Voltaire - Proroci

Prorok Žirje bio je izviždan, proroci iz Sevena obešeni ili razapeti na točak, proroci koji su iz Langdoka i Dofineje došli u London bili su lancima vezani za sramni stub, anabaptistički proroci bili su osuđivani na razne muke, prorok Savonarola završio je na lomači u Firenci, proroku Jovanu Krstitelju, ili Baptisti, bio je prerezan vrat.

Tvrdi se da je i Zaharija ubijen; ali na sreću to nije dokazano. Prorok Jedo ili Ado, koji je poslan u Vetilj pod uslovom da ne jede i ne pije, pošto je na nesreću pojeo komad hleba, i sam je završio u lavljim čeljustima; a njegove kosti pronađene su na putu, između tog lava i njegovog magarca. Jona je progutala riba; istina, on je u njoj ostao samo tri dana i tri noći; ali to je još uvek sedamdeset i dva neudobna časa.

Avakuma su preneli u Vavilon tako što je, držan za kosu, visio u vazduhu. To, uistinu, nije neka velika nesreća, ali je prevoz jako neudoban. Mora da se čovek mnogo pati kada ga držeći za kosu nose tri stotine milja. Ja bih više voleo par krila, kobilu Voru ili krilatog konja.

Mihej, sin Jemlin, koji je video Gospoda kako sedi na svom prestolu sa nebeskom vojskom levo i desno od sebe i koji je čuo kako Gospod traži nekoga ko će otići da prevari cara Ahava; koji je video đavola da se predstavio Gospodu i primio na sebe tu poruku, Mihej je od strane Boga preneo taj nebeski događaj caru Ahavu. Istina je da ga je umesto nagrade samo dobro opapučio rukom prorok Sedekija; istina je da su ga u tamnici držali samo nekoliko dana: ali za nadahnuta čoveka neprijatno je da ga šamaraju i nabijaju u rupčage.

Misli se da je car Amasija naredio da se iščupaju zubi proroku Amosu kako bi ga sprečio da govori. Ne zbog toga što se bez zuba ne može baš nikako govoriti; videlo smo vrlo brbljive krezube starice; ali proročanstvo treba da bude izgovoreno vrlo jasno, a krezubi prorok se ne sluša s dužnim poštovanjem.

Baruh je doživeo mnoge progone. Jezekilja su kamenovali oni koji su zajedno s njim bili u ropstvu. Nije poznato da li je i Jeremija kamenovan, ili pretesterisan nadvoje.

Što se tiče Isaije, stalno se smatra da je pretesterisan po naređenju Manasije, Judinog kraljčića.

Moramo se složiti da je gadan taj proročki zanat. Za jednog, kao što je Ilija, koji se u lepoj plemenitoj kočiji šeta s planete na planetu kuda ga nose četiri bela konja, ima ih stotinu koji pešače i koji moraju da prose ručak od vrata do vrata. Dosta liče na Homera koji je, kako se priča, morao prositi u sedam gradova koji su se kasnije otimali za čast da je u njima rođen. Njegovi tumači pripisali su mu bezbroj alegorija na koje nikada nije ni pomislio. Često je ista čast ukazivana prorocima. Ne poričem da su oni bili ljudi upoznati s budućnošću. Treba samo duši dati izvestan stepen zanosa, kako je to vrlo lepo zamislio jedan pošteni filozof ili luđak naših dana, koji je hteo da probuši rupu do suprotnog pola i da bolesnike maže grožđanom smolom.

Jevreji su toliko uznosili svoju dušu da su jasno videli sve buduće stari: ali teško je tačno pogoditi da li su pod Jerusalimom proroci uvek podrazumevali večni život; da li Vavilon znači London ili Pariz; da li, kada govore o nekoj bogatoj večeri, nju treba objašnjavati postom; da li crno vino znači krv; da li crvena odora znači veru, a bela milosrđe. Inteligencija proroka je napor ljudskog duha. Zato o tome neću reći ništa više.

__________________________________

Voltaire (1694. – 1776.), francuski književnik, povjesničar i filozof; najznačajniji književnik iz razdoblja prosvjetiteljstva. Voltaire, pravim imenom Francois Marie Arouet, rođen je 21. studenog 1694. u Parizu, u obitelji siromašnog plemića. Pohađao je isusovačku gimnaziju, potom studirao pravo, ali je studij ubrzo napustio i posvetio se književnoj karijeri. Ušavši u pariške mondene krugove, iskazuje se kao talentirani pisac epigrama i duhovit satiričar. Zbog uvrede regenta Filipa Orleanskog, zatvoren je 1717. u tvrđavu Bastilju, gdje ostaje zatočen godinu dana. U zatvoru je napisao tragediju Edip, koja će mu donijeti veliku popularnost, i Henrijadu, jedan od rijetkih epova 18 stoljeća. U razdoblju od 1717. do 1726. slavljen je kao prvi francuski pjesnik, no nakon svađe s vitezom Rohanom, koje je svojim slugama naredio da ga javno izbatinaju, Voltaire opet dospijeva u Bastilju. Godine 1726. odlazi u Englesku, gdje će ostati tri godine. Rečeno je "da je Voltaire napustio Francusku kao pjesnik, a vratio se kao filozof". Boravak u Londonu predstavlja prekretnicu u njegovu životu: naučio je novi jezik, upoznao novu literaturu, mogao je slobodno govoriti, bez opasnosti da bude uhićen. Uz to Voltaire sklapa prijateljstva sa najznamenitijim engleskim književnicima, među kojima su Swift i Pope. Ne manje značajno bilo je njegovo upoznavanje političkog sustava parlamentarne monarhije te filozofskih djela Newtona, Lockea i Shaftesburyja. Rezultat toga neposrednog dodira s Engleskom predstavljaju njegova Filozofska pisma ili engleska pisma.

Kada se djelo pojavilo u Francuskoj (1734.), pariški parlament ga je proglasio "skandaloznim" i javno spalio. Voltaire, da bi izbjegao uhićenje, odlazi u Cirey na imanje svoje prijateljice, duhovite i obrazovane markize de Chatelet. Deset godina provedenih u Cireyu predstavlja najsretnije i najplodnije razdoblje njegova života. Godine 1744. vraća se u Pariz, gdje je imenovan dvorskim pjesnikom i historikom Luja XV. ali zbog šale na račun kraljeve ljubavnice markize de Pompadour, mora ponovno napustiti Pariz. Nakon kraćeg lutanja odlazi u Berlin, odnosno Potsdam na poziv pruskog kralja Friedricha II. S vremenom su se Voltaireovi odnosi s carem pogoršali, pa ga nakon trogodišnjeg boravka napušta. Voltaire se konačno smirio na imanju Ferney, što ga je radi osobne sigurnosti kupio na švicarsko - francuskoj granici. Tu provodi ostatak života u vrlo živoj aktivnosti. Godine 1778. vraća se trijumfalno u Pariz, gdje ubrzo umire.

Voltaire - Candide