Lektire.me - sastavi je internet stranica koja sadrži primere sastava, pismenih zadataka i eseja za osnovnu i srednju školu. Cilj sajta je da pomogne srednjoškolcima da što bolje i kvalitetnije napišu sastav na određenu temu.


Moji snovi

Moji snovi

Moji snovi

 

Ne postoji čovjek koji ne sanjari ili barem mašta. Snovi mogu biti različiti; počev od snova o uspjehu, preko ljubavnih snova pa do snova o dobrom životu.

 

Ali što su moji snovi?

Obzirom na moje godine, mislim da će nekome moji snovi zvučati nerealno no oni mene opisuju i dio su mene. Često imam jedan san – to je san o mom životu; o idealnom životu. Ponajprije bih trebao spomenuti da sam zadovoljan svojim životom, ali često postoje trenutci u životu koje bismo jednostavno voljeli ponovno proživjeti, ne zato jer su bili predobri nego dapače, zato jer smo ih trebali drugačije proživjeti. Pod te trenutke ne mislim na neugodne situacije kada pomislimo na poznatu uzrečicu "Zemljo otvori se", to su sitnice i ne bismo trebali život tratiti na to. Pod spomenutim podrazumijevam trenutke koji su meni značili nešto u životu ili pak drugim osobama, zatim riječi koje sam nekada možda nepromišljeno izgovorio te time druge povrijedio.

 

Mislim da su to stvari koje znače u životu i o kojima vrijedi sanjati jer tko zna, mogu se ponoviti opet pa ćemo znati kako se tada ponijeti.

 

Kao primjer, volio bih spomenuti svadbu svoje sestre na kojoj sam, manje više bio nevidljiv. Cijelo vrijeme proveo sam sa svojim društvom, sjedeći za jednim te istim stolom cijelo vrijeme i pričajući o sebi i stvarima koje se tiču mene i mog društva. Iako ni u jednoj sekundi to nisam radio namjerno, ispalo je sebično od mene jer nisam razmišljao, a trebao sam. Trebao sam tada plesati sa svojom sestrom, nazdravljati njoj i njenom mužu, ali i prisjećati se sa cijelom obitelji zajedno trenutaka koje su okrunile našu obiteljsku sreću do dana vjenčanja, kada je ona odlučila napustila obiteljsko gnijezdo i izgraditi svoje vlastito. U mom snu o tome danu, ponio bih se kao pravi brat, no nažalost taj dan je sada prošlost, a na meni je ostalo da sanjajući, sebe naučim kako slijedeći put idealne trenutke iz snova pretočiti u stvarni život jer ipak, život mi je darovao još jednu sestru.

 

Kakvi god da su snovi jedno znamo, većina ljudi tada želi pobjeći od stvarnosti u raj, u nešto idealno, sa nas smrtnike nedostižno. Moje viđenje sna je da ono što se desilo u stvarnosti, ispravimo u svome snu jer tako sami sebe možemo naučiti kako se postaviti u nekim životnim prilikama i trenutcima i smatram da kada sebe sami nešto naučimo, da je vrijednije od bilo čega. Ne znamo što nam život donosi jer život je kao more, nikada nije miran, talasi ga uvijek pokreću, a kada se mi nađemo u tom moru, odnosno u životu, ne znamo koji će talas uraditi o nas.

________________________________

 

Moji snovi 


Potrčala sam poljima detinjstva. Na kraju livade postoji staza odrastanja. Treperi mi srce. Kakav je taj svet odraslih? Ja bih kao ptica da poletim. Ja bih da preletim sva kolebanja nesigurne mladosti.

 

Ja hoću sve i odmah. Da osetim razdraganost mladosti u kosi na vetru. Da veselo skakućem tepihom života. Na rukama treperi nestrpljiva nada, puno naručje želja. Šetam gradom. Od izloga do izloga ogledam svoj lik. Na ulicama puno namrštenih, ozbiljnih lica odraslih. Gde im je osmeh? Da li odrasli moraju imati tako ozbiljno lice? Oči ne svetle istim sjajem. Ja se bojim tog svetla odraslih. Ja hoću svet veselih lica.

 

Zadovoljstvo mi ozari lice. Moji vršnjaci i ja stvorićemo novi svet. Sve će biti lepše i veselije. Ja tako zamišljam moje sutra, da mi dani budu puni osmeha i veselosti. Da nema oblaka nesreće da mi pomuti dan sunca. Da ne vidim prosjaka sa ispruženom rukom na ulici. Da ne čujem plač nesrećnih. Ne bojim se sveta odraslih jer mi smo mladi, jaki, rešeni da promenimo svet. Želimo da živimo u zadovoljstvu i miru, slozi i ljubavi, da nebo bude uvek vedro i plavo. A sutra kada nas ponese reka života, mahaćemo pticama, raširenih krila prelećemo sve nedaće života. Mi smo deca sutrašnjice, mi smo novi svet.

_________________________________

 

Moji snovi


Retko kad nam se dešava da snovi postanu stvarnost. Uglavnom se događaju stvari upravo suprotne od toga.

 

Mada nije to ni tako loše. Retko kad možemo da utičemo na snove, i vrlo često pored onih lepih snova imamo i košmare i strašne snove koje sigurno ne bismo želeli da nam se ostvare. Ali ako gledamo na one lepše koje bi želeli da se dogode, to su sigurno moji snovi o putovanjima. Često sanjam da ne boravim u gradu u kojem inače živim, pa čak ni u zemlji. Sanjam da sam deo neke daleke kulture i civilizacije koja je u potpunosti drugačija od moje.

 

Sanjam da putujem gradovima te velike zemlje i učim njen jezik i o običajima. I naravno, takav život je prepun avanture jer sam ja uvek neki istraživač i pustolov. Ono što mi se događa je upravo suprotno od toga. Vezana svakodnevnim školskim obavezama, imam samo određene periode kada mogu putovati a koji su određeni budžetom mojih roditelja pa to često nije neko egzotično mesto nego neka od susednih zemalja koju sam imala prilike već ranije da upoznam a i čiji su jezik i običaji veoma slični našima. Možda jednog dana kada budem raspolagala svojim sredstvima i imala više vremena i ostvarim neke od svojih snova.

 

Malo je ljudi koji će vam reći da im se snovi ostvaruju, ali zar nije bolje da nam snovi posluže kao neki cilj koji ce nas u budućnosti motivisati da napravimo određene uspehe u životu.

_________________________________

 

Moji snovi


Sanjaj jer prolazni snovi,

još najbliže stoje postojanoj sreći,

i nepitaj nikad zašto jadi ovi

a ne neki drugi, a ne neki treći... Jovan Dučić

 

Sta reći o snovima o onim snovima koje sanjamo budni, zatvorenih očiju, snovima koje boje naše želje a krade nam ih stvarnost.

 

Stvarnost to je ono što nas budi iz snova, ruka koja nas trgne i vrati u realnost, al ipak snova mora biti, neki snovi postaju stvarnost, snovi bez stvarnosti ne postoje i obrnuto... svesno i nesvesno, totalne suprotnosti, a opet neraskidivo zavise jedno od drugog.

 

Postoji trenutak kad se san i java mogu sresti. To je trenutak kad ne spavate a snovi već mrse vaše misli ko vetar travu livada to je trenutak kad je sve moguće, vreme kad ćete stići u mesta na kojima nikad niste bili, videti ljude koje nikad niste sreli, možete spojiti prošlost i budućnost, trenuci kad se izmešaju zelje i snovi, kad vam se resenja spuste na dohvat ruke i sve je moguće i lako. To je stanje svesti kad niste dovoljno budni da ne sanjate i dovoljno zaspali da ne mislite, kad ste dovoljno hrabri da verujete i dovoljno ludi da probate. Tad ni sami neznate da li je nešto san ili java, al to je vreme kad možete shvatiti koliko su blizu, da nije nemoguće da se spoje i prepletu.

 

Neki snovi zauvek ostanu snovi, a za neke kad se ostvare pomislimo da su bili bolji snovi nego stvarnost, neki snovi zavise od nas neki od drugih ljudi, neki su realni a neki obojeni maštom, ipak vredi sanjati, lepše je sa snovima, oni nam pomognu da zatvorimo oči pred nekim ružnim stvarima, ponekad su nam utočište u kome nalazimo mir, ponekad su nam putokaz i pokazatelj onogo što želimo u svom životu, zbog snova su nam neke odluke lakše, neke osobe lepše i bolje nego što jesu, ponekad su nam uništeni snovi uzrok tuge, razočarenja, a poneki su nam pokretač i snaga.

 

I ako dve prirodne suprotnosti, dva različita stanja svesti, san i java ne moraju uvek biti daleko, treba samo pustiti snove u stvarnost i stvarnost u snove, naterati ih da se uhate za ruke i idu u istom pravcu, paziti da se na nekoj raskrsnici ne razdvoje jedno od drugog ne dozvoliti im kad god i koliko god je to moguće da se previše udaljuju jer kad se to dogodi obično izgubimo ili jedno ili drugo, a živeti bez snova je tužno jer kad izgubimo snove gubimo i deo sebe a živeti bez stvarnosti je utopija, nemoguće sem možda u ludilu.

 

Ipak zadržati snove nije teško, sanjati to zavisi isljučivo od nas, snove nam niko ne može ukrasti, možemo ih uvek sanjati ostvarili se nekad ili ne.

 

Živi da bih ostvario svoje snove ili si živeo nizašta, jer čovek bez snova je kao i ptica bez krila - Budistička izreka

________________________________

 

Mesto mojih snova

 

Život je lep. Ispunjen je kako kome; ljubavlju, srećom, tugom, uzbuđenjima, patnjom, prijateljima i bolom. Svi se bar jednom osećamo prazno, uznemireno i uplašno. Da bismo napunili baterije i dobili potrebnu energiju da nastavimo tamo gde smo stali , moramo imati malo mira. Taj mir, ja pronalazim na jednom tihom mestu koje niko ne može dotaći i otključati osim mene. Ključ je samo kod mene i ne može se ukrasti. Svake noći, moji snovi posećuju tu zemlju.

 

Hodajući, bosim nogama dodirujem meku prolećnu travu. Po njoj rasute latice ruža mame poglede čineći mesto još čarobnijim. Preda mnom leže visoka brda koja okružuju šume pune pitomih životinja. Sada već presrećna što sam ponovo tamo gde znam da pripadam, veselo jurim ka ''svom'' drvetu trešanja.


Drvo se nalazilo uz samu obalu meni najdražeg jezera. Voda u njemu bila je bistra, pitka i ispunjena školjkama i ribama svih vrsta. Dve reke, širokih korita, ulivale su se u jezero donoseći sa sobom ponekog labuda boje snega. Pored jezera nalazila se klupica u svim duginim bojama. Ne znam zašto, ali više sam volela da ležim ispod ''svog'' drveta i posmatram je zamišljajući dugu na vedrom, jutarnjem nebu, nego da sedim na njoj. Tako je bilo i ovog puta.


Divila sam se lepoti prirode, dok su se zraci sunca probijali kroz krošnje drveta obasjavajući trešnje. Jedna je pala baš u moje krilo. Osetila sam njen primamljiv miris i ukus čim sam je stavila u usta. Ona je učinila da više ne osećam glad. Zahvaljujući tom divnom osećaju toplote i zadovoljstva, zaspala sam okružena crvrkutom malih plavih ptičica.


Već je zalazilo sunce kada sam otvorila svoje oči i shvatila da je vreme da krenem kući. Dok sam odlazila malim puteljkom okrenula sam se da bih poslednji put osetila nežan povetarac na svom licu koji je postajao sve jači i hladniji. Zalazak sunca učinio je da nebo poprimi nežnu ružičastu boju i doprinese osećaju kao da je sve samo lep san.


Nekad se osećam kao malo dete dok putujem kroz ovakva mesta. Roditelji me često kritikuju kako svet gledam ružičastim naočarima i sve zamišljam u savršenstvu. Ali, meni se sve to sviđa i svako mesto poput ovog na koje odlazim, volim i doživljavam na poseban način. Nikada neću zaboraviti čari detinjstva koja su mi svaki dan činila uzbudljivijim i lepšim, zbog čega moj život nikada nije dosadan!

loading...
30 glasova
Koristio vam je ovaj sastav? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovaj sastav na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Moji snovi

Najbolji citati

Najpopularniji sastavi

Moja soba

Moja soba   Razmišljajući o svojoj sobi, ne želim ju opisati kakva je ona materijalno jer se bitno i ne razlikuje od soba mojih vršnjaka. Svaka soba… >

Moja škola

Moja škola   Škola, to je ustanova čiji je osnovni zadatak prenositi znanje na mlade ljude. To su zgrade u čijim se prostorijama odvija nastava.… >

Moji snovi

Moji snovi   Ne postoji čovjek koji ne sanjari ili barem mašta. Snovi mogu biti različiti; počev od snova o uspjehu, preko ljubavnih snova pa do… >

Iskreno o sebi

Iskreno o sebi   Iskreno o sebi. Ne znam što ne mogu da napišem par rečenica o sebi, a uvek brzo donosim zaključke o drugima. Ostavljam olovku,… >

Sloboda

Sloboda   O lijepa, o draga , o slatka slobodo... rekao je davno naš poznati pjesnik Ivan Gundulić. Zaista, sloboda jeste lijepa, draga i slatka no… >

Sastavi na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u