Miroslav Antić - Kad bi jastuci progovorili lektira

Miroslav Antić - Kad bi jastuci progovorili

Miroslav Antić - Kad bi jastuci progovorili

 

Plavi čuperak Miroslava Antića skup je pjesama za one koji tek ulaze u adolescentnu dob, u razdoblje rađanja ljubavi, otvorenih puteva, razočaranja, nadanja. To je zbirka pjesama, lirska poetska istina o njihovim prvim počecima svega, počevši od ljubavi, traganja za svojim snovima, čežnje, osjećaja i misli. Kako je i sam Miroslav Antić rekao, Plavi čuperak je ulaz u novi svijet, ali, onaj već sasvim poznat svima nama, samo je potrebno da pročitamo njegove retke i uronimo u svoje događaje.

 

Mnoštvo prikrivenih značenja i neočekivanih, kat­kad i smešnih postupaka, nalazimo pesmi Kad bi jastuci progovorili. Ovde Antić nastavlja započetu misao o kompleksnoj prirodi dečjeg bića, koje postaje žrtva sopstvenih želja, na osetljivom poprištu unutrašnjih nemira. Teško je čekati sopstveno odrastanje, a ne živeti kao ostali. U strukturi ove pesme osećaju se i refleksi Zmajeve poetike, u kojoj su česte slike dece koja oponašaju odrasle. Za razliku od Zmajevih pesama u kojima su deca antipodi fizičkih portreta odraslih, Antićevi junaci češće pokušavaju da slede manire i psihologiju njihovog ponašanja.

 

Sve skrivene radnje pobrojane u pesmi su odraz dečje želje da porastu, bolje reći, odrastu, da se ponašaju kao odrasli ljudi. Međutim, na kraju pesnik kaže za jastuke, koji su sinonim sanjanja i sanjarenja:

 

Oni su kao lađe,
velike bele lađe,
što plove u nemoguće,
u snove,
u bezmerja.

 

Snovi su ono nemoguće, bezmerno, daleko, ali tamo putujemo i kad odrastemo.

 

Pjesma Kad bi jastuci progovorili sastavljena je od 4 strofe. Pisana je slobodnim stihom, a glavni motivi koji drže njenu strukturu jesu jastuci, perje, bjelina, tajne, snovi, dječaci i djevojčice. Kroz pjesmu su prožeti razni epiteti, poredbe, simbolike. Antić nije da je samo opisao dječju situaciju i pitanja u ovoj pjesmi, već se dotakao i one druge strane - svih ljudi druge dobi. Jastuci i pokrivači poticaj su bijegu u neke druge dimenzije i misli, okidač su našim idejama, razmišljanjima o stvarima koje smo ovih dana učinili, o osobama koje okupiraju naše oči i glavice. Također, jastuke je donekle personalizirao i nadjenuo epitetima i simbolikom. Oni su velike bijele lađe koje plove u snove, u nemoguće. Oni su i naša kratka terapija, šute i slušaju nas, čuvaju naše tajne a nikada ih nikome ne izgovaraju. A, navečer nas ponovo dočekuju na istome mjestu.

_____________

 

Miroslav Antić - Kad bi jastuci progovorili

 

Kad bi jastuci progovorili
o tome šta neko sanja i krije,
kad bi zaista progovorili
o tome šta neko radi kradom,
o devojčici,
na primer,
što oponaša starije
i nešto spletkari... spletkari,
sva izbrljana pomadom,

 

ili o dečaku
što se tupim žiletom brije,
- kao: kuburi čovek s bradom,
i sve ostalo kad bi progovorili
o tebi i o meni,
bilo bi i da se plače i smeje
i da se pocrveni.

 

Srećom: jastuci ništa ne govore.
Čuvaju milion tajni u mekoj belini perja.

Oni su kao lađe,
velike bele lađe,
što plove u nemoguće,
u snove,
u bezmerja.

 

Uveče te odvedu.
U zoru te doveduu.
I niko ne sluti ništa.
Obrišeš san sa oka.
I sve je sasvim u redu.

__________________________________

 

Miroslav Antić rođen 14. marta 1932. godine u Mokrinu. Osnovnu školu Miroslav Antić učio je u Mokrinu, a od 1941. godine u Pančevu, gde se sa porodicom preselio. Gimnaziju je pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu.

 

Studirao je slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature Miroslav Antić je neko veme radio u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu Pančevac. U Novi Sad je prešao 1954. godine i zaposlio se kao novinar u Dnevniku. 1959. Miroslav Antić odlazi u Beograd gde je radio kao urednik Pionira godinu dana, nakon čega se vraća u Novi Sad gde do penzionisanja (zbog bolesti) radi kao novinar u izdavačkoj kući Dnevnik. Pored toga, bio je i glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam, a obnovio je i časopis za decu Neven Čika Jove Zmaja koji je takođe uređivao.

 

Miroslav Antić se u književnosti prvi put pojavio sa svega šesnaest godina, objavivši pesmu Majka u časopisu "Mladost" 1948. godine. Uskoro objavljuje prvu zbirku pesama Ispričano za proleća čiji je recenzent Oskar Davičo. Nakon toga usledile su mnoge knjige među kojima su najpoznatije: Roždestvo tvoje, Psovke nežnosti, Koncert za 1001 bubanj, Plavi čuperak, Mit o ptici, Savršenstvo vatre...

 

Uz poeziju Miroslav Antić pisao je i prozu - romane Stepenice straha i Sveti vetar i dramske tekstove. Takđe se bavio i slikarstvom, a iza sebe je ostavio brojne crteže, kolaže i uljane slike. Pored toga bavio se i filmom i bio je značajna figura takozvanog "Jugoslovenskog crnog talasa". Njegov film Doručak sa đavolom u kom Antić kritikuje dvostuki moral komunističkog režima biva zabranjen u Jugoslaviji.

 

Miroslav Antić živeo je boemskim životom, voleo kafane i provodio je u njima dosta vremena. Zbog alkohola i cigareta u poznijim godinama bio je lošeg zdravlja i imao je oslabljeno srce. Više puta je išao na klinike za odvikavanje od alkoholizma. Ženio se tri puta, i iz tih brakova imao je šestoro dece. Za svoj svestrani umetnički rad, Miroslav Antić je dobitnik mnogih nagrada iz oblasti poezije, novinarstva i filma. Prema ljubavnim stihovima Mike Antića komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima.

 

Miroslav Antić umro je u junu 1986. godine posle duže bolesti. Poslednju želju napisao je na ceduljici uoči smrti: Kad me budu iznosili, neka pročitaju Besmrtnu pesmu. A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira Piro manda korkoro. Niko ne sme da mi drži govor.

 

Ljubavni stihovi Miroslava Antića bili su i ostali inspiracija mnogim generacijama ljubitelja poezije u svim republikama bivše Jugoslavije. Neke od njegovih najpoznatih pesama su: Pesma za nas dvoje, Besmrtna pesma, Bosonoga pesma, Usne, Mostovi...

 

Najbolja i najslavnija knjiga Miroslava Antića je Plavi čuperak, ta knjiga "tajanstva i mašte". O njoj je razmišljao još dok je bio mokrinski mladić, da bi tek nakon 14 godina prvi put, od mnogih kasnije, ta zbirka bila odštampana. Veoma dobro razume buru u duši deteta zagledanog u svet odraslih jer verovatno i sam nikada nije u potpunosti odrastao. Uvek je ličio na velikog dečaka kojeg talasa ljubav, pobuna i snovi. Sve prisutna tema Antićeve poezije je ljubav.

 

Miroslav Antić - Đački korzo 

Miroslav Antić - Mile Dileja 

Miroslav Antić - Oči

Miroslav Antić - Plava zvezda

Miroslav Antić - Plavi čuperak

Miroslav Antić - Prvi tango

Miroslav Antić - Tako zamišljam nebo

loading...
2 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Miroslav Antić - Kad bi jastuci progovorili

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u