Sposobnost praštanja je zanemarena ljudska osobina

Bleda, mesečeva krma izranja iz oblaka... Sunce, kao umorna biljka sklapa svoje latice i povija se u svoje odaje iza brda, i tiho i neprimetno nestaje. Tako idilična slika... Međutim, čovek živi urbanim životom i ono što stvori može nestati u trenutku, a kada napravi pogrešan korak, načini grešku, to izaziva posledice.

U vihoru života, čovek se kreće kao pčela u prirodi. Vredno radi, trudi se, stvara. Ali, da bi dosegao neki nivo uspeha, mora nekog da sputa i da ga porazi. I kao pčela radilica, kad se nađe u opasnosti, izbacuje svoje žaoke i ubada. Poražena strana, u tom trenutku strasti, besa i gorčine, uzvraća udarac. Ipak, to nije način da nekome uzvratiš udarac. Ljudi su zaboravili ono najvažnije, sposobnost i moć praštanja. Uzvraćanjem udarca čovek gubi svoj položaj na nivou emocionalne inteligencije, i pada lestvicu niže.

U poslovnoj trci, to je dozvoljeno. Međutim, u svakodnevnici života, nije. Moralne vrednosti su iznad svake norme. Crkva kaže: "ne ubij" - "praštaj". Oproštaj je zanemarena ljudska osobina. Ljudi se svete jedni drugima. Ne traže način, već biraju samo sredstva. Time narušavaju moralne vrednosti. I kad tad gube dostojanstvo. Jedan primer iz legendi kaže:

Kada je Bog saznao da je Adam pojeo voćku sa zabranjenog drveta, nije ga ubio. Iako mu je Bog podario život, nije ga oduzeo Adamu. Oprostio mu je. Ali ga je pustio u svet. To je moralna kazna. Ne znači da je Bog zaboravio. Samo je oprostio.

Svaki čovek je grešnik. I to je nepromenjiva ljudska osobina, sastavni deo čovekove ličnosti. Nije život sitnica, već otvorena knjiga čije stranice tek treba ispuniti. Bez obzira na greške koje pravimo, čovek treba da se uči na sopstvenom iskustvu i da prašta. Jer oprostom dobijamo moralnu pobedu u bici za zdrav razum. Priznanjem greške, čoveku se "pola prašta". Jednu polovinu čini oprost od Boga i samog sebe, a drugu, oprost od drugih persona.

Oproštaj je delo (moralno), korak koji načinimo da popravimo odnose i greške. Da bi čovek bio čovek, on mora da zna i da prašta. Nije srce kamen, a duša santa leda. Otopimo led oproštajem. I opet je sunce protrljalo svoje okice i izašlo iza brda...

Autor Mirchy