Miroslav Antić - Đački korzo lektira

Miroslav Antić - Đački korzo

Miroslav Antić - Đački korzo

 

Traumatični doživljaji trenutaka prelaska iz bajkolikog detinjstva u spoznajno i emotivno rastrzaniju i nepoznatu mladost postali su, pretežno, poetska inspiracija Miroslava Antića. On je na tome gradio svoju umetničku viziju, u kojoj je specifičnim lukom povezivao izmaštanu istinu u detinjstvu sa uzbudljivim naziranjem stvarnosnog mladalačkog životnog razdoblja, u kome počinje traganje za upoznavanjem složenih pojava i za smislom postojanja. Postepeno je otkrivao, osvajao i književno oblikovao tu novu oblast, dajući svoj prilog stvaralaštvu za decu u srpskoj književnosti druge polovine dvadesetoga veka.

 

Miroslav Antić se opredelio, konkretnije rečeno, da piše o tinejdžerima, jer je osećao potrebu da svojom poezijom dočara, ali i neguje, onu dolazeću generaciju koja svojim emocijama i svešću otvara, upoznaje, aktivno se uključuje u svet oko sebe i osvaja ga. Potpunijim poetskim obuhvatom sveže poetske teme o mladosti on je svojom poezijom spojio moderne i dobre pesnike srpske književnosti za decu i pesnike za odrasle, povezao je jedinstvenim lukom dva pola savremenog stvaralaštva sredinom i u drugoj polovini dvadesetoga veka, koji su činili, s jedne strane, Miodrag Pavlović i Vasko Popa, a sa druge Dušan Radović i Dragan Lukić. Uhvatio je i učinio poetski lepim traumatični trenutak mladih kada prerastaju doba detinjstva i stupaju u razdoblje mladosti. To su đački dani, prve šetnje i susreti na korzou, početak zaljubljivanja i ljubavi prema vršnjacima, odnosno vršnjakinjama, suprotnog pola.

 

Pesnik je zagazio u oblast u kojoj se nalaze i ukrštaju tajni i trajni putevi, na kojima slede susretanja i osmesi, čuđenja i ozarenja, ljubavi i ljutnje. Sa izuzetnim poznavanjem psihologije mladih, Miroslav Antić ponire u složena osećanja i misli kojima su mladi ophrvani, svojim poetskim svetom sledi tokove njihovog odrastanja. Prefinjenim odgonetanjem nepoznanica i zapleta, sa kojima se njegovi poetski junaci susreću i koje život donosi, čini da odrastanje bude "lakše i bezbolnije" da se prebrode prepreke koje su katkada i bolne, koje taj uzrast sobom nosi.

 

Iz detinjstva se nužno stupa u novo životno doba - u mladost, kada se uzburkanost i uzbudljivost javljaju u izvesnom novom vidu i većoj snazi. Uz dečju naivnost i u ovom razdoblju, pesnik je otvoreno naglasio i nemire koji se javljaju podstaknuti erotskim nagonima, koji utiču na promenu psihologije mladih, na vidan preobražaj njihovog bića, na izrazitiji senzibilitet i prepoznativa osećanja koja se kristališu i dobijaju uočljivo ljubavni vid.

 

Miroslav Antić je u svom poetskom svetu uzeo ljubav kao bitnu osobenost mladih bića i tome je romantičarski odnos prema ljubavnim osećanjima pomerio na mladalaštvo, bliže detinjstvu. On je ostao privržen romantičarskom viđenju ljubavi kao neobičnom, snažnom i nemirnom osećanju, koje u nastajanju i prestajanju bitno utiče na raspoloženja i postupke poetskih junaka. Ali, umesto razočarenja do tragičnosti, koje su romantičarski pesnici pretežno videli kod odraslih prilikom prestanka ljubavi, Miroslav Antić je prolaznost ljubavi kod mladih svojevrsno sveo na sećanje, posebno na prvu ljubav, koje se pridružuje i postaje sastavni činilac sećanja na detinjstvo, sećanje koje je lepo i čisto.

 

Pjesma koja je prikazana kao vječno zapitkivanje i čuđenje dječjim igrama koje njima samima nikada nisu pretjerane, a s druge strane nikada dovršene. Svakog dana u isto vrijeme, u prvi sumrak, s istim društvom, i nikada tome kraja! Pjesma je prožeta s mnogo "možda" i zapitkivanja, kao što barem jedan odrastao čovjek gleda i razmišlja o dječjim beskrajnim istim, a opet tako zabavnim igrama. Upravo se tako postavio Antić prema djeci i njihovom "trošenju" vremena. To je đački korzo, pun veselja i glasova i uz to, pun pitanja. Pjesma je popraćena motivima kao što su povorka, đonovi, sati, čarape, putovanja, snovi, i na kraju – ljubav. Stihovi su slobodni, a rima je zanemarena. Svaka je strofa povezana ritmom koji se brzo isprepliće kroz njih, a usto je pomno opisuju dječačku igru, njihove radnje, vrijeme koje prolazi. No, pjesnik na kraju zaključuje da svemu tome postoji razlog, koliko god ove igre izgledale beskrajne i monotone. U njihovoj srži postoji razlog na mnoga pjesnikova pitanja, a to su snovi i krila koja ondje rastu, putovanja, otvaraju se putevi trajni, i na kraju svega, putevi prema novim ljubavima. Ponavaljanjem riječi "možda" i veznika i stvara se ritam koji ubrzano teče kroz pjesmu, kako bi se dočaralo neprestano zapitkivanje i dječja igra. Također, time je pjesnik dodatno doprinjeo uvjerljivom prikazu slike đačkog korza i njegove atmosfere.

_______________

 

Miroslav Antić - Đački korzo

 

U prvi sumrak
svi se tu sjate
ozbiljna lica
držanja kruta.
Odu do ugla,
pa se vrate.
I opet tako.
I opet tako
još dvesto puta.

 

Sarena povorka
gura se, šeta...
Hiljadu kapa
i bereta...
Hiljadu šubara
i kačketa...

 

A uz put pogled
poneko baci,
il nešto bajagi
nevažno kaže...

 

Ruku na srce:
šta sve ti đaci
uporno traže
dok troše đonove
i troše sate,
dok odu onamo
i dok se vrate,
i opet tako
sve iz početka,
danas i sutra,
idućeg petka,
idućeg jula,
idućeg maja,
tamo i natrag,
i nikad kraja?

 

Čarape žute,
zelene,
plave,
i duge noge
kao štapovi.

 

I neki zvrkovi
na vrhu glave.
I šiške na čelu
kao slapovi.

 

I podgurkivanja.
I zavirkivanja.
I zadirkivanja.
I dobacivanja.

                                                                 

A možda ipak,
ko će znati,
možda tu ipak
nešto postoji?

 

Možda to nisu
prazni sati
kad se u gužvi
šeta i stoji,
pa počne tako
sve iz početka,
danas i sutra,
idućeg petka,
idućeg jula
ili aprila...

 

Možda tu nekom
rastu krila?

 

Možda tu počnu
sva putovanja?

 

Možda se ovde
najlepše sanja?

 

Možda se ovde
najlepše zeli?

 

I možda su se
baš ovde sreli
putevi neki
dugi i tajni,
putevi beli,
putevi tajni?

 

I možda su se
baš ovde sreli
osmesi neki
- zavoleli?

 

Možda baš zato
jedino vredi
da su u gužvi
ovako luta,
pomalo šašavo,
pomalo sneno,
pomalo smišljeno
i besmisleno,
pomalo onamo
i malo natrag,
i opet tako,
još bezbroj puta.

                                                                

__________________________________

 

Miroslav Antić rođen 14. marta 1932. godine u Mokrinu. Osnovnu školu Miroslav Antić učio je u Mokrinu, a od 1941. godine u Pančevu, gde se sa porodicom preselio. Gimnaziju je pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu.

 

Studirao je slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature Miroslav Antić je neko veme radio u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu Pančevac. U Novi Sad je prešao 1954. godine i zaposlio se kao novinar u Dnevniku. 1959. Miroslav Antić odlazi u Beograd gde je radio kao urednik Pionira godinu dana, nakon čega se vraća u Novi Sad gde do penzionisanja (zbog bolesti) radi kao novinar u izdavačkoj kući Dnevnik. Pored toga, bio je i glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam, a obnovio je i časopis za decu Neven Čika Jove Zmaja koji je takođe uređivao.

 

Miroslav Antić se u književnosti prvi put pojavio sa svega šesnaest godina, objavivši pesmu Majka u časopisu "Mladost" 1948. godine. Uskoro objavljuje prvu zbirku pesama Ispričano za proleća čiji je recenzent Oskar Davičo. Nakon toga usledile su mnoge knjige među kojima su najpoznatije: Roždestvo tvoje, Psovke nežnosti, Koncert za 1001 bubanj, Plavi čuperak, Mit o ptici, Savršenstvo vatre...

 

Uz poeziju Miroslav Antić pisao je i prozu - romane Stepenice straha i Sveti vetar i dramske tekstove. Takđe se bavio i slikarstvom, a iza sebe je ostavio brojne crteže, kolaže i uljane slike. Pored toga bavio se i filmom i bio je značajna figura takozvanog "Jugoslovenskog crnog talasa". Njegov film Doručak sa đavolom u kom Antić kritikuje dvostuki moral komunističkog režima biva zabranjen u Jugoslaviji.

 

Miroslav Antić živeo je boemskim životom, voleo kafane i provodio je u njima dosta vremena. Zbog alkohola i cigareta u poznijim godinama bio je lošeg zdravlja i imao je oslabljeno srce. Više puta je išao na klinike za odvikavanje od alkoholizma. Ženio se tri puta, i iz tih brakova imao je šestoro dece. Za svoj svestrani umetnički rad, Miroslav Antić je dobitnik mnogih nagrada iz oblasti poezije, novinarstva i filma. Prema ljubavnim stihovima Mike Antića komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima.

 

Miroslav Antić umro je u junu 1986. godine posle duže bolesti. Poslednju želju napisao je na ceduljici uoči smrti: Kad me budu iznosili, neka pročitaju Besmrtnu pesmu. A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira Piro manda korkoro. Niko ne sme da mi drži govor.

 

Ljubavni stihovi Miroslava Antića bili su i ostali inspiracija mnogim generacijama ljubitelja poezije u svim republikama bivše Jugoslavije. Neke od njegovih najpoznatih pesama su: Pesma za nas dvoje, Besmrtna pesma, Bosonoga pesma, Usne, Mostovi...

 

Najbolja i najslavnija knjiga Miroslava Antića je Plavi čuperak, ta knjiga "tajanstva i mašte". O njoj je razmišljao još dok je bio mokrinski mladić, da bi tek nakon 14 godina prvi put, od mnogih kasnije, ta zbirka bila odštampana. Veoma dobro razume buru u duši deteta zagledanog u svet odraslih jer verovatno i sam nikada nije u potpunosti odrastao. Uvek je ličio na velikog dečaka kojeg talasa ljubav, pobuna i snovi. Sve prisutna tema Antićeve poezije je ljubav.

 

Miroslav Antić - Kad bi jastuci progovorili 

Miroslav Antić - Mile Dileja

Miroslav Antić - Oči

Miroslav Antić - Plava zvezda

Miroslav Antić - Plavi čuperak

Miroslav Antić - Prvi tango

Miroslav Antić - Tako zamišljam nebo

loading...
6 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Miroslav Antić - Đački korzo

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u