Staklići vetra

Znate li onaj osećaj, kada imate omiljenu majicu koju ste nosili sa zadovoljstvom, svakodnevno... I zaturite je negde u ormanu, zaboravite za nju. A kada je pronađete, nigde kraja vašoj sreći!

Upoznali su se u čudnim okolnostima. Ona je bila u vezi sa nekim za koga će kasnije reći da je "greška mladosti", on je bio sa prvom koja mu je zaista značila. Još od tog upoznavanja se u njima razvijala neka posebna strast. Kasnije mi je pominjala da je sve kao u filmu. Zbog raznih poteškoća, on je odustao od ljubavi, koja bi mogla da bude "ona prava".

Ona je uspela da okonča vezu koja nije imala nikakvog smisla, za nju. Posle poljupca sa njim, shvatila je da nije u pitanju "prvi poljubac koji se pamti", već prvi sa pravom osobom. U neku ruku, bilo joj je drago, iako je znala da ne sme nikada da se pročuje po mestu o tome.

To je bila njihova tajna koju su skrivali pod rukavima i sećali je se sa osmehom, pred spavanje.

Pomalo je osećala krivicu zbog stvari koje su se odvijale. Krivica koja nije imala osnovu. Volela je. Ali joj ta ljubav nije nikada bila uzvraćena.

Posle par lepih dana, usledio je rastanak i nekoliko meseci provedoše jedan bez drugoga.

Kada se približio dan njenog odlaska u njegov grad, on je već bio pomiren sa devojkom. Ta devojka, igrala je važnu ulogu i u njenom životu. Nešto joj je stezalo stomak. "Neću ga tražiti". Šaputala je u sebi, iako je iz sveg srca želela da ga opet vidi. Da sagleda, oči u oči, momka koji je u njoj probudio najlepša i najmagičnija osećanja.

Bojala se. Da se bori za svoju sreću i prekrši moralnost. Pogazi čast.

Ali, kada je tamo negde zapisano, desiće se.

Šetala je sa sestrom od tetke gradom, izgledala je zanosno, i sama je kasnije to priznala. Napolju minus 10, trnu ruke od zime. Zanesena u razgovoru, kao i obično, objašnjavala je uz gestikulaciju. Videla je sestrinog dobrog prijatelja, ali nije videla da on nije sam. Bio je u društvu nekoga. U tom trenutku, vatrometi su počeli da se raspaljuju u njenom stomaku, ruke su joj se stegle. Bio je to on. Od 22 hiljade stanovnika, naletela je baš na njega. Mazio ju je pogledom, odmeravao od glave do pete, smešio se. Nije želela da on primeti nemir u njoj.

Kada se njena sestra zapričala sa prijateljom, on joj je namignuo. I znala je: tražiće je.

Nosila je deo onog leta uvek sa sobom. I znala je da je u tom gradu bila nešto novo i zato zanimljiva muškarcima. Iste večeri su se sreli, ovoga puta je bila sama, kao i on. Osećala je kako u njemu budi neku neopisivu želju da je poseduje. Sada i zauvek. Da bi zbog te privlačnosti odustao od svega drugoga. I baš tih dana, prevario je devojku. Nije mogao da odoli da ne oseti ukus njenih usana.

Nekoliko sastanaka.

I ona je shvatila da je sve samo požuda, da samo želi da je iskuša, da oproba, da oseti... Bio je poseban za nju, iako nije umela to da objasni. I znala je da je tih dana njena ženstvenost ugrožena. Osetila je kuda sve ovo vodi - do kreveta. Ženska intuicija ponekad ume da posluži. Pomalo ju je bolelo kada je rekao "zaboravi da se išta desilo. Ja volim svoju devojku".

I setila se da ju je baš on jednom podučavao: nikada nemoj da dopustiš da ti neko zaista zaraste za srce. I pored svih poljubaca, modre usne, dodirivanja njihovih tela pod uličnim svetiljkama, pogleda koji je svlačio, znala je da joj nije stalo. A tajna je još uvek u njima. I ni jedno od njih nikada neće zaboraviti.