Valentina Đorđević - Uvod u akademsko pisanje

Da bismo dobro pisali, potrebno je da znamo o čemu govorimo. Da nam bilo potpuno jasno o čemu govorimo, moramo o tome pisati. Pisanje nam često pomaže da otkrijemo da o nekoj temi znamo mnogo više nego što nam se učinilo u prvom trenutku. Isto tako, pisanjem možemo otkriti i velike rupe u razumevanju stvari za koje smo bili sigurni da ih odlično poznajemo. Pisanjem oživljavamo naše znanje, beležimo ga i čuvamo. Nema boljeg puta ka razumevanju.

Literatura koju koristimo za pisanje akademskog eseja ili seminarskog rada nije materijal iz koga treba prosto izdvojiti najupečatljivije pasuse, od njih napraviti kompilaciju i to predstaviti kao sopstveni rad. Morate naučiti da budete produktivni. Umesto prepisivanja određenih delova, mnogo je bolje pokušati ih objasniti u terminima koji su vam poznati od ranije. Mnogo je lakše nego što izgleda: čak i ako treba da pišete o temi kojom se nikad ranije niste bavili, ispostaviće se da imate neka maglovita predznanja (makar u obliku predrasuda) koja će vam biti dovoljna za početak. Koliko god vas tema zbunjivala u početku, sve će se razjasniti kada preuzmete inicijativu i počnete da postavljate konkretna pitanja - o sebi, o temi za esej (seminarski rad), o knjigama koje ćete čitati u potrazi za odgovorima... Tada već nećete biti u poziciji pasivnog primaoca informacija, medijuma koji posreduje između literature i nekog novog kompilatorskog rada. Bićete sposobni da pišete iz sopstvene perspektive. To je poenta pisanja akademskog rada: postavljajući i odgovarajući na nova pitanja stvoriti novo znanje i nov smisao.

Ne postoji neka određena tehnika koju je potrebno savladati. Treba obratiti pažnju na četiri elementa čiji odnos treba dovesti u ravnotežu: autor, tema rada (sadržaj), čitalac i osobine jezika na kom se piše. Ne postoji nikakav model idealnog akademskog jezika, tako da neće svi pisati na isti način. Kako će neko ostvariti ovu ravnotežu zavisiće od mnogih stvari - od obrazovnog profila, specifičnih zahteva koje postavljaju pojedini fakulteti i smerovi, ali i od ličnih osobina i interesovanja samog autora teksta.

Ako vam ovo deluje suviše apstraktno, evo šta to znači, u kratkim crtama:

1. Autor: vaša tačka gledišta treba da je u centru, ali ne kao još jedno mišljenje, nego kao argumentovan sud.

2. Sadržaj: na osnovu svega što pročitate u predloženoj literaturi treba da kreirate jedinstveno sliku. Treba da čitate pažljivo i da se potrudite da na sopstveni način, sopstvenim jezikom objasnite pročitano.

3. Čitalac: rad mora biti napisan u akademskom maniru. Vaši čitaoci su profesori kao i oni koji će to tek postati, njima se obraćate, stoga je neophodno da naučite određene konvencije akademskog izražavanja - time ćemo se baviti u naredim postovima na ovom blogu.

4. Jezik: vaš rad u celini treba da se odlikuje skladom u pogledu jezika i stila.

Najbolje je da, prilikom pisanja akademskog eseja (seminarskog rada), zamislite da ulazite u debatu. Tema o kojoj treba da pišete je povod i pitanje: na vama je da sastavite sopstveni odgovor. Treba da raspravljate sa knjigama i drugim izvorima informacija koji su vam dostupni. Zatim treba da svojim čitaocima jasno predstavite sopstvene poglede. Pošto su vaši čitaoci specifični (pišete za svog mentora, ali imajte u vidu i studente koji će se možda o toj temi informisati upravo na osnovu vašeg rada), mora se videti da dobro poznajete literaturu, da njome lako baratate - to će dati uverljivost vašem odgovoru, oličenom u seminarskom radu.

__________________________________

Ovo je prvi u seriji postova koji će biti posvećeni pre svega studentima i onima koji se prvi put susreću sa teškoćama pisanja seminarskog, maturskog ili nekog drugog akademskog rada. U pitanju je težak zadatak, koji je dodatno otežan činjenicom da na većini fakulteta ne postoji predmet "akademsko pisanje", tako da studenti u potpunosti zavise od dobre volje svojih mentora. Ja takođe nisam imala taj predmet na fakultetu, dok su sa druge strane kriterijumi za prihvatanje seminarskih radova bili veoma visoki. Snalazila sam se kao i ostali - zapitkivala različite profesore, kopala po bibliotekama, tražila onlajn priručnike. Ono što mi je naviše pomoglo da izgradim poseban osećaj za pisanje seminarskih radova bio je upravo sam proces pisanja. Cilj mi je da u narednim postovima pomognem i drugima da steknu taj osećaj.

Valentina Đorđević - Deset sumnjivih merila 

Valentina Đorđević - Kreativno u kreativnom pisanju

Valentina Đorđević - Novi realizam Virdžinije Vulf

Valentina Đorđević - Sekundarna literatura

Valentina Đorđević - Sporo čitanje
Valentina Đorđević - Želja da postaneš pisac