Umetnička i naučna dostignuća

Kada želim nešto da napišem, a reči ne dolaze, uzmem neku knjigu iz svoje skromne kolekcije i čitam. Čitam ne bih li naterao te reči skrivene u mojoj glavi da izađu, jer ih čujem. Odzvanjaju toliko glasno da ponekad zaboravljam ko sam.

A knjige, sve te silne knjige napisane na divnim jezicima i divnom maštom, pomažu mi. Svi ti pisci su nekad sedeli sami sa svojim papirima, sa svojim mislima i stvarali. I svako njihovo delo je čudo za sebe. Pisci koji me svojim delom uvedu u drugi svet, koji od mene načine lik u knjizi koju čitam, veliki su stvaraoci. Kada i posle pročitane knjige i dalje razmišljam o njoj i o sudbini svih tih života, znam da sam pročitao nešto neprocenjivo, znam da sam i ja postao deo čuda. Ponekad, kada sam sam, zatvorim oči, zamislim mesto o kome čitam, pa i ako sam nekad stvarno bio tamo, u mašti izgleda još lepše. Zaista pomislim da se polako ali sigurno penjem ka vrhu brda sanjanja. Svako delo je novo raspoloženje a svaka slika u njemu fantastična predstava piščevog sveta.

Divno je čitati dobre pisce i bar na trenutke živeti u njihovom svetu. Tako znam da nisam sam, jer se ponekad i moja razmišljanja poklapaju sa njihovim. Daju mi inspiraciju za moja dela koja će možda jednog dana za nekog usputnog čitaoca predstavljati čudo.