Opis jednog prolećnog dana

Većina godišnjih doba ima nešto posebno po čemu se razlikuje od ostale braće i sestara. Kao po pravilu, omiljeno dete u porodici je ono najmlađe. Ono najranije ustaje i budi sve po kući. Najviše se buni Zima, ali i ona mora popustiti pred tolikim nestašlucima.

I ovog jutra Proleće žmirka gledajući kako se Sunce polako penje stepenicama svoga Dvora. Sunčevi zraci obasjavaju zemlju i svaka biljka postaje nekako viša i lepša. Osećam toplinu zraka na svom licu. Drveće oblači zelenu košulju. Stara lipa je ponovo procvetala i opija me svojim mirisom. Lagani povetarac nežno talasa travu. Svakodnevno prisustvujem celodnevnoj žurci leptirova i pčelica. Prolećnim nestašlucima pridružujem se i ja sa svojim drugarima. Sve je mnogo lakše bez zimske jakne i teških čizama. Šta ima lepše od lopte u ruci i puno drugara oko sebe? Zaista, sve ide u našu korist, svaki dan je duži od prethodnog! Kada čujemo da orkestar cvrčaka svira svoj hit za kraj divnog dana, znamo da je vreme da krenemo kući. Sve je nekako drugačije, lepše. Proleće nikog ne ostavlja ravnodušnim.

_________________________________

Opis jednog prolećnog dana 

Budi me sunce na jastuku. Opet je visoko i opet mi zaviruje u sobu svojim nežnim milujućim zracima. Sada znam da je stvarno došlo proleće. I moja soba sva je svetla. Ustajem i pozdravljam novi dan pun modrih i zelenih boja koji mi se smeši na prozoru. Izlazim da udahnem jutarnju svežinu u kojoj sva zemlja, i svaka vlat trave, i svaki cvet drhte od rose koja im svojim vlažnim kapima prekriva lice. Sve je tiho, samo ptice pevaju kao da se nadglašavaju. Nigde nikog, samo sunce, proleće i ja.

Prolazim pored kuća iz kojih miriše vruće mleko. Setih se davnih dana i onih toplih zelenih jutara kada me majka vodila u obdanište i kada me tamo uvek dočekivao miris vrućeg mleka koji se mešao sa zveckanjem metalnih šolja. Nisam ga volela, uvek sam pokušavala da ga potisnem zagnjurujući lice u mirisni vrat moje majke i mislim na raznobojno prolećno cveće koje se skupilo u kapima njenog opojnog parfema. I sad kao da ga osećam, pomešanog sa mirisom mleka koje, već zamišljam, hvata po sebi drhtavu belu kožicu. Ali vetar ga brzo nosi, kao i uspomene na neke davne dane.

Sada miriše moj park sa svojim rascvetalim šibljem opojnim kao miris limuna, sa poslednjim kapima rose, koju suši sunce, kostreši se mlada trava, a toplota koja se sve više uvlači u zemlju ispravlja žute maslačke i bele rade rasute po jarkom zelenilu.

I dok tamni oblaci, kao odjednom i niotkuda došli, trče ka suncu, izlazim na ulicu, po kojoj se prosipaju blještavi zraci. Setih se kako sam nekada jutrima žurila puna iščekivanja šta li će mi doneti naredni dan. A kad se tako otvorene duše zaletiš u život i topla proleća i oni te nekako radosno dočekuju, pa ti podare ljubav i sreću, kao da je zaslužuješ.