Tradicija mimoze

Živeli su on i ona, dugo godina u braku. Bilo je tu puno, jako puno svađa, ali ljubav nije nestala. Ne. Bar je tako videlo njihovo malo devojče. Jer i pored njihovog ratovanja bilo je tu znakova pažnje i nežnosti. Svaki januar ili februar. U zavisnosti kada bi se pojavio ulični prodavač mimoza, on bi svojoj ženi kupovao jedan buket. Svake godine. Nikada nije zaboravio. 8. mart obavezno jedna crvena ruža. Pa i rođendan i godišnjice. Ali mimoze su nekako bile najnežniji gest pažnje i jako lepa tradicija, ne vezana za nikakav datum.

Jedne godine iznenada ih je napustio. Otišao je da sa anđelima pazi na njih. Bilo je leto. Najgore leto ikada... Vreme je prolazilo, ali koraci kojima su se njegovi voljeni nadali nisu se čuli. Stigla je i zima. Došlo je vreme mimoza. Devojče je jedan dan na ulici ugledalo prelepe, nežne žute pufnice od cvetova. Tuga u srcu, melanholija. U tom trenu je znala da će najlepše biti da ona nastavi tradiciju, sećanje da se sačuva i njihov opojan miris da podseća na dane kada je i on bio sa njima. Januar je. I danas na stolu stoji buket mimoza.