O zavidnima

Mogu o tebi pričati koliko hoće ili ćutati i gutati tvoju ličnost njihovim zavidnim očima. Mogu te rečima šibati ili ćutnjom premeravati tvoju visinu. Mogu ti prašinu u oči bacati ili te umilim rečima grliti dok vrebaju i žele sve što je tvoje. Ali jedno je sigurno – kada vidiš te neispavane oči što sa ljubomorom vape da te unište i što bez snage nervozno premeravaju svaki tvoj korak - znaćeš koliko si bolji čovek i da si se u njihova srca uselio da budeš i san i java i hrana i voda. Jer ih neće hleb nahraniti koliko tvoja nesreća niti će ih vino napiti koliko tvoje suze.

A noću neće zaspati bez misli o tebi i o tvojim uspesima niti će im dani biti mirni i radosni sa tvojim prisustvom u njihovim glavama. I sve ćeš to njima učiniti samo zato što si dobar čovek i makar se nikad i ne setio tih bezvrednih i praznih osoba - sećaćete se one same, slomljene od prokletstva što svoj život ne vode kako žele već kako moraju. U tim momentima gde se u njihovom društvu osećaš kao u leglu hijena, nasmej se i digni glavu jer za tebe je to par momenata koji će proći a za njihovu trulu i neispunjenu dušu meseci - bola i nelagodnosti. Pusti hijene da izjedaju same sebe svojom glađu za tvojim životom. Time oni što veruju da su predatori postaju plen a ti ostaješ ponosna Zver koja caruje džunglom i ponižava ih jednostavnom činjenicom - što postoji.

Dijana Zmija