama, tako da posljednje godine svoga života provodi izvan domovine na Siciliji na kojoj je i prije prikazivao svoje drame. Na Siciliji, u gradu Geli na posljetku i umire.

Eshil je napisao devedeset drama, 79 je poznato po imenu. Sačuvano je samo sedam tragedija: Pribeglice, Persijanci, Sedmorica protiv Tebe, Okovani Prometej, Agamenmon, Hoefore i Eumenide. Poslednja tri komada čine trilogiju zvanu Orestija. Bio je izuzetno omiljen kod građana tako da je za prikazivanje Eshilovih drama donet zakon. U "Životu Eshilovu" čitamo: Atinjani su toliko zavoleli Eshila da su zaključili da posle njegove smrti ko god hoće prikazivati Eshilove drame dobija hor. Po tome zakonu Eshilove drame nisu prikazivane kao stare, nego se ko god je hteo morao s njima prijaviti za nadmetanje kao sa novima. Otuda dolazi da se Eshilove pobede spominju i posle njegove smrti. To je, dakle, bivalo onako kao kad se sin nadmetao dramama svoga oca.

Eshil - Okovani Prometej

Eshil - Orestija - Eumenide

Eshil - Orestija - Hoefore