To je moja zemlja

U srcu Balkana leži jedna zvezda. Ona je srpska, dragocena i najsjajnija na svetu. To je moja Srbija.

Ova zemlja nema mnogo materijalnog bogatstva, ali ima srce ovoliko, i još veće, dovoljno za čitav svet. U ovoj zemlji rodio sam se ja, mrav Raša. I sasvim mi je dobro. Meni ne treba zlato, ali mi treba zlatno klasje pšenice. Ja imam meku livadu i na njoj cvet koji je pet puta veći od mene. Baš pored tog cveta je moj mravinjak, moj, mojih roditelja i mravinjak mojih dvesta braće i sestara. Tu sam se rodio ja, dvesta prvi. Na ovoj dragocenoj zemlji uvek se nađe neka mrvica hleba. Iznad našeg mravinjaka je nebo plavo, vedro i široko. Takvu širinu ne možeš okom sagledati. Ali, u Srbiji ima nešto još veće od neba, još beskrajnije od večnosti i kosmosa, to je srce. Ja toliku širinu nisam video u svom mravljem životu. To srce ima toliku toplinu da topi glečere Severnog pola. Na ovoj zemlji ja imam reku, i još jednu, i njih stotinu. Doduše, nemam more, ali mi nije ni potrebno. Šta bih ja ovolicki radio u onom ogromnom plavetnilu? Srbija ima pšenična polja puna zlata, voćnjake i rumene, sočne plodove. Ovde je plodna zemlja kraj nabujalih reka od kiše. Ova zemlja ima vedre ljude i one visoke planine, čiji vrh ja svojom mravljom nožicom ne mogu dotaći. Ovde žive vesela i nestašna deca. Ona bi radila sve, samo da ne uče padeže i akcente. Ponekad došetam do njih i mrvica njihove užine. To je zaista divno, ali, nekako, uvek strahujem od đona njihove cipele.

Kako god, meni je ovde divno. Život mi je pun uspona i padova, baš kao i kod ljudi, koje mi u mravljem svetu zovemo džinovima. U ovoj divnoj, bogatoj i veseloj Srbiji ima mesta za svakoga, pa i za mene, malog mrava Rašu.

Jelena Milović, 6. razred, OŠ Vojvoda Prijezda, Stalać

_________________________________

To je moja zemlja 

Nema lepšeg mesta na celoj planeti od moje zemlje. Zemlje u kojoj sam se rodio ja i moj brat i naši roditelji i njihovi roditelji i svi naši preci. I kada bih mogao da biram gde bih želeo da se rodim, izabrao bih da to bude baš ovde.

Moja je domovina jedinstvena i posebna po mnogo čemu i trebalo bi upoznati sve njene krajeve i sve njene gradove, ne bi li se upoznala i videla sva njena lepota. I moja je zemlja raznovrsna, jer ima i sela i gradove i planine i ravnice i reke i jezera. Kada bih o svemu trebalo da pišem, kraja nikada ne bi bilo. Ravničarske krajeve krasi bogata i plodna zemlja i zahvaljujući takvom daru prirode, tamošnje stanovništvo bavi se i živi od zemljoradnje. Proizvode pšenicu, kukuruz, ječam, raž i odatle se izvoze u ceo svet. U planinskim krajevima ljudi se bave stočarstvom, pa su planinski krajevi najpoznatiji po mlečnim i suhomesnatim proizvodima.

A tek planinski predeli, ostavljaju bez daha, jedinstvena i netaknuta priroda, svež planinski vazduh, bujno rastinje i nepregledne šume borova i jela. Na sve to, posebnu čar daju reke koje zajedno prave veliku rečnu mrežu na teritoriji moje države. A svojim širokim koritima presecaju i ravnice i planine. I najlepša su ušća dveju reka, na kojima su uglavnom nikli veliki gradovi. Svaki grad je priča za sebe, svaki ima svoju istoriju, mitove i legende kako je nastajao. Svaki grad u mojoj lepoj otadžbini nudi nešto posebno, a isto tako i čuva tradiciju našeg naroda i naše zemlje.

U mojoj domovini mnogo je istorijskih spomenika koji su svedoci svega onoga što se nekada dešavalo. Mnogo je muzeja i pozorišta, svako mesto, čak i ona manja ima svoje pozorište.

Moja domovina je zemlja dugačke i opširne istorije, bogate tradicije. U mojoj domovini živi najbolji ljudi na svetu, ljudi koji su velikodušni i uvek spremni da pomognu jedni drugima, ljudi koji su gostoljubivi, po tome smo naročito poznati, zato stranci i dolaze da posete našu zemlju i ponovo joj se vraćaju. Vredni ljudi koji su ceo život naučeni da se bore i stvaraju što više i bolje. Moja domovina je zemlja u kojoj se pije šljivovica, uveliko poznata u celom svetu, jedu se kajmak, džem od malina i ajvara, kojima stranci napune svoje torbe u povratku sa putovanja. Moja je domovina zemlja koja ima puno običaja i koja se trudi da te običaje sačuva od zaborava, zemlja u kojoj se igra folklor.

Možda nije najperspektivnija i najbogatija na svetu, ali moja domovina ima svoju dušu, svoju bogatu i jedinstvenu prirodu i ljude koji je krase i zato je mnogo volim i uvek će biti prva u mom srcu.