Isidora Sekulić - Esej o kulturi lektira

Isidora Sekulić - Esej o kulturi

Isidora Sekulić - Esej o kulturi

 

Esej O kulturi Isidore Sekulić nastao je 1952. godine. U njemu nam Isidora pokušava približiti i objasniti pojam "kultura". Ona je nadahnuta i svestrana ličnost i ovim esejskim delom pokušala je prodreti u srž problema i termina kultura.

 

Šta je kultura? Sve što je atribut života, od uma i mašte pa do fizičkog zdravlja, sve je element i medijum kulture, ali ona sama nešto je drugo. Oplemenjivanje čoveka - to ima hiljade stepena, oblika, svrha.


Književna kultura to je čitanje, to je knjiga u džepu stalno. Čuveno ime Šeli, kad je tog divnog pesnika izbacilo more na kopno, nije u džepovima imao sendviče, ni novca, imao je, umro je s njom, knjigu. Čitanje to je kultura. Škola, početak kultute; putovanja - kulturna panorama: čitanje - strast i slast kulture, kultura sama.


Da li ste dovoljno razmišljali o čudovišnosti, o čudu, o veličanstvu jezika? Razvijen jezik, to je biće i krv naroda, to je maksimala onoga što jedna kultura ostavlja i daje. Svi ljudi ne čitaju latinsku i grčku književnost, ali svi kulturni ljudi i danas govore pomalo grčki i latinski. Puno je grčkih i latinskih termina u kulturi celog kulturnog sveta. Stare književnosti hebrejska, grčka, rimska, drže te jezike, a ti čudesno razvijeni jezici drže te književnosti. Jezici se menjaju, naravno, jer su produkti života, ali u tim promenama leži živa snaga i tendencija usavršavanja. Živ je i napredan narod koji jezik svoj usavršava. Sve što jedan narod ima i zna, inventarisano je i kategorisano u jeziku, sve konkretno i sve apstraktno. Razvijen jezik, moćan jezik, to je stihija; kao da on sam stvara, a mi kombinujemo njegove krupne i sitne tvorevine, njegove virtuoznosti.

 

Od rezane trske počenje skulptura; od imena travki počinje latinska simbolika. Ima Gete veliku reč: "Ako si uspeo sa sročiš nekoliko dobrih stihova na jeziku izrađenu (obrazovanu), na jeziku koji za tebe misli i peva, onda to još ne znači da si pesnik." No ako versifikator na takvu jeziku još i jeste pesnik, onda jeste li iskusili, kod takvih pisaca, pesnika ili prozaista - umetnika, nalazimo tekstove, nekad sasvim kratke, koji nam zapale mozak kao buktinju, a kroz dušu nam zapeva tako nešto divno, da je odjek od te muzike - "odjek od tog zvuka i suza".


Kažem sabesniku: - Poneko mesto, jedan stih, jedan red proze, hodaju mi ispred duhovnih očiju nekako čovečijim hodom. A kad hoću da se smirim, uzmem da to pročitam telesnim očima, bude još snažnije antropomorfnije: formalno osećam da ispred toga teksta neko leži, živ čovek ili moćna sen.

__________________________________

 

Isidora Sekulić - Esej o kulturi

 

Esej O kulturi nastao je 1952 i u njemu ona nadahnuto i svestarno pokušava da uđe u suštinu ovog problema. U uvodnom delu ona pokušava da objasni kulturu kao društveni fenomen. Taj pojam nekako klizi, izmiče i javlja se u nekoj neodređenosti. A to je iz razloga što se u njoj nalazi i sliva individualno i opšte, što se ponaša kao jedan prebogat mozaik gde nema jasnih linija i razgraničenja. Sve to sklopiti i definisati nije lako.


Svi govore o nekoj kulturi. Postoji kultura tela i duha. Mnogi su segmenti kulture, koje je teško objasniti i složiti u mozaik. Mnogo je tih sitnih kockica.

 

1. Po njoj kultura je "proces koji postepeno obrađuje, prerađuje, oplemenjuje, proceđuje samoga čoveka ili čitav narod sa telima i dušama".


2. Pokušaj definisanja kulture kao fenomena: "Sve što je atribut - života, od uma i mašte pa do fizičkog zdravlja, sve je element i medijum kulture, ali ona sama je nešto drugo. Oplemenjiva čoveka - to ima hiljadu stepena, oblika, svrha".


3. Glad za kulturom uvek je prisutna, zbog čega čovek mnogo čita, želi da putuje i istražuje.


4. Isticanje da je narod nosilac kulture - kolektivni smisao kulture: "Kultura, kulturni duh u osnovici, to nije Dante, ni Dekart, ni Betoven; nagon za uzlet, nagon za preobražaj, taj nagon ili spava ili radi u narodu. Narod je roditelj i stvoritelj kulture".


U narodu postoje pojedinci. To su izdanci, buktinje, ponosi i dike, agensi, neke poveće svetlosti, koje obasjavaju nacionalni prostor. Ali oni nisu suma kulturne vrednosti. Ne mogu biti rasadnici. Oni ostaju vrhovi i deluju inspirativno i pokretački na narod. Kultura ne može počivati na pojedincima. Potrebno je narod preobraziti. Jer, narod je rasadnik. Budućnost jednog naroda počiva na kolektivnoj osnovi. Dok se ne oplemeni biće nema kulturnog napretka. Kultura duha se izgrađuje na visokim kriterijumima koji se uspostavljaju i traže.


5. Postoji večna težnja za upoznavanje drugih kultura i njihovim prožimanjem. Nagon i potreba da se putuje je velika. Susreću se novi narodi, upoznaju običaju, arhitektura, jezik i stil toga naroda. Taj nagon da se sagleda tuđa kultura kod čoveka je veliki. Susret sa jednim narodom je idenje u svetlost i ka svetlosti. To su ekskurzije u svetlost. Prisutno je večno kretanje naroda kroz svet. Jezik je pratilac svega toga.


6. Jezik kao primarno sredstvo sporazumevanja i širenja kulture među ljudima. Onaj koji ne putuje kao da stanuje u maloj kućici. A onaj ko čita knjige i upoznaje kulture, stanuje u plati. "Znati jedan strani jezik, naročito jedan svetski jezik (...) to otvara stotine vrata, u društvo, u svet, u kulturne rangove".


Teško prihvatamo napor i bežimo od prepreka, koje su prisutne kod učenja stranog jezika. Čekamo prevod. Ali, u prevodu iščezava zvuk i melodija toga jezika. Jezik gubi lepotu.


7. Kultura nije samo nagon, već i zadatak pojedinca i naroda.


8. Jezik treba učiti, jer je jezik sredstvo za upoznavanje tuđih kultura; za sticanje iskustva i uspostavljanje veza među narodima.


9. Uloga kulture je humanistička: "Kultura je bila i ostala žrvanj mržnje".

 

Isidora Sekulić - Esej o kulturi - verzija 2

Isidora Sekulić - Esej o kulturi - verzija 2 pdf

__________________________________

 

Isidora Sekulić (1877 - 1958) spada u red najistaknutijih pisaca srpske književnosti. Ona je to po vremenu koje je obeležila svojim stvaralaštvom (od 1913. godine kada je objavila prvu knjigu Saputnici, do 1957. godine, kada je objavila knjigu "oglednih radova" Mir i nemir); po raznovrsnosti stvaralačkih interesovanja; po osobenom proznom stilu; po izvrsnim, nadahnutim i stilski savršenim esejima; po obrazovanju i erudiciji. Po obrazovanju je doktor filozofskih nauka, po profesiji nastavnik, po rođenju pripovedač i esejista, po zasluzi akademik. Rodila se u Banatu, Vojvodina je njen zavičaj, Zemun grad odrastanja, Beograd grad stvaralačke afirmacije.

 

Ona je izvan svih književnih pokreta ali je njen stvaralački duh bio tako otvoren i radoznao da se nije dao ograničiti bilo stvaralačkim tokom, bilo idejnim opredeljenjem, bilo poetičkim načelima. Dubinom svoga intelekta zašla je u sve sfere ljudskog stvaranja i sigurno sudila o stvaraocima i delima.

 

Isidora Sekulić je pripovedač (Saputnici, 1913; Iz prošlosti, 1919; Kronika palanačkog groblja I - II, 1940, 1958; Zapisi o mome narodu, 1948), romansijer (Đakon Bogorodičine crkve, 1920), putopisac (Pisma iz Norveške, 1914), esejista (Analitički trenuci i teme I - III, 1940; Govor i jezik - kulturna smotra naroda, 1956; Njegošu knjiga duboke odanosti, 1951; Mir i nemir, 1957), prevodilac.

 

Kronika palanačkog Groblja, objavljena 1940. godine, dopisana 1958. godine, osobena je knjiga proze o sveopštoj prolaznosti, knjiga koja ide obrnutim redom u opisivanju života svojih junaka: palanačko groblje je kronika palanke i palančana pa se od njega i polazi u pokretanju priče o izumrlim palančanima i palanačkim porodicima. Sve te priče u osnovi svojoj imaju romaneskni potencijal: Kosta Zemljotres, Gospa Nola, Ljmbicije, dim, Vlaovići, Deca, Ljudi s Kašikare, Palanka i njeni poslednji Grci. Ova knjiga proze, posebno pripovetka Gospa Nola, obezbedila je Isidori Sekulić istaknuto mesto među srpskim pripovedačima.

 

Umiranje i smrt, poslednja borba koju svako mora sam izdržati. Posle izdisaja što ostane, to više nije niko, i zato nad najprostijim pogrebom treba da vlada najpotpunija tišina. Molim, stoga, da se moj leš zavije u čaršav iz mog domazluka, da se poloči u najprostiji čamov sanduk, i spusti u sirotinjsku raku, po redu na groblju. Bez ikakve aranžirane sahrane, bez govora i venca, bez novinskih članaka. Sveštenik će me ispratiti i očitati nad grobom dragu mi prostu molitvu Gospodnju. Sem sveštenika, moji najbliži prijatelji koliko mognu i htednu.

 

Isidora Sekulić - Gospa Nola

loading...
4 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Isidora Sekulić - Esej o kulturi

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u