Valentina Đorđević - Sekundarna literatura

Kada se student prvi put suoči sa pisanjem seminarskog rada, misli otprilike ovako: Znam tako malo o temi, a oni koji su napisali knjige znaju sve. Ne samo da znaju sve, nego se i mnogo bolje izražavaju nego ja. Kako onda ja da dam sopstveni odgovor i to svojim rečima? Ionako se sve vreme mučim da razumem šta tačno oni kažu.  

Izgleda nemoguće, ali samo ste pogrešno razumeli svoj zadatak. Ne treba da reprodukujete ono što piše u knjigama, kao da su to nekakvi originali koje treba da sažmete i predstavite u seminarskom radu. Vaš zadatak je interpretacija: interpretacija iz vašeg ugla i iz ugla određenog onim što je tema vašeg rada.

Knjige koje čitate spadaju u dva tipa literature: primarnu i sekundarnu. Ako pišete rad iz književnosti, primarna literatura je delo koje obrađujete, dok sekundarnu čini ono što kolokvijalno (i pogrešno) zovemo kritike - književna kritika je nešto drugo, deo vaše literature zaista čine kritike, ali i tekstovi sasvim drugačije prirode, tako da ih je, za potrebe pisanja seminarskog rada ili spremanja ispita, jedino ispravno zvati sekundarnom literaturom. Ako pišete rad iz filozofije ili socioligije, primarnu literaturu čine dela filozofa ili teoretičara kojima se bavite, a sekundarnu - knjige napisane povodom tih dela. Kada je istorija u pitanju, primarnu literaturu čine istorijski izvori.

Vaš zadatak i cilj je tumačenje primarne literature, sekundarna je tu da vam pomogne; ona je zamenljiva. Dva su moguća odnosa između vas kao autora seminarskog rada i sekundarne literature: ako ne znate unapred iz kog ćete ugla sagledati ono o čemu pišete, ona može da vam ponudi ugao. Sa druge strane, ako znate kako i o čemu ćete pisati, literaturu možete birati u skladu sa tim, diskvalifikovati (ili iskritikovati) pojedine knjige i naći neke druge - da, student sme to da radi, dokle god zna o čemu govori.

Zamislite da ste u mogućnosti da razgovarate sa autorom knjige koju čitate. Koje pitanje biste mu postavili? Zatim između korica potražite odgovor na to pitanje. Ovo neće biti problem ako ste, kao što sam pisala u prethodnim postovima, pre čitanja sekundarne literature proveli dovoljno vremena razmišljajući (i pišući) o temi vašeg eseja. U biblioteku se ne ide prazne glave: prethodno se opremite pitanjima.

Postoje neki tipični problemi koje studenti imaju sa sekundarnom literaturom. Pokušaću da ih nabrojim i predložim rešenja za svaki od njih.

1. Misli vam lutaju koliko god se trudili da se koncentrišete na tekst? Sve vreme ste fokusirani na nedostatak koncentracije. Umesto toga, čak i umesto pokušaja da se koncentrišete na tekst, usmerite pažnju na sopstveni udeo u konverzaciji, na svoja pitanja i pretpostavke: na taj način će vam se i tekst otvoriti.

2. Gubite vreme prepisujući citate bez sistema? Imajte uvek na umu svoju tačku gledišta, informacije dobijene iz literature birajte prema tome koliko su relevantne za vašu tezu, sve ostalo preskočite.

3. Ne čitate dovoljno brzo? Usporite. Zaustavite se da biste razmislili o tome šta u stvari autor radi sa svojim tekstom.

4. Teško vam je da se izrazite svojim rečima? Ne prepisujte. Sklonite knjigu i razmislite o onome što ste pročitali, zatim zapišite svoje zaključke.

5. Kada uopšte treba nešto da prepišete? Sigurno ne svaki put kad vam se učini da je nešto sjajno objašnjeno - tako biste mogli da prepišete čitavu knjigu. Izdvojite samo ona mesta koja planirate da citirate i brižljivo ispitate u samom radu.

Valentina Đorđević - Deset sumnjivih merila 

Valentina Đorđević - Kreativno u kreativnom pisanju

Valentina Đorđević - Novi realizam Virdžinije Vulf

Valentina Đorđević - Sporo čitanje

Valentina Đorđević - Uvod u akademsko pisanje

Valentina Đorđević - Želja da postaneš pisac