Umiranje u samoći

Boli me glava. Suviše sve ovo boli da bih ti sada pričala. A hoću, obećala sam.

Bila sam mlada kada sam se udala za njega. Bio je zgodan, lep mladić a nisam ni ja bila "za bacanje". Govorili su mi da je greška što nisam postala stjuardesa. Toj svojoj lepoti nisam pridavala neki veliki značaj. Bila sam još samo jedna od lepih devojaka koje su rado odlazile na njihove koncerte. Moja drugarica Nina se prva udala za bubnjara grupe. Ona i njen Vlada su bili kumovi meni i Goranu.

Znala sam ja za Goranove poroke. Varaš se ako misliš da nisam znala. Ali, verovala sam da će proći, da će se smiriti. Jeca je bila beba kada nas je prvi put izbacio iz kuće. Posle tri dana je došao kod mojih i molio me da mu se vratim. I ja se vratila. I tako par puta. Na kraju sam odlučila da ga napustim.

Viđali smo se samo zbog Jece. Bio je kulturan i fin u restoranima gde smo vršili primopredaju ćerke. Obavezno smo u tim prilikama ručali kao porodica. Godine su prolazile. On je odavno batalio muziku i predao se alkoholu, a ja sam napredovala u poslu. Jeca je rasla.

Čula sam kada se razboleo. Jeca je tada bila u Engleskoj, na nekom seminaru. A on je tražio da je vidi. Plakao je kada smo se sreli. Oronuo, izgledao je kao da je 15 godina stariji. Bilo mi je tužno kada sam ga videla.

Umro je dva dana pre Jecinog povratka u Srbiju. Ostavio joj je medaljon i nešto para koje je skupljao mesecima.