Lektire.me - sastavi je internet stranica koja sadrži primere sastava, pismenih zadataka i eseja za osnovnu i srednju školu. Cilj sajta je da pomogne srednjoškolcima da što bolje i kvalitetnije napišu sastav na određenu temu.


Priča ostavljene kuce - Idite vi ja sam dobro

Priča ostavljene kuce - Idite vi ja sam dobro

Priča ostavljene kuce - Idite vi ja sam dobro

 

"Kako sam ja srećan pas! Imam divnu kuću sa prelepim dvorištem. Imam gazde koji me obožavaju kao i ja njih. Sve bih dao za njih. Život svoj bih dao samo da njima bude dobro. To su divni ljudi, mama Slavka, tata Đura i njihova divna ćerkica, a meni najomiljenija mlada gazdarica Ana. Ona je divna devojčica, mama kaže da je ona juče napunila 3 godine. Baš sporo raste! Mi psi mnogo više porastemo za 3 godine.

 

Mene zovu Čupko, kažu da sam nekakav mešanac retrivera i imam 3 godine, ali sam nekako veći od Ane. Mama Slavka i tata Đura su me pronašli kad sam bio jako mali, kažu da su me našli u kontejneru. Ne znam šta je to, ali bih po priči rekao da je to neko grozno mesto, jer kažu da sam nađen sav prljav, smrdljiv i čupav. Otuda mi i ime Čupko. Kad sam ja došao u njihovu prelepu kuću sa prekrasnim dvorištem i baštom, oni su već imali Anu, ali je bila užasno mala i nekako sva smotana u neke bele krpe. Baš sam je zavoleo. Odrasli smo zajedno, doduše ona nešto zaostaje, ali nema veze, OBOŽAVAM JE!

 

Našu kuću isto obožavam, divna je, prostrana , uvek ima hrane i imam i divan krevet u dnevnoj sobi. Čekajte, moram ovo da čujem!!! Izvinite što prekidam svoju priču! Mama i tata slušaju onaj veliki aparat iz kog pričaju ljudi.

 

Uplašeni su! Šta se dešava???

 

Dotrčao sam do njih, mašući repom da ih razveselim, ali su me samo blago odgurnuli i rekli mi: "Ne, sada Čupko".

 

Možda su ljuti jer kiša pada već 2 dana, pa kad izađem napolje, unesem i malo blata u kuću?

Ne, nije to, gledaju kroz prozor, izlaze i ulaze u kuću, prestravljeni su! Šta se dešava? Hoću ja da pomognem!

 

Počinju da traže neke stvari po kući, oblače se, oblače i Anu. Evo, zovu me da sa njima odem na sprat, možda ipak mogu da im pomognem. Penjemo se, nešto se čuje iza mene...okrećem se. Otkud voda u kući?! Sada smo na spratu, mama telefonira , Ana počinje na plače. Izgleda da je ovo nešto zaista ozbiljno!

 

Mislim da je ona voda koja ulazi dole u kuću problem.

 

Mama stoji na terasi i čeka nešto. Tata drži Anu i teši je, kaže kako će sve biti u redu!

 

Evo zove nas mama da i mi dođemo na terasu. Istrčavam sa njima. Neki čamac stoji pored prozora i neki ljudi unutra.

 

O Bože koliko vode! Pa zar mi nismo na spratu?

 

Čujem ljude iz čamca: "Moraju svi da napuste Obrenovac, ali on ne može, takvo je naređenje"!

Ovo moram da čujem. Sad se mama dere: "Molim, vas, preklinjem vas, povedite i njega. Molim vas!", počinje da plače.

 

Ana vrišti, dok tata pokušava da smiri situaciju. Govori ljudima: "Dobro, ako njega ne možete da povedete sa nama, nećemo ni mi da idemo. Povedite samo dete".

 

Štaaa? Pritrčavam tati, diram ga šapom, on se saginje... vidim mu jednu suzu u oku.

 

Shvatio sam sve! Fiksirao sam pogledom tatu i prenosim mu očima reči: "Idite vi, molim vas, idite, potrebni ste Ani, molim vas, ja želim da idete! Nemojte brinuti za mene, ostaću, plivaću, pokušaću da se spasem!

 

Gurao sam ih njuškom prema čamcu. Shvatili su! Suze su im lile niz oči.

 

"Znam, sve, znam i vi mene volite. Volim i ja vas i zato želim da idete, nemojte brinuti za mene. Ja ću biti srećan što znam da ćete vi biti dobro".

 

Ušli su svi u čamac, a ja sam ostao na terasi. Zvuk motora čamca se udaljio. Uhhh, baš je tiho!

 

Čujem samo svoje dahtanje. Uhhh, šape su mi već u vodi. Čekaću još malo, šta da radim? Odoh da se najedem, ostavili su mi u sobi hranu. Da pojedem to, dok ne dođe voda i tamo. Jedem, ali mi nešto baš ne prija. Uffff, evo vode i u sobi, već mi je do stomaka došla. Ne vredi, još malo ću sačekati, ali moram da se pripremim da pokušam da plivam negde, naravno izaćiću kroz terasu koja je otvorena.

 

Počinjem da plutam. Odoh!"

________________

 

Plivam i plivam već ko zna koliko, ali nigde ne vidim gde da stanem na suvo, svugde vidim samo vodu. Kako je svuda tiho... ček', ček'... čujem neki lavež - neko zove upomoć. Evo vidim ih! Pa to su moji drugari iz komšiluka Laza, Pepi , Lunja i Doroti!

 

O BOŽE, PA ONI SU ZATVORENI U BOKSOVIMA. DOROTI JE PORED KUĆE, ALI VEZANA JE LANCEM!!!!

 

Ja ne mogu da ih pustim, o bože, ne mogu im pomoći, pa oni ne mogu da pobegnu, udaviće se!!!

Mora da su im se gazde utopile, pre nego što su uspeli da ih puste! Ne vredi, moram dalje da plivam... Već se vide samo krovovi kuća.

 

Opet ta strašna tišina, ni muva se ne čuje. Hladno mi je. Auuu baš mi je hladno. Šape su mi se nekako ukočile, mislim da neću uspeti... Važno da su mama, tata i Ana na sigurnom. Uf, to je najbitnije, sada mi je svejedno, spokojan sam. Bože, kakva tišina... I mrak je pao, ništa ne vidim... Ali se više ni ne pomeram - ne mogu.

 

Ana, Slavka, Đuro, tako sam srećan što ste dobro. Bili ste divni, hvala vam za sve. Nadam se da sam se odužio za vašu plemenitost prema meni, kada ste me spasili. Sad se pružila meni prilika da vam uzvratim. Voli vas vaš Čupko! Ipak mislim da me je ubila samo tišina! Volim vas!

 

Tekst je napisala Milica Petrović Ex Popović

________________

 

Sa Milicom sam se sprijateljio na Fejsbuku - zbog Čupka. Pročitao, i matori konj se svojski isplakao. Onako muški. Ali se nisam predao. Moreeee, šta ukoliko je Čupko... živ! 

 

Potegnem sve svoje novinarske veze – ipak sam nekad bio glavni i odgovorni urednik, GLOD sam bre. Okrećem telefone i... BINGO! Moj drugar i kolega Joca (Jovan Memedović), ribolovac i novinar, javlja mi:

 

Dragane, Čupko je živ! Spasla ga muška ruka, ruska. Za ogrlicu ga, dok je tonuo, uhvatio baćuška, i u čamac ubacio. Serjoška ga spasao. Prvo je samo na dnu čamca ležao, skroz iscrpljen, ni hleb nije hteo. Ali je posle živnuo...

 

Samo nisam saznao koji – mnogo nam Rusa pomaže, a svaki drugi zove se Sergej. Nezvanično sam čuo, pošto kod nas nisu primali kućne ljubimce u prihvatilišta, da je sa njim. Ali još ne znam tačno gde, mnogi Rusi vode u hotele spašene pse. Čim saznam – javljam. A ti javi Milici. Ona – Ani.

 

Pozdrav i BISTRO!"

 

Hvala i BISTRO Joco! Hvala Ti i za "Apsolutno prirodno"!

 

Dragan Jovanov Glod

loading...
1 glasova
Koristio vam je ovaj sastav? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovaj sastav na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Priča ostavljene kuce - Idite vi ja sam dobro

Najbolji citati

Najpopularniji sastavi

Moja soba

Moja soba   Razmišljajući o svojoj sobi, ne želim ju opisati kakva je ona materijalno jer se bitno i ne razlikuje od soba mojih vršnjaka. Svaka soba… >

Moja škola

Moja škola   Škola, to je ustanova čiji je osnovni zadatak prenositi znanje na mlade ljude. To su zgrade u čijim se prostorijama odvija nastava.… >

Moji snovi

Moji snovi   Ne postoji čovjek koji ne sanjari ili barem mašta. Snovi mogu biti različiti; počev od snova o uspjehu, preko ljubavnih snova pa do… >

Iskreno o sebi

Iskreno o sebi   Iskreno o sebi. Ne znam što ne mogu da napišem par rečenica o sebi, a uvek brzo donosim zaključke o drugima. Ostavljam olovku,… >

Sloboda

Sloboda   O lijepa, o draga , o slatka slobodo... rekao je davno naš poznati pjesnik Ivan Gundulić. Zaista, sloboda jeste lijepa, draga i slatka no… >

Sastavi na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u