Zima ljubav čežnja

Hladno je... Zima je... Vetar duva, ali sve je to samo u mome srcu. Posmatram te svojim očima i pratim svaki tvoj nežni pokret. Stojiš tu kraj mene. Raširene ruke sam ispružio ka tebi u pokušaju da uhvatim tvoje glatke ručice koje su bivale sve dalje i dalje. Vetar kao da te u svome viru odvlači od mene.

Sve mi manje pružaš nadu za životom i nadu da ću uhvatiti te tvoje ručice. Gle! Iznenada ih opet osećam u svojim rukama. Osecam kako te moji prsti opet maze po šaci. Ti opet, kao i ja toplo uzdišeš ne obazirujući se na hladnoću koja nas okružuje. Opet tako divni trenuci sreće kada smo zajedno, kada smo jedno. Ali ja te samo osećam... Dok te mazim oči su mi zatvorene i živim u svome svetu u kome je sve prelepo, gde ti se ne može naći ni jedna jedina mana, u svetu u kome smo mi večno zajedno, svetu koji ispunjava sve želje! Odjednom osetih kako su moje ruke opet prazne, nema tvojih da mi ih ugreju, opet me obuzima hladnoća, opet je zima nadvladala moja osećanja svojom hladnoćom. Da, ja sam otvorio oči i opet gledam kako te nema, kako odlaziš u tmini ovoga prokletog sveta.

Vratio sam se u stvarnost u kojoj ja ništa ne odlučujem u kojoj sam ja samo sitnica, ali sitnica koja se toliko ispoljava svojom ljubavlju prema tebi, ljubav koja ne može biti uzvraćena. Uvek sam patio i paticu što se budim i što ne mogu večito ostati u svome svetu snova, svetu lepih uspomena na tebe!!!