Lektire.me - sastavi je internet stranica koja sadrži primere sastava, pismenih zadataka i eseja za osnovnu i srednju školu. Cilj sajta je da pomogne srednjoškolcima da što bolje i kvalitetnije napišu sastav na određenu temu.


Iskreno o sebi

Iskreno o sebi

Iskreno o sebi

 

Iskreno o sebi. Ne znam što ne mogu da napišem par rečenica o sebi, a uvek brzo donosim zaključke o drugima. Ostavljam olovku, ustajem i odlazim do velikog ogledala na zidu. Ne vidim ništa posebno, to je moj odraz. Izgledam isto kao i svako ljudsko biće, dve ruke, dve noge, lice i kosa. Ništa posebno, i odjednom se čudim što mi je majka rekla da sam jedinstvena. - Da, jedinstvena baš kao i svi ostali, pomislila sam.

 

Približavam lice ogledalu i posmatram ga. Izgledam kao duh. Nekad sam ovo lice poznavala ali sad mi je zamuceno. Više se ne smejem tako često kao kad sam imala pat godina. I oči mi ne sijaju istim sjajem. Valjda sam porasla. Ne nosim mi trunku šminke. Nisam sređena i kosa mi je vezana u rep. Ogledalo mi ne priča ništa, ali znam da može da slaže. Ne pokazuje ono iznutra. Ne vidim sebe kao lepu, pa smatram da je bitnije ono što nosim u sebi. Nada, vera i ljubav. Ja sam samo obična devojka. Volim kad me neko pohvali, ali mu nikad ne poverujem. Nisam uvek u pravu, ali mrzim da priznam da sam pogrešila. Skoro uvek sam nasmejana, ali osmeh nije uvek iskren. Možeš da me čitas kao knjigu, ali imam i mnogo tajni. Uvek dajem sve od sebe ali ne dobijem ono što zamislim. Volim da pevam kad me niko ne sluša. Volim da pišem kad niko ne čita moje stihove. Volim da sanjam ali se plašim mraka. Ponekad samo želim da se odvezem što dalje od svih. Ponekad želim da vrištim. Ponekad se pretvaram da sam savršena dama, ali mi uvek brzo dosadi. Ukratko, ja sam najpozitivnija i najnegativnija osoba koju poznajem. Trebalo mi je mnogo vremena da počnem da osuđujem sebe očima drugih osoba. Vraćam se da napišem sastav. Ne mogu da obećam da ću da budem bolja od drugih ali mogu da obećam da ću da budem bolja od sebe. 

__________________________________

 

Iskreno o sebi

 

Ljudi se razlikuju po svojim osobinama i izgledu. Iskreno moje mišljenje o meni, imam ja i dobrih i loših osobina, vrlina i mana. Mislim da su moje dobre osobine to što sam druželjubiv, pošten i lepo vaspitan dečak. Dobar sam zato što nepravim probleme u školi, na treningu i kod kuće. Poslušan sam zato što pomognem kod kuće koliko mogu, poslužim tetku, komšije, odem do prodavnice, apoteke itd. Lepo sam vaspitan, uvek pozdravim na ulici sve koje znam, u vozu ili autobusu ustupim mesto starijim osobama. Volim da pomažem mojim drugovima i drugaricama, imam mnogo drugara u školi, na treningu, i na ulici. Kada su u pitanju moja mama i sestra mnogo sam osećajan, ali sa sestrom se ponekad potučem i posvađam kada me iznervira. To što sam spor i tvrdoglav su mi mane, za sve imam vremena i onda kada trebam nešto nastaje frka. Možda sam spor zato što sam levoruk. Tvrdoglavost mi je loša strana, kad mi neko objašnjava za nešto, a ja mislim suprotno i ubeđen sam u to dok nevidim da sam pogrešio. Onda mi bude krivo, ali kasno. Kada sam ljut na sebe samo spustim glavu i ćutim. 

 

To je moje iskreno mišljenje o meni, a možda neko ima drugačije mišljenje o meni, pa bih voleo da ga čujem.

________________________________

 

Iskreno o sebi


Jedna stara latinsaka izreka kaže: - Ako želiš da upoznaš nekoga, pitaj ga šta misli o sebi. To bi bilo mudro i poučno jedino kada bi ljudi govorili iskreno o sebi, o tome šta misle, osećaju, voli ili mrze.

 

Šta bih vam ja mogao reći iskreno o sebi? Ono što se na prvi pogled vidi jeste da sam jedan visok i mršav dečak, smeđe kose i smeđih očiju, neko ko ima normalnu spoljašnjost i po izgledu se ne razlikuje mnogo od svojih vršnjaka. Ujutro kada ustanem i pogledam se u ogledalo, ono što u njemu vidim nekada mi se sviđa, a nekada ne. Jednostavno, to zavisi od mog raspoloženja koje mi se u poslednje vreme često menja. Nekad sam sebi lep, a nekad mi smeta sve što vidim na svom licu i da mogu sve bih istog trenutka promenio. Ovakvo moje ponašanje vam samo govori da sam u suštini kao i svaki drugi prosečni tinejdžer na ovom svetu. Nekad sam zadovoljan, miran i srećan, a nekada pun nekog unutrašnjeg besa, ljut i neraspoložen. Ne volim da se sukobljavam sa ljudima, poštujem roditelje i sve koje poznajem, ali i pored toga često ulećem u neke rasprave i svađe. Svestan sam toga da je to glupo i nepotrebno, ali ne mogu da se iskontrolišem i smirim. Drugi za mene kažu da sam tvrdoglav i da je to razlog što raspravljam sa ljudima oko sebe. Ja ne mislim da je to istina jer braniti svoj stav i svoje mišljenje ne znači biti tvroglav, nego siguran u sebe, a to je nama tinejdžerima stvarno ponekad teško. Svojom najvećom manom smatram to što želim da uvek budem u pravu i prvi u svemu, što sam ponekad lenj i toliko slab da mi nije do ničega, što se brzo, često baz razloga, naljutim na one koje najviše volim. Moja vrlina je to to što sam dobar i nesebičan prijatelj, uvek spreman da drugu u nevolji pomogne. Mislim da je to razlog što imam puno prijatelja i što mogu da nesebično uživam u vremenu koje zajedno provodimo Volim druženja, izlaske, sport i muziku. Ne volim školu, dosadne priče starijih ljudi, kazne i zabrane kojima se moji roditelji ponekad služe.

 

Najbolja je spoznaja je kada čovek spozna samog sebe, ali to nije nimalo lako jer večina ljudi o sebi misli najbolje i često pogrešno procenjuje svoje osobine. Iskreno o sebi misim da sam običan tinejdžer sa svim vrlinama i manama koje moje godine nose, a na vama je da procenite koliko je to tačno jer ono što je za nekoga vrlina za drugog može biti mana i obratno. Ono što znam jeste da volim poštene, iskrene i dobronamerne ljude i želim da i sam takav u budućnosti postanem.

________________________________

 

Iskreno o sebi 

 

Kao dete sam bila preozbiljna, previše povučena, suzdržavala sam se da iskažem svoje mišljenje i izrazim emocije jer sam bila drugačija i deca su me često ismevala zbog toga. Potiskivala sam sve jedno dvodeset godina (kao i neke traume iz detinjstva), a onda sam upoznala osobu koja me je ohrabrila da budem ja, da imam pravo u svakom trenutku reći što mislim i kako se osećam. Počela sam postepeno da se otvaram i povremeno dolazila u konflikte s drugim ljudima, jer sam dosta impulsivna. Ali je to za mene postalo rasterećenje, meni je to olakšanje a druge ljude sam počela da stavljam u neki drugi plan. Ovo je moj život i u njemu imam pravo na svoje stavove, mišljenje, osećanja...Ko to ne shvata, neka me malo zaobiđe.

 

Dobronamerne ljude jako cenim i poštujem i sve bih učinila da im pomognem, a one koji me na bilo koji način pokušavaju optužiti, ocrniti i poniziti, takve osobe su za mene beznačajne. Možda nekom delujem puna sebe (a u stvari sam povređena i urušeno mi je samopouzdanje pa zato izbegavam kontakte s manje važnim ljudima), možda se nekima čini da imam potrebu da sve oko sebe držim pod kontrolom (a u stvari imam samo preveliku želju da niko ne trpi nepravdu, ugnjetavanje i bilo kakvo ponižavanje i nekad se energično borim protiv toga dok mi se ne obije o glavu).

________________________________

 

Iskreno o sebi  

 

Čak ni najveći realisti nikada neće biti sposobni da iskreno govore o sebi. Jer čovek dok god se ne udalji i dok sa više strana ne posmatra stvari, do tada neće biti sposoban da izrekne pravi sud i iskreno mišljenje o sebi. Čovek je subjektivno biće. Često čak i formiramo mišljenje o ljudima na osnovu naših osećanja prema njima. Hiljadu puta smo čuli kako deca kažu moja mama je najbolja, moj tata je najjači. Ni kad odraste čovek se ne razlikuje mnogo kada je su u pitanju mišljenje o onima koje voli. A svako, bez izuzetka voli i sebe. Da vam kažem da ne mislim da sam lepa, da kažem kako nisam skromna i kako sam prosečne inteligencije to ne bi bilo moje iskreno mišljenje o meni.

 

Pljunula bih na iskrenost kada bih tako nešto napisala. Razmišljam i o svojim manama, imam ih kao i svako, ali iako posedujem svest o njima jedan dio mene, onaj dio koji svet posmatra subjektivno ne da mi da ih doživljavam preozbiljno. Iskreno bih mogla pisati o stvarima koje nemaju emotivnu vezu sa mnom. Da li bi ijedna velika rodoljubiva pesma nastala da su pjesnici ikreno i kritički posmatrali otadžbinu. Da li bi Petrarka napisao onakve sonete da nije idealizovao Lauru? Velika dela ne nastaju kritičkim i iskrenim pogledom na svet, nego idealističkim.

________________________________

 

Iskreno o sebi   

 

Otkriću vam nekoliko stvari o sebi. Učenica sam šestog razreda, imam sve petice, ali se često zadesi i neka četvorka, ali sam do sada, na kraju godine uvek prolazila kao odličan đak. Od svih školskih predmeta najviše volim matematiku i geografiju, već od malih nogu brojevi su me isusetno zanimali, a sama činjenica da učimo sve gradove, narode, kulture i zemlje sveta mi se čini mnogo interesantnom. Ono što mi baš nikako ne ide i što mnogo ne volim jeste likovno. Jednostavno, nema svako od nas talenata za crtanje, a u tu grupu ljudi spadam i ja.

 

Moja porodica, koju činimo mama, tata i moj stariji brat živi na kraju jedne duge hrastove ulice u dvospratnoj kući u kojoj svako od nas ima svoju sobu. Obožavam da napravim kolače sa mamom nedeljom, a omiljene su mi princes krofne. Sa tatom odlazimo u mala istraživanja po okolini, a u našoj okolini ima štošta da se vidi. Volim kad nam tata priča legende o nastajanjima mesta i stvari oko nas. To je možda zbog toga što sam oduvek volela da čitam raznorazne mitove i legende. Sve je počelo kad sam za šesti rođendna dobila knjigu o grčkoj mitologiji, Herkul mi je bio omiljeni lik i iz knjige i iz crtanog filma. U poslednje vreme i ne gledam toliko crtane filmove, mislim da sam postala odrasla, jer mi nisu toliko interesantni. Mnogo interesantniji su mi stripovi i knjige.

 

Ali ono što najviše od svega na svetu volim da radim jesu odlasci na časove baleta. Na balet sam se upisala kada sam krenula u prvi razred, jer sam oduvek želela da budem balerina i dalje to želim i zato moram naporno da vežbam, da budem uporna i ne odustajem. Nije lako ostvariti svoje snove, ali je lepo i zato se treba truditi. Na sve moje baletske koncerte, uvek dolazi moja porodica i naravno moje najbolje drugarice, a one su Jelena i Dunja. Jelena i ja idemo zajedno u razred, dok smo Dunja i ja iz istog kraja i odrasle smo zajedno. Sa njima delim sve moje tajne, razgovaramo o simpatijama i razmenjujemo krpice i narukvice, kao i sve druge devojčice.

 

Moje omiljene poslastice, pored čokolade i princes krofni su sladoled sa jagodom i krem bananice, a podrazumeva se da volim i jagode, šteta što ne rastu cele godine, samo bih njih jela. Volim da jedem štrudle s makom, pomfrit i ćufte, to je moje omiljeno jelo. A kao i svako maldo biće volim i picu i grickalice. Samo ne volim da jedem grašak, a ni pečurke, pica mora da bude bez pečuraka, nikako drugačije! Eto, to bi bilo nekoliko reči o meni.

loading...
32 glasova
Koristio vam je ovaj sastav? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovaj sastav na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Iskreno o sebi

Najbolji citati

Najpopularniji sastavi

Moja soba

Moja soba   Razmišljajući o svojoj sobi, ne želim ju opisati kakva je ona materijalno jer se bitno i ne razlikuje od soba mojih vršnjaka. Svaka soba… >

Moja škola

Moja škola   Škola, to je ustanova čiji je osnovni zadatak prenositi znanje na mlade ljude. To su zgrade u čijim se prostorijama odvija nastava.… >

Moji snovi

Moji snovi   Ne postoji čovjek koji ne sanjari ili barem mašta. Snovi mogu biti različiti; počev od snova o uspjehu, preko ljubavnih snova pa do… >

Iskreno o sebi

Iskreno o sebi   Iskreno o sebi. Ne znam što ne mogu da napišem par rečenica o sebi, a uvek brzo donosim zaključke o drugima. Ostavljam olovku,… >

Sloboda

Sloboda   O lijepa, o draga , o slatka slobodo... rekao je davno naš poznati pjesnik Ivan Gundulić. Zaista, sloboda jeste lijepa, draga i slatka no… >

Sastavi na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u