Slavica Jovanović - Vidovčica

NAJBOLJA PRIČA NA KNJIŽEVNOM KONKURSU "BANATSKO PERO 2012" ŽITIŠTE

Odnesi devojačko srce, na jedno visoko brdo i stavi ga kao pesnički testament u orlovo gnezdo, a ako ga suđenik pronađe, njegovo je. Uđi u čamac bez vesla na mesečini , namigni na zvezde i one će ti pokazati put, do ljubljenog, do pogleda bez treptaja, dragovanja. Zagledaj se oči u oči najskrivenijim snovima i shvatićeš da se ne isplati biti slepi putnik na ukletom brodu, niti kapetan broda u boci.

Ni vilin konjic ne živi samo jedan dan, a ni život ne traje večnost, koji je pola crn ko crno krilo gavranovo, pola beo ko belo krilo galeba. Ti bosonoga i vetrenjasta, ne odazivaj se na glas koga nema. Ni krštenim imenom kad te pozove. Stidljiva tragačice ne idi prečicama nagoveštajima. Osmehni se. Cvet si koji cveta jednom u što godina i odmah po svetanju svene. Žednim očima ne gledaj izvore predosećanja...

Tragajući za raskovnikom koji otključava sva vrata, kao da tragaš za ijgubljenom trepavicom i brodom na dnu okeana. Ovo je istinita priča šifrarnik tajni, pupavica snoviđenja. Kad devojke žele da saznaju ko će im biti suđenik, noć uoči Vidovdana, stavljaju pod uzglavlje, predivnu vidovu travu, vidovčicu! Tako i Slađana pupoljak devojčki, donese u rukama venčić vidovke, da oživotvori budućnost, da se zagleda u oči suđeniku, da se licem u lice grlica susretne sa svitanjem. Zamisli, čitaoce drvo koliko ima grana a svaka grana je po jedna svirala a svaka svirala po jedna priča kao ova i kad posadiš drvo javorovo, izniknu gusle. Sviraju šume kolevke dok pevaju usne devojačke.

I dođe ta noć, kad život okretanjem kamenih točkova, kao na vodeničkom žrvnju samelje san, a pesnik kralj bez krune ispeva pesmu slavuja. Pod jastukom vidovčica, da se na njoj prespava. I u snu se javi čudesan san, pojavi se lik poznatog ili nepoznatog suđenika. Zora brza ko čigra preseca pupčane vrpce, a vetar raznosi devojačke kose ko vrbine rese. Probudila se Slađana, lepa ko sunčeva rađanja. I kad se umila čarolijom mladosti, kao hipnotisana ispričala drugaricama:

- Nasamarile ste me, nisam sanjala samo jednu osobu, sanjala sam sve iz ulice, skoro čelo selo. Eto ispade da su mi suđeni i Miladin i Zoran i još mnogi drugi... To je kao da želim da stegnem ruku nekom ko nema šaku, a taj bez šake poželi da otvori vrata koja nemaju kvaku. Topi se u ustima mladost ko šećerna vuna... I magija devojačkog sna pade u zaborav, ko žeravice u nabujalu reku. A onda dođe dan koji taji tajne, kad sajdžija počne da otkucava život. Ne vredi stisnuti usne, ne vredi zbunjenost, ni zamuckivanje. Zamka za orlove kad tad uloviće devojačko srce, skriveno u gnezdu... A upečatljivi devojački san pade u zaborav, ali ne zadugo. Sve do Đurđica 1996. godine. Slađana je poginula u saobraćajnoj nesreći, nepažnjom pijanog vozača u 21. godini života u cvetu mladosti i zagledala se oči u oči svome snu. Imena koja je nabrojala posle svog devojačkog sna, bili su zaista Slađanini suđenici, ali ukopnici. I tako je umesto tajanstvenog suđenika, nesuđenika, sanjala svoje ukopnike i ispunilo se predosećanje smrti i moć čudesne travke vidovčice.

Život je umiraonica snova i zvezdano porodilište stvarnosti, kad se ugrižeš za usnu i nekom magijom kreneš dalje...

Bio je avgust, kad se zamahne veslom ili krilom ptice kroz život, a mi krenuli u posetu Slađaninom grobu. Nezapamćena vrelina i mi smo tu i crni kao gar i beli kao kreč, došli da zapalimo sveću. Mermerni spomenik u obliku prelomljenog srca i tu skriveno među cvećem, zatiče naš iznenađenje. Kao da je htela da naš ugosti, na Slađaninom grobu iznikla lubenica.

___________________________________

Slavica Jovanović je rođena u Šapcu 15. 09. 1969. godine, novinar i književnik. Autor šest objavljenih knjiga Aliluja, Albatros, I ubi drvo čoveka, Nebom lete Cerski Samorasti, Kosovski crni kosovi, Podsmevač. U rukopisu još pet knjiga. Dobitnik više književnih nagrada i priznanja. Dobitnik specijalnog priznanja "Ivo Andrić" – Beograd za 2007. i 2008. godinu, za objavljene knjige. Živi u Mačvanskom Prnjavoru kod Šapca.